У организацији Историјског архива Зрењанин и Месне заједнице Банатско Карађорђево, у петак, 29. маја 2026. године са почетком у 18 часова, одржана је изузетна културна и духовна светковина. Нашим завичајцима и научној јавности представљени су „Сабрани списи (I–XIV)“ академика Данила Н. Басте, једног од најзначајнијих савремених српских филозофа, правних мислилаца и дугогодишњег професора Правног факултета Универзитета у Београду. Искористили смо прилику да уваженом академику поставимо питање о идентитетском значају назива града у коме је рођен – Петровграда.
Тамо у Београду, на почетку Улице Светог Саве, стоји једна табла са шест или седам назива који сведоче о томе како је та улица мењала име. Била је Светосавска, па Лоле Рибара, и још понешто, да би поново постала Светосавска. Ми смо сувише склони да историјске промене и идеолошке заокрете одражавамо на називе улица, места и тако даље.
Морам да кажем да је Бечкерек, односно Велики Бечкерек, колико ја знам, назив старотурског порекла. Нико не може са сигурношћу да каже шта тачно значи реч „бече“. Сваки човек треба да зна како му се град звао, било да у њему живи или је из њега потекао. То не треба заборавити, али нико не зна шта тачно значи Бечкерек. Зато нико не треба да жали што се град више тако не зове.
Потом се град звао Петровград, и за то постоје веома јаки историјски разлози. Да није дошло до преврата и комунистичке револуције, тај назив би, по свему судећи, остао до данашњег дана.
За мене је било поразно сазнање да покушај референдума о промени имена, одржан пре више година, није успео. У том имену нема ничега спорног. Уз дужно поштовање према Жарку Зрењанину, сматрам да је назив града требало вратити на Петровград, јер је то име насилно одузето. Одлуку је донео уски круг партијских функционера и она је одмах спроведена. Нико није питао народ, нити је постојала прилика за демократско изјашњавање.
Називи су веома важни. И наша лична имена су важна. Ретко се дешава да људи мењају своје име, јер се с њим сродимо. Тако је и са градовима и селима – треба да имају своја адекватна имена. То је део топонимије од великог, чак пресудног идентитетског значаја. Није свеједно да ли ћемо рећи Зрењанин, Петровград или нешто треће. Ево, Банатско Карађорђево је задржало своје име и то је за похвалу.
Уз дужно поштовање према Жарку Зрењанину, сматрам да је назив града требало вратити на Петровград, јер је то име насилно одузето. Одлуку је донео уски круг партијских функционера и она је одмах спроведена. Нико није питао народ, нити је постојала прилика за демократско изјашњавање.
Ми смо, нажалост, народ дисконтинуитета. И тамо где можемо да успоставимо континуитет, ретко то чинимо. Данас често призивамо традицију и традиционалне вредности управо зато што смо их изгубили. Потребно их је поново успоставити.
Ако смо могли да се одрекнемо Јосипа Броза и назива улица и градова који су носили његово име, зашто не бисмо могли да, уз највеће поштовање према погибији Жарка Зрењанина, вратимо назив Петровград? То не би било увредљиво ни за кога.
У питању је изванредна историјска личност – краљ Петар Ослободилац. Познат је његов значај и улога, као и улога његове војске. Бригадир Ристић је у његово име ушао у Велики Бечкерек, односно данашњи Зрењанин. Тај чин мора добити своје адекватно место у историји.
Још увек стојимо пред великим задатком обнове континуитета, колико је то могуће. Добрим делом и даље живимо у сенци титоизма и југословенства. Камо среће да је југословенство опстало и да су га сви народи прихватили, али нису. Највећу цену платио је српски народ, јер је од стварања до пропасти те државе искрено веровао у њу. Други су били рационалнији и опрезнији. Како је један словеначки интелектуалац рекао, Југославију су посматрали као рагу коју ће јахати док им је потребна. За нас она никада није била рага, а ипак смо платили највећу цену.
Ево, Јован ме подсећа на промену назива Светозарево у Јагодину. Јагодина је била првобитни назив и враћена је свом историјском имену. Разумем да такве промене носе административне потешкоће – мењају се личне карте и друга документа – али то се временом реши.
Не бих изричито говорио шта треба или не треба урадити, али континуитет је важан и историјски утемељени називи треба да буду очувани.
Приредио за Вас Петровград.орг