Академик Матија Бећковић одржао је 1. априла 2026. године запажено песничко вече и беседу у Конгресној сали Хотела „Војводина“ у Зрењанину (којег он лично назива његовим идентитетским именом Петровград). Догађај је организовало удружење „Светосавље“, а песник је говорио стихове посвећене Светом Сави и о српском језику.

Вече поезије

Бећковић је пред бројном публиком говорио своје стихове, истичући значај Светог Саве као „личне карте српског народа“.

СВЕТИ САВА

Када је Свети Сава ишао по земљи,

Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху,
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.
Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,

Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.
Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети отпасао мач уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:
– Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано.

Подршка имену Петровград

Матија Бећковић је један од истакнутих српских интелектуалаца који су званично подржали иницијативу удружења „Петровград“ за враћање старог имена граду Зрењанину. Матија је парафразирао стихове песника совјетске ере Мендељштама који је испратио низ Неву и у историју име Петрограда у Русији али Руси никада нису заборавили име свог града, те оно и данас живи. Велики историјски народ не заборавља своје идентитетске топониме. Позвао је све присутне да никада не забораве име Петровград у Србији.

Догађај је одржан под окриљем организације „Светосавље“ из Зрењанина, 1. априла 2026. године. Посета је била изузетно велика, а интересовање публике свих генерација било је видљиво, уз јасан нагласак на духовности и традицији. Публика је имала прилику да уживо слуша највећег живог српског песника што је била посебна духовна привилегија.

Бећковић је познат по свом ангажману и ставовима о српском језику, култури и идентитету, а његова подршка иницијативи за враћање имена града у Петровград део је његовог ширег културног деловања у српским земљама.