Српска Православна Црква слави Светог Теодора Вршачког, владику банатског и предводника банатских устаника против турске окупације 1594. године. Теодор Несторовић, касније Свети Теодор Вршачки, исте године када су спаљене мошти светог Саве на Врачару, подиже један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак Срба против Турака пре 1804. године. Мученички је пострадао за Христа, након што га је у Вршцу заробио темишварски паша.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/05/Banatski_ustanak-sr-1-1.jpg)
У знак сећања на устанике и њиховог вођу, испред храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину (Петровграду, Бечкереку) подигнут је Часни Крст, барјак са ликом Светог Саве – реплика барјака којег су носили банатски устаници – и спомен-табла с натписом, који је сачинио свештеник СПЦ Бошко Р. Маринков:
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/05/fMnETsS0wVk-1024x576-1024x576.jpg)
“На овом грумену Свете равнице банатске лета Господњег и србског 1594. би рукама правдољубивим подигнут барјак светосавски у инат пашама, султанима, везирима, беговима и ђаволу и још данас се виори над главама потомака Светог Теодора по духу и свих оних који су себе утврдили у Небеску Србију и у кости нас непобедивих, који смо из светих дланова барјак прузели и живимо слободе ради. А Господ нас препознаје и очекује слободне пред овим крсним знамењем“.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/05/88522.jpg)
Зид, на који је постављена плоча с овим натписом, симболише последњи остатак тврђаве која се у 16. веку налазила на месту данашњег храма Светог Архангела Михаила и у којој су скончали многи од банатских јунака након слома устанка, подигнутог али чини се помало заборављеног.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/05/naslovna-banat.jpg)
Преломан догађај је био устанак банатских Срба против турске власти те исте 1594. године. Током устанка и за време борби лик српског светитеља се виорио на заставама. Банатски устанак се одиграо током пролећа и лета 1594. године, у раној фази Дугог турског рата између Хабзбуршке монархије и Османлијског царства, и премда је донекле остао у меморији српског народа никада се према њему нисмо односили као према устанцима које смо назвали Првим и Другим. Велика грешка.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/05/116975998-1024x577.jpg)
Због моћи застава са ликом Св. Саве је велики везир Коџа Синан-паша наредио да се из Дамаска донесе зелени барјак пророка Мухамеда како би се супротставила српској застави, али и да се мошти Светог Немањића донесу у Београд из манастира Милешеве како би биле јавно спаљене.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/05/10_05-1-774x820.jpg)
Постоји још једна занимљива ствар у вези са овим устанком, а то је чињењица да се њиме открива огромно српско присуство на територији данашњег Баната, Срема и Бачке али и Барање, Славоније. То је занимљиво зато што нас деценијама уче да су Срби на просторе северно од Саве и Дунава дошли тек с Великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века.
Петровград.орг