ВЛАДИКА БАНАТСКИ НИКАНОР: РУСКИ СВЕТИТЕЉИ БЛАГОСЛОВ ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

Драга браћо и сестре у целом нашем граду, епархији и Цркви српској осећа се велика радост духовна, јер су благословом Руског патријарха у посети, велики број Светих  моштију, нашој епархији и нашем граду. Свете мошти су делови светих тела оних Божијих угодника који су од 11 – 19 века својим молитвама помагали народу Божијем православном у великој Руској земљи али не само њој, него и у целом православљу.

Јер, сами су Светитељи знали приликом свога страдања, шта значи вера у Бога, шта значи проповедати Васкрслог Господа? За Васкрслог Господа су ови Свети Божији угодници и страдали, исповедајући веру у Њега и Његове Свете заповести. Бог је могао на различите начине да управља овим светом, јер је Он, Његов, Божији свет,  са нама људима у њему, јер смо и ми Божији људи. Родитељи знају да до одређене временске границе могу управљати својом децом, онако како сматрају да је најбоље и деци и њима. После долази време када деца узимају себи за право. Поред живих родитеља и савета родитеља, некако изналазе себи пут и начин. Сматарју да имају право одлучивати о својој будућности. Добри родитељи остављају деци на слободу да одлуче неби ли у случају неког погрешног корака обратили им се и тражили од њих помоћ. Многа деца то и учине али и даље им остаје слобода, хоће ли или неће да слушају своје родитеље.

Тако је Бог уредио и овај свет и дао нама људима слободу, мислећи да својом слободом треба да заслужимо Царство Божије и да слободно опредељујући се на исповедање Њега као Васкрслог Господа нашега заслужимо, оно што нам је обећано а то је Царство Божије и вечни живот. Тако су Свети Божији људи живећи овде на земљи слушали свог родитеља који их је учио. Иако ће бити искушења али то искушење деце није на пропаст, него на вечни живот. Они који су послушали Бога Васкрслога нису гледали на тешкоће и све до краја живота свога, дајући животе своје, управо за Бога и Царство Бижије, страдали су…

Не задобијамо ми својом заслугом Царство Божије и нисмо зато као хришћани то што јесмо. Али ипак, Бог очекује од нас, ако јесмо то што јесмо, да се потрудимо,  и кад већ нећемо Божију помоћ, да стекнемо себи највеће богатство овде на земљи а то је Царство Божије. Да ли то можемо својом снагом? Није се још нашао такав од првог човека до данас. Без Бога нема овде ни на земљи ни на небу присуства човека у оном Небеском Царству, које је Бог одредио свакоме од нас, само под условом да испуњавамо Његову Свету Вољу и Његове Свете Заповести. Много их је лакше испуњавати него не испуњавати.Зато нам је Бог и дао најлакши пут, да са Њим остваримо циљ и неба и земље. Послушати Бога, бити Свети Божији и Бог ће бити са нама и ми са њим. Ови Свети Божији мученици, њих осамнаест колико је Руска црква благословила да нас посете јесу свети молитвеници пред богом за цео православни свет а првенствено за руски православни народ, велику Руску цркву и државу али и за друге народе који тамо живе. Они који им се обраћају за помоћ, неће ускратити своју помоћ и неће ускратити да им буду помоћници у молитвама.

Зато и ми браћо и сестре српски народ радујемо се што су од пре пет дана а заправо већ сада шести дан, Свете мошти велике Руске земље и велике Руске цркве и руског народа међу нама у Србији да Свети Божији угодници помоле се Богу и за нас и за наш народ који и јесте у искушењу. И сами смо сведоци. Ако не би било помоћи у искушењу тешко да би одолели  искушењима као и до сада кроз историју, што нисмо могли одолевати сами без помоћи. Свесни смо били у прошлости и свесни смо сада жртава, које је наша земља и црква дала за свој живот у слободи. Молимо се данас Светитељима да помогну овоме граду, градоначелнику овога града и његовим сарадницима и свима онима који у овоме граду живе, долазе у њега, пролазе кроз њега и да Господ остави свој благослов и благодат преко ових Светих Божијих угодника нама. Треба да запамтимо и то да је и кроз овај град један пут прошао такав један број Светих Божијих угодника из Руске велике земље и цркве.

Браћо и сестре, од 11 – 19  века, ови Светитељи, који су испред нас и њихове Свете мошти, одолевали су својим молитвама пред Богом свим искушењима великог Руског царства и власти и оних антивласти, који су на жалост у одређеним епохама били буквално против свог народа. Никада Светитељске мошти, то јест Светитељи, чије су Свете мошти сачуване и очуване а само Бог зна колико је њих у Русији, нису биле тако нејаке, да не могу да савладају моћног непријатеља. Ове Свете мошти ће овде боравити до суботе и онда ће кренути за Кикинду да обиђу целу банатску епархију. Из Кикинде ће прећи у Нови кнежевац а отуда ће у повратку посетити Нови бечеј и Борчу тако да ће 25. овог месеца бити свечана Света Литургија на испраћају. Како је била потреба за овим Светим моштима и како је српски народ осетио потребу и прилазио им на територији жичке епархије а ево сада и на територији наше епархије, Ми смо молили писменим путем Његову Светост патријарха Руског Кирила да благослови, да мошти Свете остану и више од 15 дана, јер има велике потребе од српског народа .

Дакле наша Црква и народ су ове Свете мошти дочекали као жедна земља воду. Сигурно, доласком њиховим међу нас, дошла је и освеженост благодат Божија и верујемо да хоћемо а требало би да хоћемо, сви да узмемо од њих благослов Божији и задобијемо благодат Божију, која баш тамо где је немоћ попуњава немоћи наше…

Петровград.орг (Фото: Александар С. Блануша)