Поводом Дана ослобођења Петровграда у Другом светском рату, 74. годишњице, присутним грађанима на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем се обратио историчар Историсјког архива Зрењанина Слободан Милин, Петровград.орг вам преноси интегралан текст његовог обраћања.
Стојећи овде код споменика палим црвеноармејцима, на месту где почива преко 220 јуначких руских војника палих у борбама за ослобођење Петровграда од нациста, неизоставно се морамо сетити наших заједничких, српско-руских, дана великих страдања и дана велике славе у Другом светском рату.
Горка искуства српског и руског народа из времена сукоба са нацистичком Немачком и њеним сателитским државама показала су да се за тријумф над идејом зла морају поднети велике и обилне жртве. Банат, који је у оквиру плана за проширење животног простора немачког народа (тзв. lebensrauma) требао да постане обећана немачка земља, био је у току рата под тешком окупацијом. Снаге немачког Вермахта вршиле су жестоке репресалије над Србима Банаћанима, као и над антифашистима других народности, вешајући их по портама сеоских цркава и стрељајући их по градским трговима.
Отпор, наравно, није изостао. Објективно гледано, у нашим банатским, равничарским, условима вођена је заиста импресивна герилска борба путем разних видова субверзија, саботажа и оружаних окршаја. Одушевљени родољуби Драгутинова, Кумана, Меленаца, Банатског Карађорђева и нашег Петровграда и многих других банатских места пристали су уз партизански покрет. Мале мобилне герилске јединице палиле су усеве по сеоским и градским атарима, онеспособљавали су железничке пруге, путеве и мостове. Сурове немачке одмазде показале су да те акције итекако штете ратним напорима Трећег рајха.
Но, колико год да је наша борба била одлучна и жестока, она је морамо признати била недовољна. То су знали и наши преци који су већ од априла 1941. године у тајности својих ратарских кућа слушали таласе Радио Москве и нестрпљиво очекивали ослободилачку руску војску – славну црвену армију.
О томе су сневали и наши мученици у Јасеновцу и осталим логорима и местима голготског страдања у тзв. НДХ. У исто време Совјетски савез подносио је тешка страдања, која је највише поднео велики руски народ чија је војска успела да сломи кичму немачког нацизма у бици за Москву, на Стаљинграду и код Курска. Тиме су задужили не само Словенство, него и читав свет.
Након три дуге ратне године под окупацијом, 2. октобра 1944. године за наш Петровград, свануло је сунце слободе коју су са Истока донели неустрашиви црвеноармејци. Тада су у наш град умарширале јединице 31. корпуса прослављеног Другог Украјинског фронта совјетске црвене армије под командом армијског генерала Родиона Јаковљевича Малиновског. Уследило је утркивање Петровграђана у гошћењу руске војске и братимљењу са црвеноармејцима. Благодарност нашим ослободиоцима неће се угасити до краја историје.
Нека је вечна слава нашим јуначким ослободиоцима!
Слава народу победнику!