„Књиге морају да се добро чувају и да се читају, јер су књиге наш живот и душа. Без књига свет не би био сведок ничега осим незнањa. Морате читати наглас да би људи чули, за добробит њихових душа, јер многи не умеју да читају оно што је написано.“
(Сергеј Парџанов, Боја нара)
Филм „Боја нара“ Сергеја Параџанова (1924-1990), култног јерменског редитеља рођеног у Грузији, једна је од највећих филмских ода књизи.
Овај филм из 1968. посвећен је животу и делу јерменског песника и монаха из 18. века, познатог под именом Сајат Нова (на персијском „Краљ песника“), чије је право име било Харутјан Сајатјан.
Филм који је био цензурисан и забрањиван у Совјетском Савезу сматра се једним од најзначајнијих филмова у историји светске кинематографије, ремек-делом су га сматрали (филмски аутори светског гласа) Тарковски, Годар, Фелини, Антониони…
Параџанов је на почетку филма истакао да ово није биографски филм, већ филм о суштини поезије Сајат Нове.
Упркос томе што је био под ударом цензуре и више пута хапшен и затваран (од стране совјетских власти) Параџанов је говорио: “Бити филмски режисер значи да ону лепоту коју сам скупио кроз живот прикажем као љубав…”
(Преузето са странице: библиотека Матице српске)