Saša Mladenović

Saša Mladenović

Саша Младеновић је рођен 1971. године у Великој Кладуши. Рођен је у шумадијско-личкој породици саског порекла које амерички научници нису успели да рашчивијају другачије него да њихови докази буду потпуно нелогични. Јер: Порекло Његово, ко ће исказати? Након детињства проведеног крај стадиона ФК Баната и у друштву Весе и Васе добровољаца, Рилета и Ђуре делија и индијанаца, Парде бурекџије и Тосканија трговца, почео је духовно трагање као мистик међународног радничког покрета, кроз социологију, историју, економију захваљујући слатком православљу на таинствени начин узраставши у свечовека са Бегеја. Наоружан штитом долготерпленија, у оклопу антиномичног мишљења и мачем непоколебљиве упорности, пробијао се у виду словесног слова к јавности от књижарства, чрез ТВ новинарство Зрењанина. созерцавајући да иако нема везе све ипак - има везе! Његов дух се на том холистическом путу развио у великолепног лепитира банатског веб неба над Зрењанином, којег ће цјеломудреним лепетом својих бестрасних духовних крила претворити у Петровград, такође на таинствени начин. Све се ово логици противи, ал` пријатељ биће вам док живи!

ИЗЛОЖБА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ – О ДЕЦАМА И ТРАДИЦИЈИ

У Салону Народног музеја Зрењанин jе свечано отворена изложба Етнолошког одељења Благо нама децама што смо таки мали – Детињство у традиционалној породици. Други сегмент изложбе је „изложба у изложби“, музеј за децу, гостујућа изложба Музеја Војводине из Новог Сада.…

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ О ТРИ АВЕТИ ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Године 1939., у сенци Другог светског рата, Свети Николај Жички пише посланицу хришћанској омладини Европе, тврдећи да је Дарвин, отац Ничеове филозофије и Марксове социологије, замислио свет у коме „постоје све могуће силе и фактори изузев Бога, духа и морала“.…

ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

У нашем граду, Србији и свету обележава се 72. годишњица од победе над фашизмом и окончања Другог светског рата. Деветог маjа 1945. године, потписивањем капитулациjе од стране фашистичке Немачке, започело jе стварање савремене Европе. Обележавању Дана победе у Зрењанину присуствовао jе…

МУЗИЧКА ШКОЛА „ЈОСИФ МАРИНКОВИЋ“ ДОМАЋИН 61. ФЕСТИВАЛА МУЗИЧКИХ И БАЛЕТСКИХ ШКОЛА СРБИЈЕ

Ове године је Музичка школа „Јосиф Маринковић“ домаћин традиционалног Фестивала музичких и балетских школа Србије. Велика сала Културног центра Зрењанина је била претесна да прими све заинтересоване за овај величанствен догађај. Покровитељи ове манифестације су АП Војводина, Министарство просвете Републике…

ФРИС ШАМПИОН ЕВРОПЕ У РВАЊУ – ЦВРКОТА ТРЕЋА У КАРАТЕУ

Рвач зрењанинског “Пролетера” и репрезентативац Србиjе Кристиjан Фрис освоjио jе златну медаљу на шампионату Европе у Новом Саду, након што jе у финалу савладао Ива Рангелова из Бугарске 3:1. Сања Цвркота, чланица карате клуба “Задругар” из Лазарева и државна репрезентативка, освоjила jе…

ИЗЛОЖБА „ВОЈВОДСТВО СРБИЈА И ТАМИШКИ БАНАТ (1849-1861)“

У присуству, грађана љубитеља историје, јавних радника, званичника Града Зрењанина, Средњебанатског округа, градских институциjа културе, у салону Градског музеjа недавно је отворена значајна изложба „Воjводство Србиjа и Тамишки Банат (1849-1861)“. Изложба је реализована у сарадњи Архива Воjводине, Народног музеjа Зрењанин…

ИСТОРИЈА ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ У АРХИВУ

Континуитет организовања модерне лекарске службе на територији АП Војводине се може пратити од краја 18. века и благодарећи повезаности овог простора са центрима средње Европе јасно је да су тадашња медицинска знања управо преко овог простора долазила Србима. Велики број…

КАКО ЈЕ ШАЈКАЧА ПОСТАЛА СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ СИМБОЛ

Када говоримо о националним симболима Србије потребно је прво поделити их у две групе. Прву групу чинили би званични национални симболи одређени уставом и то су грб, застава и химна. Док би другу групу чинили незванични народни национални симболи као што…

УЛОГА ЗНАМЕНИТИХ ЛИЧНОСТИ СРЕДЊЕГ БАНАТА У ТОКУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ( II део)

Ба­нат је из­не­дрио три ве­ли­ка чо­ве­ка: Ми­хај­ла Пу­пи­на, Уро­ша Пре­ди­ћа и Еми­ла Га­ври­лу. Ово је оцена ве­ли­ко­беч­ке­реч­ког „Ба­нат­ског гла­сни­ка” 1931. го­ди­не, по­во­дом 70. ро­ђен­да­на јед­ног од тро­ји­це по­ме­ну­тих ве­ли­ка­на. Емил Га­ври­ла да­нас је нај­ма­ње по­знат, а де­ло му је по­но­во…

У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ – 150 ГОДИНА „РУСАНДЕ“

Све активности у туристичком бисеру и здравственом лечилишту, овог дела Баната, усмерене су на обележавање изузетног jубилеjа “Русанде”, 150 година од почетка рада бање. Као што смо рекли у претходном тексту ова значајна институција је задужбина Jосифа и Ане Клаић.…