У Новом Саду одржана је трећа по реду јавна расправа о будућем Дану АП Војводине. Велика народна скупштина од 25. новембра 1918. године јесте круна вишевековне борбе Срба у Јужној Угарској за политичку и националну равноправност и свакако је датум од националног и државногзначаја, закључак је са овог скупа.
О Нацрту одлуке и значају ових датума говорили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, историчарка проф. др Љубомирка Кркљуш, директор Музеја Војводине, др Драго Његован и заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама др Небојша Кузмановић.
На том скупу, одржаном у згради Музеја Војводине, истакнут је национални значај историјских догађаја којим се, како је оценила историчарка проф. др Љубомирка Кркљуш, практично отпочела и успешно завршена вишевековна борба српског народа у „овостраној – прекодунавској“ Србији или тадашњој Аустроугарској за политичку и националну равноправност и створена могућност остваривања тих идеја развоја националне свести.
„По мом мишљењу 25. новембар 1918. је најзначајнији датум у историји, како се то говорило у 19. веку, овостраних Срба. То је био завршетак борбе за политичку и националну равноправност, која је трајала више од једног века и у којој су веома важне тачке, Мајска скупштина, јер је то први пут, да је формулисана идеја о политичкој самосталности, националној равнопрвности и територијалној аутономији.“ -рекла је она.
Своје мишљење о значају датума је у јавној расправи која је уследила изнео историчар др Дејан Микавица:
„Не бих се сложио, са детаљем, у излагању уважене историчарке Кркљуш, изнетим овде, да је на Мајској скупштини 1848. био почетак борбе српског народа за националну равноправност. Почетак борбе за националну самосталност је био много раније крајем 17. века у време борбе за привилегије а на Мајској скупштини борба траје. На Мајској скупштини се дефинише идеологија српске државности и Срби поручују, да се сећају своје државе из средњег века“.- казао је Микавица.
„ Веома је важно да имамо Дан АП Војводине, као празник који би нас подсећао на то каква је природа Војводине, као и српске политичке мисли и самосвести. Српска државна и политичка идеја је изнедрила Војводину. Нити један други народ није имао ту идеју, која је водила ка Војводини. “ – истакао је председник Матице српске Драган Станић нагласивши да је у српску националну идеју, од почетака те борбе, уграђена „идеја европског либерализма“, што се види и из одлука Мајске скупштине из 1848. године“.
Због тога је и 15. мај, датум одржавања тог скупа у Сремским Карловцима, такође од великог значаја за Војводину и треба да буде обележаван, рекао је Станић и нагласио да политички представници Срба, у тим историјским процесима, нису мислили само свој народ, него су постављали питања и других народа, поготово оних мањинских.
У расправи, која је уследила учешће је узео велики број истакнутих јавних радника из Новог Сада а запажен је био и долазак делегације Историјског Архива Зрењанина на челу са директорком Миром Бастом. Поред предлога да се, уз та два датума и 10. децембра (1948. године) Међународног дана људских права, у покрајини обележава и датум одржавања једнопартијске Скупштине изасланика народа Војводине, 14. мај 1945. године.
„Та скупштина је била круна антифашистичке борбе у Војводини у Другом светском рату“- рекао је Бранислав Богарошки, посланик ЛСВ у покрајинској скупштини и додао да је тог датума Војводина „поново“ одлучила да уђе у државни оквир сада Републике Србије.
Поводом тих ставова реаговао је историчар др Дејан Микавица, кога је група присутних политичара ЛСВ онемогућила да говори а потом је испровоцирана тим понашањем за говорницу изашла председница Националног савета Буњеваца Сузана Кујунџић Остојић.
„Декретом комунистичке власти из маја 1945. године наложено је Буњевцима, да се имају изашњавати као Хрвати, чиме је нашем народу протеклих година наметнут туђ идентитет, што је било кршење људских права. Зато ја не разумем предлог за празновање тог датума“- рекла је Кујунџић Остојић.
Директор НБ „Жарко Зрењанин“, из града на Бегеју, Милан Бјелогрлић је осетио потребу, да се испред Банаћана обрати и на овом скупу.
„Протеклих година, нама је из Новог Сада и Владе Војводине долазила једна друга политика, која је потпуно изврнула појам Војводина, у један негативни контекст. Ми се симболично још не можемо начудити, сликовито речено, новим иницијативама, нове покрајинске власти, коју поздрављамо и чије предлоге подржавамо. Из тог разлога имамо и конкретан предлог, да ово не буде дан Војводине, јер је тај датум 25. новембра 1918. године значио присаједињења Банта, Бачке, Барање и претходно Срема матици. То је онда био дан присаједињења и потпуно заслужује да буде државни, национални празник“.
Претходно су, јавне расправе, о нацрту покрајинске скупштинске одлуке о обележавању Дана АП и друга два датума од покрајинског значаја, одржане у Руми, као месту где је одржан велики народни збор Срема, који је одлучио да се директно присаједини Србији и у Зрењанину, Петровграду и Великом Бечкереку, као месту у коме је формиран први Српски народни одбор, рекао је домаћин, директор Музеја Војводине, модератор расправе, др Драго Његован.
Заменик покрајинског секретара за културу др Небојша Кузмановић позвао је грађане да учествују у акцији прикупљања фотографија и документа у вези са Великом народном скупштином.
„Мештани Товаришева, потомци учесника те Велике народне скупштине 1918., донели су нам оригиналне фотографије. Позивамо и друге грађане, да тако помогну у стварању будућег Музеја присаједињења.“
Аутор: Саша Младеновић