У Музеју присаједињења 1918. у Новом Саду чувају се важни документи и предмети који сведоче о присаједињењу српских земаља Барање, Бачке, Баната и Срема Краљевини Србији који су се по први пут нашли обједињени на једном месту. Кроз музеј нас воиди помоћник директора, историчар и архивиста Зоран Вељановић.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_114800-1024x576.jpg)
Музеја присаједињења се и симболично налази у непосредној близини места где је на заседању Велике народне скупштине 25. новембра 1918. године српски политички првак Јаша Томић прочитао одлуку Срба, Буњеваца и осталих јужнословенских народа о присаједињењу Србији, а затим и срцем и главом изговорио чувену беседу:
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_121446-1024x576.jpg)
„Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће учинили сте по мени, ако питамо памет, и она ће нам то казати…“
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_115536-1024x576.jpg)
Вељановић нам открива да су се Срем, Банат, Барања и Бачка, после вишевековне бурне и на моменте политички безизгледне борбе, најзад „присајединили“ матици Краљевини Србији. Банат је у тој борби играо нарочито значајну улогу, јер словенски и српски живаљ је од најстаријег доба живео у овој области, о чему је писао још Лубор Нидерле.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_121632-1024x576.jpg)
Сви доступни документи, фотографије и предмети који сведоче о вековном сну Срба у Аустро-угарској о припајању Србији, а који су протеклих деценија били расути по разним музејима и архивима, приватним збиркама имају јединствену адресу. На 200 квадрата изложбеног простора у склопу постојећег Музеја Војводине у Дунавској улици изложени су артефакти на један савремен начин.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_120353_1.jpg)
Музеј присаједињења, по речима директора др Драга Његована и његовог помоћника Зорана Вељановића, садржи више од 500 експоната и докумената који сведоче о борби Срба за присаједињење матици. Круна те борбе била је Велика народна скупштина у Новом Саду. У сакупљању грађе учествовали су сви наши архиви, музеји и Матица српска, али и породице учесника Скупштине.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_122445-1024x576.jpg)
Музеј присаједињења, је место где омладина може да стоји уздигнуте главе као место сусрета са српском страдалничком али и херојском прошлошћу. Место има национални значај и очигледно је трн у оку војвођанерском сепаратизму које није добронамерно према држави Србији али и историчарима у окружењу баштиницима лажног југословенства које је неговано као вид идеологије антисрпства у СФРЈ.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_120143-1024x576.jpg)
Комунистичка, хрватска националистичка и југословенска идеологија, денационализације, нанеле су један заиста тежак ударац српској националној мисли, а многе од тих заблуда су разлог што тек сада имамо један овакав музеј.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_114905-1024x576.jpg)
На један савремен начин у време дигиталне технологије, оживљава пред нашим очима историја коју су стварали храбри, часни и поштени људи. Ово је од данас место на којем и странци и наши људи имају осећај поштовања и поноса. Ту је и низ иновативних решења са ветринама приликом излагања музеалија који су заиста ефектни.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_120203-1024x576.jpg)
Ово је место, које је држава Србија основала са циљем враћања дуга онима који су нас вечно задужили својом борбом за слободу. Одлука о присаједињењу била је демократска сублимација вишевековних напора низа великана, од деспота Ђорђа Бранковића преко Светозара Милетића до Јаше Томића. Велики унук вожда Карађорђа Петар I и његова победничка Српска војска остварили су тај сан. Слава им!
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/10/IMG_20191016_123625-1024x576.jpg)
Петровград.орг Вам топло препоручује обилазак овог музеја, који јесте камен међаш државности и идентитета Срба на овим панонским просторима.
Петровград.орг