Поред опште познатих чињеница о Првом светском рату овај војни судар Давида и Голијата на Балкану је имао и низ догађаји из тог рата који су до данас остали обавијени велом тајне, неразјашњени или тек делом објашњени. Такав један случај је везан за број сачуваних пуковских застава победничке српске војске.
Тачан број пуковских застава српске војске на дан 30. новембар 1911. када их је лично краљ Петар I уручио комадантима пукова био је укупно 51 пуковска застава. Данас се највећи број ових застава, односно 46 налази се у Војном музеју у Београду. Опште је познато да у руке непријатеља није пала ни једна застава. Реплика једне од заставe, која се чува у Бечу, није оригинал.
Међу тајанственим заставама је и чувена пуковска застава „Војске Краљевине Србије“ или застава историјски славног Гвозденог пука, Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ првог позива Моравске дивизије. Једна од четири заставе, које недостају је управо застава најславнијег пука у српској историји, чувеног „Гвозденог пука“, односно другог пешадијског пука „Књаз Михаило”.
Историја казује да од 51 заставе са којима се ратовало од 1912 до 1918 год. застава „Гвозденог пука“ је по неким информацијама била погребни покров на ковчегу краља Петра Првог Карађорђевића и дуго времена је чак трајало уверење да је застава покопана заједно са краљем.
Истраживачи су анализирали фотографије и снимак сахране краља Петра где се види се да је његов сандук био прекривен краљевском стандартом а не пуковском заставом. Мисли се да је можда у неком моменту ковчег заиста био прекривен и заставом „Гвозденог пука“, што је дало повода за оваква мишљења.
Да застава „Гвозденог пука“ није сахрањена са краљем Петром говоре и фотографије са смотре Равногорског покрета и његових антифашистичких јединица 1944. године у селу Ба. На тим фотографијама се види ратна пуковска застава из Првог светског рата. Поставља се питање са која?
Бољи познаваоци тврде да бригаде Првог равногорског корпуса ЈВуО носиле заставу управо Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” првог позива Моравске дивизије на смотри током светосавског конкреса у селу Ба 1944. године.
На овој застави је био иконопис Светог Андреја Првозваног, кога је Карађорђе узео за свог заштитника у спомен на 30. 11./13. 12. 1806. године, када је ослобођена Београдска варош, на једној страни. На другој страни заставе, у средини, у кругу је државни грб с двоглавим белим орлом. С обе стране, изнад свеца и грба, стоји ћирилични натпис: „За Краља и Отачаство“.
Испод кругова на обе стране, у благом луку на белом делу платна, је стојао ћирилични натпис: „С вером у Бога“. Уз заставује ишла и лента која је на једном крају имала монограм Краља Петра Првог уоквирен у ловоров и храстов венац, а на другој страни ленте био је ћирилицом исписан назив пука.
Петровград.орг