„Како на нас утичу демони“ је текст великог духовног оца Руске Православне Цркве који је оставио у аманет својој духовној деци а који вам преносимо. Постоје десет знакова духовне борбе у човеку, на које је старац Илија Ноздрин упозоравао православне вернике.
Понекад све почиње ситницом.
За доручком.
Због једне речи.
Због хлеба, шоље, погледа…
И одједном – КРИК, бес, лупање вратима, тешка тишина.
А онда особа седи и шапуће:
„Не разумем шта ме је спопало…“
Звучи познато?
Навикли смо да то приписујемо умору, темпераменту, живцима. Али у црквеној традицији, то иде дубље.
Схиархимандрит Илија Ноздрин је рекао: често таква стања нису само последица слабости, већ ДУХОВНЕ БОРБЕ.
Није увек ствар у отвореном опседању.
Много чешће, непријатељ делује лукаво – кроз нервозу, гордост, унутрашњу таму коју погрешно сматрамо „нашим расположењем“.
Ево 10 знакова на које вреди искрено обратити пажњу:
1. Стална унутрашња напетост
Нема мира, чак ни у тишини.
2. Нервирање свачиме и свима
Ближњима, временом, буком, туђим речима – све вас нервира.
3. Нестрпљење
Неспособност да чекате, слушате или попуштате.
Желите све по своме, одмах.
4. Невољност према молитви
Тешко је у цркви, не желите да се молите код куће, све свето делује „сувишно“.
5. Жеља за свађом, „боцкањем“, понижавањем
Не због истине, већ да би се повредило.
Са осмехом, „узгред“, али да боли…
6. Изненадни изливи беса
Речи и поступци којих је касније застрашујуће се сетити: „Као да то нисам био ја…“
7. Тешки, мрачни снови
После њих нема одмора, већ анксиозност, хладноћа и празнина.
8. Агресивне мисли и фантазије
Освета, грубост, жеља да се повреди – чак и ако је то само у мислима.
9. Одбојност према исповести
Страх, стид, стална жеља да се покајање одложи „за касније“.
10. Немогућност смирења чак и у малим стварима
Не попуштање, не ћутање, не опраштање.
Јер гордост вришти гласније од љубави.
Али важно је запамтити:
Бог је јачи од сваке таме!
И ако човек примети ове знаке у себи, то није разлог за очајање, већ разлог за БУЂЕЊЕ.
Молитва, исповест, причешће, читање Псалтира, молитва Часном Крсту, обраћање свештенику – све то није само формалност, већ пут назад ка миру.
И још једна важна ствар: није свака тешкоћа само духовни узрок.
Понекад је потребан и разговор са свештеником и помоћ лекара.
Једно не смета другом.
Приредио за Вас Петровград.орг