На данашњи дан, почела је битка на Кошарама током које су припадници војске СР Југославије 67 дана бранили државну границу и спречавали копнену инвазију терористичке ОВК из Албаније на територију Србије. Битка је завршена 09. јуна одбацивањем надмоћнијих непријатељских пешадијских јединица са државне територије Савезне Републике Југославије, Србије и Косова и Метохије.
Деветог априла 1999. године почела је војна копнена агресија на караулу војске Савезне Републике Југославије „Кошаре“ са територије Албаније. У њој су учествовале албанска армија, терористи тзв. ОВК, и НАТО. 9. априла 1999. године у 3 часа, на православни Велики петак, почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је почела једна од најпознатијих битака у рату 1999. године.
Ватру је тада отворила регуларна војска Албаније која је тукла пограничне положаје Војске Југославије и тиме давала подршку терористичкој организацији Шиптара са Косова. Наравно, свесрдну помоћ и подршку Шиптари су добијали и од НАТО авијације. Битка је трајала од 9. априла до 10. јуна.
Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 Американаца, стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера Апача. Све се спремало за 9. април, а караула Кошаре је „изабрана“, због повољног терена за нападача.
Положаји терориста и Албанске војске били су на већој надморској висини од положаја ВЈ, а сама караула на изузетно неповољном месту, ова локација је одабрана као један од праваца продора. План је био изненадни напад и продор у Метохију чиме би се Војска Југославије натерала на отворени сукоби са далеко надмоћнијим непријатељем. Како НАТО авијација није имала баш много успеха у уништавању копнених јединица на земљи, жеља је била да се Војска избаци на чистину што би омогућило НАТО авијацији да их успешније бомбардује и елиминише.
Битка је трајала целе ноћи све до јутра следећег дана. Уз помоћ артиљерије терористи су заузели коту Маја Главу и наставили гранатирање карауле Кошаре. Војска Југославије је морала да напусти караулу поподне. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу, а велике телевизијске екипе су то одмах забележиле и послале слику у свет. Циљ напада била је сигнал штабу НАТО пакта да је могућа копнена инвазија на Србију и СР Југославију. После тешких борби,на моменте прса у прса, војска СР Југославије је успела да порази нападача и спречи идеје о копненој офанзиви и уласку нападача дубље на територију Косова и Метохије, те њихово спајање са снагама ОВК у реону Метохије.
Терористи су, захваљујући артиљеријској подршци Војске Албаније, подршци НАТО авијације, као и чињеници да је на том подручју у тренутку напада било мало наших војника, успели да заузму караулу Кошаре. Без обзира на заузимање карауле, примарни циљ непријатеља, копнена инвазија није остварен. Битка на Кошарама је узела многе животе са обе стране. Званичне информације говоре о више од 60 страдалих војника Војске Југославије на подручју карауле Кошаре. Само током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила касетне бомбе са осиромашеним уранијумом на војнике који су нападали позиције шиптарских терориста испод коте Раша Кошарес, убивши 8 војника и једнога официра а ранивши преко 40. Званични губици терориста су око 150 мртвих, али сматра се да их је било много више. Око 80% мртвих терориста потичу са Косова и Метохије, али се не зна колико их је било из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре да су на Кошарама погинула и три страна држављанина, плаћеника.
Текст састављен на основу основних чињеница које српска историја има о овом боју а које преносе национални сајтови и Википеија.