РОМАН О БОРБИ СА СОБОМ – ЈУЛИЈАНА МРКОЊА МАРИЋ

Роман „Грех“, чији је аутор Јулијана Мркоња Марић, а издавач Издавачко предузеће „Београд доживео је своју званичну промоцију у реновираном Светосавском дому у Перлезу. Колико прошле године требала је да се одржи промоција у Зрењанину, Градској башти али је отказана због епидемије Ковида-19.

Домаћини ове промоције су били надлежни парох СПЦ у Перлезу Александар Нишевић и Зоран Стојачић председник Удружења грађана „Баштинар“ из Перлеза, који је о овом остварењу Јулијане Мркоње Марић рекао:

„Хвала Јулијани, која је заправо дошла својој кући у Перлез… Јулијана Мркоња Марић је наше дете, које је своју лепоту наследила од свог деда Вељка Ранисављевог Кнежевог који је био велики заводник и лепотан не само у Перлезу него и у Београду, то су ми причали у мојој фамилији. Наследила је од свог оца Ђуре, мог талентованог пријатеља,који је на жалост прерано отишао и упокојио се, једну склоност, таленат, љубав према речима, према писању. Он је као и Јулијана волео Перлез, обележио један период, био маркантна личност кога сам запамтио као дете. Ђура је волео и да пева, био је добар певач и последњи пут смо разговарали баш о томе да овде у овом дому одржимо један концерт непосредно пред обнову али он као да је предосетио и рекао је сумња да ће се то десити. Али ето уместо тог концерта сада је његова Јулијана сплетом различитих околности дошла овде да одржи промоцију… Јулијана је наследила и од своје мајке Гоце једну важну црту. Одрастао сам у кући где се неговао шлингерај. Баба Ната је била један од већих ауторитета у тој вештини. Она је говорила да нико не ради шлингерај као њена мама Гоца, где је наличје исто као и лице. Та врста педантности, детаљисања, та врста посвећености, пренета је на Јулијану која је у својим књигама, које пише, исто таква. Ово је очигледно повукла својим рођењем и одрастањем. У овим тешким временима, Јулијана као млада жена, трага за идентитетом и она је препознала као кључну упоришну тачку Православље и веру, као вертикалу, те припадност нашем српском народу као хоризонталу, мотив свог постојања, душе и писања…“

О роману је надахнуто и речито говорио и рецензент, Милан Бјелогрлић, директор Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ .

„Критичари општих места данас презиру и омаловажавају историју, традицију и свој народ. Једну именицу или један придев углавном избегавају или изговарају са нелагодом и готово са стидом. То одличје Србин и српски не качи се на те повијене и снисходљиве вратове. Ова одличја од жеженога злата требују и душе и груди витешког соја и свести о величини овог нашег много страдалог народа… Управо стога једини излаз из ситуације у којој смо јесте оваква књижевност и оваква књига, где се једна Јулијана Мркоња Марић враћа вековима у назад и осветљава, пружа једну аутентичну слику, мурал, фреску великих векова, великих предака, великих људи и догађаја. Наравно да ме је у самом старту, када ми је рекла чиме се бави ова књига, дубоко дирнула јер је „Грех“ књига која се враћа у 13. век. Те 1276. године се десио сукоб краља Уроша Првог и његовог сина Драгутина а десио се на Гатачком пољу. Ту смо се одмах нашли и тај предео и тај догађај, Банат и Херцеговина. Не могу људи који су упућени у ову ствар да дешифрују тајну бављења овом темом и бављења овом темом на ова ј поетски књижевни начин. Ја чак сумњам али и знам у дубоком сам уверењу да то није могла Јулијана да се ујутру пробуди, обави јутарње послове и седне за сто и да прави план, шта ће и како ће да пише. Овакве, велике теме не пишу се по наруџбини, не пишу се по плану, не пишу се зато што неко хоће да пише. Овакве књиге се пишу зато што морају да се напишу, то извире, излива се из аутора. Дошао сам до утиска да се Јулијани у сновима јавља Јефимија и да јој диктира ове редове…“

Један од рецензената која је посебно поменута на промоцији била је и мр Бранка Јајић, професор књижевности, новинар и која је објективно била спречена да присуствује догађају због болести али је невидљиво била присутна на овом догађају.

У музичком делу програма је учествовала Мирјана Младеновић – сопран, која је певала традиционалне родољубиве песме Срба и измамила својом интерпретацијом сузе код присутних посетилаца ове промоције.

Јулијана Мркоња Марић је сама читала делове свог романа по сопственом избору и добила велики аплауз а потом се и обратила присутним поштоваоцима:

„Нигде се човек не осећа лепо као међу својима, међу својим родом. Мој покојни тата који је вечерас спомињан је написао песму која почиње овако – Ко несвестан у мислима кренем, у село моје тај вилајет света, у полусну ознојан се пренем, Перлез је једно, друго је планета… И то је заиста тако, где год да одеш Перлез некако специфично памтиш. Није као сва друга села, заиста јесте центар света. Зато се и верује да је овде баш Атила оставио кости…Грех је књига о краљу Милутину Немањићу. О борби човека са самим собом, са својим грехом, са грехом својих предака. О надљудској борби да човек својим потомцима не остави грех у наслеђе. Ту је краљ Милутин приказан као један од највећих владара из династије Немањића и ту се јасно каже да не би ни било Душановог царства, да није било Милутинових закона и његове политике. Краљ Милутин је заиста био самодржавни владар који није зависио ни од кога. Зашто није зависио? Зато што је развијао еконимију, подизао школе, болнице. Зато што је имао војску која је бранила српске границе и ослобађала оне територије које су биле насељене Србима…“

У рецензији читамо да је „Грех“ је роман о суштини човека, компликованом односу између родитеља и деце, греху и покајању и вечитој борби коју човек води сам са собом.

„Грех“ је и прича о тражењу и губљењу и чувању личног и националног идентитета. Време радње је смештено у средњи век, а окосница приче је змајевити јунак српски краљ Милутин Немањић. Вредно штиво које треба прочитати.

Приредио за Вас Петровград.орг