Saša Mladenović

Saša Mladenović

Саша Младеновић је рођен 1971. године у Великој Кладуши. Рођен је у шумадијско-личкој породици саског порекла које амерички научници нису успели да рашчивијају другачије него да њихови докази буду потпуно нелогични. Јер: Порекло Његово, ко ће исказати? Након детињства проведеног крај стадиона ФК Баната и у друштву Весе и Васе добровољаца, Рилета и Ђуре делија и индијанаца, Парде бурекџије и Тосканија трговца, почео је духовно трагање као мистик међународног радничког покрета, кроз социологију, историју, економију захваљујући слатком православљу на таинствени начин узраставши у свечовека са Бегеја. Наоружан штитом долготерпленија, у оклопу антиномичног мишљења и мачем непоколебљиве упорности, пробијао се у виду словесног слова к јавности от књижарства, чрез ТВ новинарство Зрењанина. созерцавајући да иако нема везе све ипак - има везе! Његов дух се на том холистическом путу развио у великолепног лепитира банатског веб неба над Зрењанином, којег ће цјеломудреним лепетом својих бестрасних духовних крила претворити у Петровград, такође на таинствени начин. Све се ово логици противи, ал` пријатељ биће вам док живи!

ДАНИ ВОЈВОДА СТЕПЕ

У Банатском селу Војвода Степи код Нове Црње, обележавају се, сваке године, већ читаву деценију, Дани Бојвода Степе. Дани се одржавају у знак сећања на оснивање места 1922. године и у спомен рођендана великог српског војводе из Првог светског рата…

ВОЗ – ПРИЧА ЗАСНОВАНА НА ИСТИНИТОМ ДОГАЂАЈУ

Француска је 1931 године позвала српске најодликованије ратнике Првог светског рата у узвратну посету, пре тога су Француски одликовани борци боравили у Србији. Милунка Савић је наравно као носилац високих Француских одликовања била обавезан и први гост који је морао…

ПОСЕТА ДЕЦЕ ИЗ РУСИЈЕ – ГРАДА ДОЛГОПРУДНИ

Вођени милошћу Божјом и путевима Светог Саве првог спрског Архиепископа група деце из руског града Долгопрудни боравила је у нашем граду Зрењанину и у селу Стајићеву надомак Зрењанина. Предвођени вероучитељицом Маријом (Николајевном) Козловом деца су упознала своје другаре из Стајићева…

БОЛНИЧКА КАПЕЛА СВ. НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ У ПЕТРОВГРАДУ

Прилог за Летопис болничке капеле Када сам у априлу 2002 . године по потреби службе након пуних тридесет година  служења Господу и благочестивом народу из Новог Новог Кнежевца прешао у Петровград, пошто сам се сместио, замолио сам оца Димитрија да…

ПРЕПОДОБНИ РАФАИЛО БАНАТСКИ У ГРАДНОЈ УЛИЦИ

Cв. Симеон Мироточиви, св.Сава и св. Рафаjило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Радуј се, Рафаило Преподобни, Банатски исцелитељу! Везе некадашњег Бечкерека и манастира Хиландара су током турске владавине на овим просторима у 16. и у 17 веку биле многоструке. Из једног извора сазнајемо да је последњи бечкеречки епископ Михаило боравио на Светој…

ДАН ВОЈСКЕ И ПОБЕДЕ – БЕГЕЈ 2016

У манифестација „Бегеј 2016”, учествовало je око 1300 припадника Министарства одбране и Војске Србије и више од 40 моторних и борбених возила, оклопних транспортера, тенкова, ваздухоплова и пловних објеката. Импозантна слика из Зрењанина отишла је у Србију и свет. Артиљеријском…

120 ИКОНА СВЕТОГ САВЕ НА ДАР

120 ИКОНА СВЕТОГ САВЕ НА ДАР

Свети Сава се у Србији одувек славио као школска Слава. Постојало је једно време када се она протеривала из школа. Та времена су Богу хвала, иза нас. Пригодним свечаностима и програмима у вртићима и школама обележава се данас Слава Свети…

НОВИ ИЗГЛЕД ТРГА СЛОБОДЕ

НОВИ ИЗГЛЕД ТРГА СЛОБОДЕ

Трг кроз историју представља место окупљања људи. Како само име каже, некада су се на њему окупљали људи да би размењивали робу и вести. Трг је био место где се одржавају световне и црквене светковине, простор на ком се власт…

СОКОЛСКА ДРУШТВА

СОКОЛСКА ДРУШТВА

Крајем 19. и почетком 20. века на целом простору словенског и српског југа буди се идеја јединства, која захвата широке народне масе. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Кроз гимнастику спремали су физички…

НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ ХРАМ У ГОРЊЕМ БАНАТУ

Зашто се село зове Ечка, не зна се поуздано, а када је насељено и од кога такоође се не зна, констатује један од великих српских етнолога, Јован Ердељановић у свом делу „Срби у Банату“. У старом опису торонталске жупаније наводи…