СЛАВА НАЈСТАРИЈЕГ И ПРЕСЛАВА НАЈМЛАЂЕГ ХРАМА СВ. НИКОЛЕ

СЛАВА НАЈСТАРИЈЕГ И ПРЕСЛАВА НАЈМЛАЂЕГ ХРАМА СВ. НИКОЛЕ

Најстарији и најмлађи храм Светог Николе Чудотворца, најстарији у месту Ечка а најмлађи у градском насељу Зелено Поље прославили су Славу и Преславу. Овај празник спомен је на догађај када су мошти Светог Николе пренете из Мире у Бари, где и данас почивају. Ове године на овај празник мошти су свечано дочекане у Москви и Петрограду. Никољдан је празник посвећен Светом Николи који се прославља 19. децембра. Сви они који Славе Никољадан, Пренос моштију обележавају као Преславу, и обрнуто. Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена када „пада“ данашњи празник, у народу се назива и летњи Свети Никола.

 

јереј Горан Болобан, храмовна Слава у Ечки

 

Као правило вере и пример кроткости, показа те стаду твојему истина ствари. Ради тога стекао си смирењем висину и сиромаштвом богатство, оче архијереју Николаје, моли Христа Бога да се спасу душе наше.

 

Храмовна Слава у Ечки

 

Српска Православна Црква је обележила, летњи Никољдан, односно Пренос Моштиjу Светог оца Николаjа. То jе и храмовна слава цркве Преноса моштиjу Светог Николаjа у Ечки, наjстариjе сачуване цркве у Банату, подигнуте 1711. године. Тим поводом у цркви jе служена Света Литургиjа и резан славски колач, а уз мештане Ечке, слави jе присуствовао и заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац. Свечаност jе организовала Српска црквена општина Ечка.

 

Храмовна Слава у Ечки

 

Храм Преноса моштиjу Светог Николаjа је наjзначаjниjи духовни и културно – историjски обjекат на териториjи Зрењанина (Петровграда). Свакако је наjстариjи очувани земљани обjекат у Србиjи, покривен и шиндром. Саградили су jе од ћерпича Срби досељени у Ечку након велике сеобе и од тренутка градње до данас у њоj се врше богослужења, дуже од три века. У њему се још могу видети делови иконостаса из тог периода а део иконостаса датира из 1786. године.

 

Верни народ Зеленог Поља са свештенством испред храма Св. Николе

 

Нови храм Св. Николе у насељу Зелено Поље је још у изградњи, тренутно се фрескопише и иконопише, како зидови, тако и иконостас. У њему је ове године прославен овај празник као Преслава, сечењем Колача и дељењем кољива, присутним парохијанима који су се окупили на овај празник.

 

Протонамесници Радивој Нађалин и Слободан Честић

 

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тело свога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православан и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију.

 

 

Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме српском краљевићу Стефану.

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

Поделите:
ЛАЛЕ: КО СМО, ШТА СМО И ШТА НИСМО

ЛАЛЕ: КО СМО, ШТА СМО И ШТА НИСМО

За наук будућим генерацијама, године 1937, велики српски историчар и енциклопедиста Станоје Станојевић је у енциклопедијском лексикону „Свезнање“ објавио одредницу са објашњењем појма. „Лале: Назив за Србе из Бачке и северног Баната; посбан етнички тип. Карактеристичне душевне особине: тромост, веселост, висока национална свест и родољубље.“ (више…)

Поделите:
ЦРКВЕНЕ АРХИВАРИЈЕ О КОРЕНИМА БАНАТСКИХ СРБА

ЦРКВЕНЕ АРХИВАРИЈЕ О КОРЕНИМА БАНАТСКИХ СРБА

Aрхива најстаријег храма Успења Пресвете Богородице или Саборне Цркве дуго је стајала запуштена стицајем различитих историјских околности. Свештенство, које је до сада брижљиво чувало документа па и она највреднија није имало потребно знање, могућности да се ухвати у коштац са овим обимним послом.  Ради се о веома дугом периоду у коме је  Српска Православна Црква  између 1746-1946 године, сакупила и сачувала огроман број докумената. Млади историчар Слободан Милин је имао идеју и знање да се прихвати овог обимног посла уз помоћ стручњака из Историјског архива Зрењанина.

 

Црквена архива, начета зубом времена

 

Изложба под називом „Српска православна црква у Зрењанину 1746-1946.“ отворена је на дан преноса моштију Св. Саве у изложбеном салону Историјског архива, у улици Народног фронта. Отварању су присуствовали и градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић , његов помоћник Симо Салапура и посланик у Скупштини Републике Србије Мирко Крлић.

 

Градоначелник Чедомир Јањић, помоћник градоначелника Симо Салапура и народни посланик Мирко Крлић

 

Аутор изложбе је историчар архивиста Слободан Милин,  је  уручио градоначелнику Чедомиру Јањићу копију прве стране Домовног протокола – попис домаћинстава из 1746. Године, који је за ову прилику специјално штампала наша Народна библиотека.

 

 

Некадашњи професор младог историчара, старији колега Игор Мицов је свечано отворио изложбу а потом говорио о значају сређивања ове архиве и значају приказаних експоната, за Петровград.орг.

 

Историчар Игор Мицов

 

„Најзначајнији експонат на овој изложби је Домовни протокол из 1746. године који се чувао у СПЦ. Те године, кажу документи, Срби су били апсолутна већина у овом граду. Ови документи нам говоре да је најстарија установа у нашем граду Успенска Црква која се налази у Светосавској улици која је изграђена 1746. године.“

 

Домовни протокол са именима и презименима Срба из 1746.године

 

Протонамесник храма Успења ПресветеБогородице отац Радивој Нађалин је говорио о почетку сарадње са младим историчарем и вредним документима.

