У оквиру обележавања Дана победе над фашизмом, 9. маја на спомен обележје борцима Црвене aрмије, палим у ослобађању Петровграда (Зрењанина) , познату „Ротонду“ у Планковом парку, венац су положили представнци Актива историчара Петровграда. Симболичну сузу су, у знак сећања на овај историјски догађај и жртву која је дата, положили истакнути историчари града на Бегеју – Милан Радаковић, Игор Мицов, Рако Томовић, Ванда Војводић Мицова, Слободан Милин, Душан Стјепановић.
Након званичног дела церемоније, јавности се обратио, ексклузивно за Петровград.орг, историчар Игор Мицов који је у име Актива историчара „Петровград“, разјаснио неке историјске дилеме око обележавања овога датума. Наше питање је било и нека врста коментара, који се односи на употребу термина анти-антфашизам и антифашизам у обраћањима јавности, група, које себе ексклузивно називају браниттељима антифашистичке традиције, оптужујући све остале људе за фашизам. Њих ове године, као ни претходних година, нисмо видели на манифестацијама, уз ретке изузетке, које негују сећање на антифашистичку традицију. Отуда тачно звучи филозофска теза, коју је поставио понати словеначки дисидент и критичар неолибералног друштва Славој Жижек, да је у неолибералном дискурсу употребљен термин „антифашизам“ постао нека врста новог опијума за народ.
„Прича је веома дуга али видимо да се већ више од седам деценија сакрива од народа права истина о значају и актерима овог датума и догађаја. Треба знати да је прва жртва нацизма и фашизма на овим просторима био Краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ. Њега су удруженим снагама убили нацисти и фашисти уз помоћ ВМРО-а и усташа у Марсеју 1934. године.“
„Исте убице Краља Александра Ујединитеља, кад су окупирале наш град 14.априла 1941. године урадиле су две ствари – променили су име града из Петровграда у Гросбечкерек и срушили су споменик Краљу Петру Карађорђевићу Ослободиоцу. Али такоође, су протерали из земље сина Краља Александра и унука Краља Петра, Петра Другог Карађорђевића. Зато је Петровград симбол антинацизма и антифашизма у историји.“
„Поставља се још једно питање – ко су стварни ослободиоци нашег града? Просто је невероватно да седамдесет и четири година ми незнамо ко су ослободиоци овога града у Другом светском рату. Јесте Јосип Броз Тито био борац против нацизма,али он није ослободио овај град. Јесте Жарко Зрењанин Уча био борац против нацизма, али ни он није ослободио овај град. И Драгољуб Михајловић Дража је био борац против нацизма али није ослободио овај град. Борац против нацизма и фашизма је био и Петар Други Карађорђевић и његова избегличка влада у Лондону као и владе осталих савезничких сила које су имале своје трупе али нису ни они ослободили овај град.“
„Овај град је ослободила Совјетска Црвена армија. Волео ја то као историчар или не, ми морамо признати да је то била истина. То је био маршал Црвене армије Малиновски, који је послао генерала Шлемина а овај 34. гардијску дивизију, на челу са генералом Максимовичем и они су ослободили овај град.“
„Ти људи, на жалост, не да немају у овом граду трг или улицу, споменик, него верујем да 99,9% становништва овог града за њих никада није ни чуло.Убрзо после ослобођења, дошло је до фамозног сукоба између Тита и Стаљина и ослободиоци су од једном постали непожељни.“
Актив историчара „Петровграда“ је искористио прилику, да упути својеврсну критику и апел надлежним службама у граду, да поведу рачуна и о овом споменику од изузетног значаја, који говори о тако важном историјском догађају, ослобођења од нацизма и фашизма. Историчари су непосредно пре полагања сузе, очистили спомен простор од смећа, које наши несавесни суграђани остављају у парку и околини. Споменик је исписан графитима и из њега избија зеленило и растиње. Ето разлога, да се у одржавању спомен обележја покаже антифашистички дух нашег града, административно названог по народном хероју.
Ослободиоци Петровграда:
Малиновски Родион, чувени командант Другог украјинског фронта,маршал Црвене армије, херој СССР. Командовао операцијама на овом сектору фронта.
Шлёмин Иван Тимофеевич, командант 46.армије, Другог украјинског фронта,Црвене армије;која је ослободила Петровград (Зрењанин) 2.10.1944. године,је сахрањен 1969.год.на Новодевичјем гробљу у Москви.
Максимович Jосиф Антонович, генерал-маjор (од 13.09.1944), командант 34. гардијске пешадијске дивизије, 31.корпуса,46 армије,која је после борби код Лазарева са Немцима, ушла у Петровград (Зрењанин).
Петровград.орг