У Музеју присаједињења 1918. у Новом Саду чувају се важни документи и предмети који сведоче о присаједињењу српских земаља Барање, Бачке, Баната и Срема Краљевини Србији који су се по први пут нашли обједињени на једном месту. Кроз музеј нас воиди помоћник директора, историчар и архивиста Зоран Вељановић.
Музеја присаједињења се и симболично налази у непосредној близини места где је на заседању Велике народне скупштине 25. новембра 1918. године српски политички првак Јаша Томић прочитао одлуку Срба, Буњеваца и осталих јужнословенских народа о присаједињењу Србији, а затим и срцем и главом изговорио чувену беседу:
„Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће учинили сте по мени, ако питамо памет, и она ће нам то казати…“
Вељановић нам открива да су се Срем, Банат, Барања и Бачка, после вишевековне бурне и на моменте политички безизгледне борбе, најзад „присајединили“ матици Краљевини Србији. Банат је у тој борби играо нарочито значајну улогу, јер словенски и српски живаљ је од најстаријег доба живео у овој области, о чему је писао још Лубор Нидерле.
Сви доступни документи, фотографије и предмети који сведоче о вековном сну Срба у Аустро-угарској о припајању Србији, а који су протеклих деценија били расути по разним музејима и архивима, приватним збиркама имају јединствену адресу. На 200 квадрата изложбеног простора у склопу постојећег Музеја Војводине у Дунавској улици изложени су артефакти на један савремен начин.
Музеј присаједињења, по речима директора др Драга Његована и његовог помоћника Зорана Вељановића, садржи више од 500 експоната и докумената који сведоче о борби Срба за присаједињење матици. Круна те борбе била је Велика народна скупштина у Новом Саду. У сакупљању грађе учествовали су сви наши архиви, музеји и Матица српска, али и породице учесника Скупштине.
Музеј присаједињења, је место где омладина може да стоји уздигнуте главе као место сусрета са српском страдалничком али и херојском прошлошћу. Место има национални значај и очигледно је трн у оку војвођанерском сепаратизму које није добронамерно према држави Србији али и историчарима у окружењу баштиницима лажног југословенства које је неговано као вид идеологије антисрпства у СФРЈ.
Комунистичка, хрватска националистичка и југословенска идеологија, денационализације, нанеле су један заиста тежак ударац српској националној мисли, а многе од тих заблуда су разлог што тек сада имамо један овакав музеј.
На један савремен начин у време дигиталне технологије, оживљава пред нашим очима историја коју су стварали храбри, часни и поштени људи. Ово је од данас место на којем и странци и наши људи имају осећај поштовања и поноса. Ту је и низ иновативних решења са ветринама приликом излагања музеалија који су заиста ефектни.
Ово је место, које је држава Србија основала са циљем враћања дуга онима који су нас вечно задужили својом борбом за слободу. Одлука о присаједињењу била је демократска сублимација вишевековних напора низа великана, од деспота Ђорђа Бранковића преко Светозара Милетића до Јаше Томића. Велики унук вожда Карађорђа Петар I и његова победничка Српска војска остварили су тај сан. Слава им!
Петровград.орг Вам топло препоручује обилазак овог музеја, који јесте камен међаш државности и идентитета Срба на овим панонским просторима.
Петровград.орг