 

Протонамесник Успекског храма СПЦ отац Радивој Нађалин

 

„ Штампано Јеванђеље, црквенословенска Србуља из 1633 године, које овде видимо је било у богослужбеној употреби и право је чудо што је потпуно очувано. Како је време одмицало оно више није за богослужбену употребу али је задржало своју историјску вредност. А што се тиче Домовног протокола о његовом значају за Српски народ су уважени историчари довољно рекли. Слободан је наше дете из Цркве,  честит а не надри историчар, лепо смо сарађивали и он је лепо средио наш Црквени архив. Битно је да сад знамо где се шта налази. Покојни отац Веља Мунџић је чувао протокол а после смо га чували отац Слађан и ја. Знали смо да је вредан али ево, сада и шира јавност може да га види.“ – казао је отац Радивој.

 

Штампана Србуља из 1633. године

 

Историчар Слободан Милин је годину дана напорно радио на сређивању архиве а круна рада је ова изложба.

 

Историчар Слободан Милин

 

„  Ова изложба је сачињена од докумената које потичу из Црквене архиве. То су Црквене архиварије које су прворазредан извор за историју не само нашег града већ српског народа на овим нашим банатским просторима. Они сведоче да је српски народ овде био укорењен, да је представљао аутохтоно староседелачко становништво и да је имао изграђену инстутуцију. Он у то време није имао своју државу али је имао своју Цркву. Са том институциом он је дочекао ослобођење 1918.године.“

 

 

На отварању је говорила и директорка историјског архива Зрењанин Мира Баста која је препознала ову идеју као добру и дала младом историчару сву неопходну помоћ у виду сарадника запослених у овој институцији.Сарадници на реализацији овог значајног пројекта су били Бранислав Милошев и Ванда Војводић Мицова.

 

директорка Историјског архива Зрењанин Мира Баста

 

Хор Жене Мироносице под  диригентском палицом Зорице Кецић је увеличао ово отварање изложбе извођењем композиција : „ Покров Пресвете Богородице“ и „Химна Светом Сави“. Новинарка Бранка Јајић је извела два пригодна духовна рецитала.

 

Запис на минеју за месец август о великом пожару из 1807. године

 

Јавност је коначно добила прилику да види документа која говоре о континуитету живљења Срба у овом делу Баната. Читајући ове документе, постаје јасније зашто се овај простор у аустријским документима називао „Мала Рашка“ или Србија.

Аутор: Саша Младеновић

Поделите:
ГОДИНА РОЂЕЊА НАРОДНЕ ЉУБАВИ ПРЕМА СРПСКОЈ КЊИЗИ

ГОДИНА РОЂЕЊА НАРОДНЕ ЉУБАВИ ПРЕМА СРПСКОЈ КЊИЗИ

Немамо података о српском књижевном издаваштву из 1800. године. Тада су српски трговци били добављачи књижевних издања. Њиховом заслугом је српско књижарство ушло у народ и успешно затворило пословни круг. (више…)

Поделите:
МАТУРАНТИ И КАДРИЛ НА ТРГУ СЛОБОДЕ

МАТУРАНТИ И КАДРИЛ НА ТРГУ СЛОБОДЕ

Наш град jе због младих људи у њему сигурно наjлепши, не само у Србиjи већ и целом свету и то захваљуjући нашим матурантима који су изашли на Трг слободе код споменика Краљу Петру I Ослободиоцу и плесали. Традиционално, и ове године зрењанински матуранти одиграли су на Тргу слободе матурантски плес-кадрил и тиме симболично обележили завршетак средњошколског образовања. Погледајте 1100 доказа за тврдњу коју смо управо изнели. 

 

 

Сви смо били поносни, као грађани, на наше матуранте а посебно су поносни родитељи и професори. Наши матуранти су будућност нашег града и наше државе. Друштво има тежак задатак да им обезбеди стабилну будућност и радна места коjа желе, да раде са вољом и еланом и тако даjу велики допринос даљем развоjу нашег града и државе.

 

 

Зрењанин се први пут у ову манифестациjу европских размера – „European quadrille dance festival“ – укључио 2007. године и од тада сваке године више од хиљаду учесника, истовремено кад и њихови вршњаци у броjним другим градовима плеше тачно у подне.

 

 

Данас jе на тргу плесало њих 1.100, у розим и зеленим маjицама, кореографиjу су извели уз помоћ розих кишобрана, а координатор плеса у Зрењанину, као и до сада, била jе Николета Видаковић.

 

 

Матурантски плес подржао jе Град Зрењанин, а све учеснике, као и велики броj људи коjи су пропратили догађаj, поздравио jе градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић пожелевши им успеха у даљем школовању и животу.

 

 

„Мислим да су сви поносни на ову слику коjу данас шаљемо из нашег лепог Зрењанина. Трудимо се да само лепе слике шаљемо из нашег града, а сигуран сам да jе ова jедна од наjлепших. Желим вам све наjбоље, да се испуни све што сте замислили, како у даљем школовању, тако и у раду. Желим да завршите школе коjе желите, а на нама jе да вам омогућимо да се овде вратите и радите“ – рекао jе градоначелник Чедомир Jањић.

 

 

Сваке године наш град на овај начин шаље jедну од наjлепших слика из Зрењанина у Европу и свет.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

Поделите: