Колико научних ауторитета за период раног средњег века у Србији је посетило град Сервију на реци Алиакмону некад Бистрици у Грчкој? Да ли су игде објављени радови археолога, ауторитета из Грчке који су се бавили овим локалитетом, вишеструко значајним за историју српског народа?Информативне табле испред остатака зидина и кула цитаделе у Сервиону (данашњој Сервији у Грчкој), обновљених средствима Европске уније, наводе да је утврђење настало у „мрачном добу“ сеобе народа, у време напада Словена на Византију. Међутим, изостаје податак да називи Сервион и Сервија упућују на Србе, који су ту, према појединим тумачењима, живели као федерати — савезници и војници византијских царева. Самостални истраживач и путописац Борис Субашић ради посао наших институција и даје нам у својим путописима вредне податке и увид у неправедно запостављена идентитетска питања која још чекају своје одговоре.
Историјски извори указују да су ти рани становници, прихватањем хришћанства и грчког језика, постали део ромејске заједнице, али су топоними сачували трагове њиховог порекла. Иако се на таблама успут помиње цар Стефан Душан, не наводи се да су управо он и његов велможа Прељуб обновили тврђаву у 14. веку, чији данашњи реконструисани изглед одговара периоду њихове власти.
Након освајања од стране султана Бајазит I, град је, под именом Серфиџе, задржао економски значај, али је изгубио војну улогу. Тврђава је временом постала извор грађевинског камена, док је само висока Душанова кула одолевала разарању.
Археолошка истраживања у 20. веку додатно су закомпликовала слику о настанку Сервије коју нам даје Порфирогенит али је то требало да заинтересује истраживаче из Србије. Ископавања којима је руководила Катерина Делапорта показала су да најстарији слој утврђења потиче с краја 6. века, из времена цара Маврикије. У околном насељу пронађена је словенска керамика, што доводи у питање тврдњу цара Константин VII Порфирогенит да су Срби ту насељени тек у 7. веку.
Ову тезу Порфирогенита раније су довели у питање и грчки историчари Стилпон Киријакидис и Василије Катсарос, који су закључили да је град име добио по Србима још пре 7. века. Они сматрају да је утврђење подигнуто у оквиру војних реформи цара Маврикија, који је на стратешки важан пролаз између Македоније и Тесалије довео српско племе као савезнике и граничаре.
Ову могућност поткрепљују и записи византијског хроничара Теофилакт Симоката, који описује како је цар Маврикије, импресиониран војничким способностима словенских племена на Дунаву, укључивао нека од њих у елитне јединице. У свом делу „Стратегикон“, сам цар истиче да се та племена не могу лако покорити, али да су изузетно поуздани савезници када се поштују договори.
Према овим тумачењима, Срби су као федерати добили земљу коју су бранили као своју, што би објаснило дуготрајност топонима попут Србица и Бистрица. Лингвисти, међу којима и проф. др Радмило Маројевић, истичу да је за опстанак таквих назива током више од миленијума неопходно континуирано присуство становништва које их користи.
Тако Сервија остаје пример места где се укрштају археологија, историја и политика сећања — са бројним чињеницама, али и недореченостима које и даље подстичу расправе о пореклу и значају тог града за рану српску историју.