Међународни скуп историчара под званичним називом “Српски покрет у Воjводини у револуциjи 1848 – 1849. године” одржан је недавно у амбиjенту дворца Каштел у Ечки. Скуп је купио историчаре из наше земље Универзитета у Новом Саду историчаре из окружења. Издвајамо за вас, уз сагласност аутора, егзактно излагање историчара из Новог Сада др Владана Гавриловића, који је у свом раду изнео конкретне статистичке податке о разарању сакралних објеката СПЦ на подручјима захваћеним ратним сукобима 1848/49 године.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/DSC_0122.jpg)
Ово што бих прво желео да вам покажем је фотографија цркве у Шајкашком селу Чуругу која је била до темеља разорена у нападу мађарске војске на ово место 1848. године.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/94222489.jpg)
Патријарх Јосиф Рајачић је у свом спису, значајном историјском документу таксативно наводио све страдале цркве и манастире на територији Српске Војводине, који су на жалост, продором мађарских снага 1848/49. године неки до темеља уништени, неки разорени а неки попаљени. Штета по свим епархијама, а највише је пострадала Бачка епархија, износила је преко милион и тристо хиљада ондашњих форинти. Патријарх је упутио молбу аустријској влади и добио је одобрење да се због висине штете обрати и Руском царству за помоћ. Аустријска влада просто није могла да постигне све и обнови све цркве и манастире, који су били разорени у несрећном мађарско – српском рату.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Arhiv-Vojvodine-1-041.jpg)
Почетак револуционарних збивања у Хабзбуршкој монархији 1848. године био је у знаку слободе и народности. Срби у монархији су се са таквим мислима и осећањима укључили у пештанска, мартовска збивања, кличући слободи и равноправности. Али, у погледу народности управо та тежња за слободом и равноправношћу своје нације је постала веома брзо камен спотицања у српско-мађарским односима који су имали прворазредну улогу на територији Јужне Угарске, односно будуће Српске Војводине.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Arhiv-Vojvodine-1-047.jpg)
Са друге стране вође Мађарске револуције су веровале, да заједничка слобода повезује људе, чвршћим нитима, него националност. Такав став, као и тежња Мађара да своју нацију издигну изнад осталих у Угарској са теоријом, да су сви грађани једне земље и да тиме припадају једној политичкој, мађарској нацији у њиховом тумачењу, је довело до нетрпељивости и нетолеранције према другим народима у Угарској. Активно укључивање у одбрану својих права Срба у Угарској је довело до стварања сопственог националног, народног покрета у историографији прозваног – Српски народни покрет. У њему је Шајкашка, његов централни део имала значајну ако не и пресудну улогу.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/04/Distrikt.jpg)
Покушавало се у почетку изнаћи мирно решење између мађарске и српске стране али оно је постало готово немогуће после разговора српске делегације са генералом Петроварадинске регименте Јожефом Храбовским 10. Јуна 1848. Године и његовог упорног одбијања било каквог признања српског имена на територији Јужне Угарске. Храбовски је чак осионо, како наводе извори говорио, да не само да нема српског народа у Угарској и Аустрији, па га тиме он не може ни штитити, него је такоође изговорио да преко саве има Србија и ко хоће да је Србин нека иде тамо.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/20180510_123619.jpg)
На ово је Главни одбор у Карловцима одговорио Прокламацијом о правима и слободама у монархији и позивом на оружје. Овом позиву су се први одазвали Шајкаши и били прве жртве изненадног напада генерала Храбовског 12. јуна, што је условило избијање Српско-мађарског рата. Шајкаши су својом пожртвованошћу, храброшћу, личним залагањем, не само одбранили Сремске Карловце, већ постали најзначајнији фактор за даље одржање и ширење Српског народног покрета. Неки од њих су у овим јуначким, ратним догађајима оставили своје сведочанства, своје мемоаре за будућа полења. Сваки од ових судионика је у својим делима оставио податке о нечувеној и до тада незабележеној нетрпељивости Mађара према Србима у монархији . У офанзиви Мађарске војске на пролеће 1849. године број уморених Срба у провинцијалу Српске Војводине износио преко две хиљаде душа.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Arhiv-Vojvodine-1-040.jpg)
О броју порушених српских кућа у само у провинцијалу Српске Војводине, валидне податке је оставио Исидор Николић, велики жупан војводства Србије и Тамишког Баната. Према његовим исказима у Горњој Бачкој је срушено 350 кућа од Суботице до Пачира. У Средњој и Доњој Бачкој од Врбаса до Новог Сада и Футога страдало је 4603 кућа, од чега 2000 у Новом Саду. У Торонталском диштрикту Ада, Стари Бечеј, Сента преко 5000 кућа. Само у Старом Бечеју 1781 кућа и Старој Кањижи 1171 кућа.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Arhiv-Vojvodine-1-046.jpg)
На основу ових података сазнајемо да је само у Бачкој скрушено 10.903 куће или 61,33% од укупно срушених кућа на територији Српске Војводине. Према коначним забелешкама Николића у провинцијалу Српске Војводине порушено је 17.779 српских кућа у револуционарним дешавањима 1848./49. године. Од чега је путем помоћи директно аустријске владе у Бечу било делимично или потпуно обновљено до краја 1849. Године преко 11.000 кућа.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Battle_of_Vilovo_Katzler.jpg)
Сличне податке које речито говоре о страдању српског народа на територији Јужне Угарске, односно највише дела територије Српске војводине је изнео у свом писму Руском Цару Николају првом Романову послатом из беча фебруара 1850. године патријарх Јосиф Рајачић. Он је у њему тражио помоћ од руске владе износећи податке о свирепости и крвожедности Мађара према Србима, при чему је цитирам Рајачића,- „150.000 душа сербскаго народа, више несја домова својих, више несја всјак годјенија, више несја всјак богослуженија, наставленија и духовнаго утјешенија“.Исто тако рајачић је изнео податке о страдању српских цркава и манастира на овој територији, наводећи да их је страдало преко 115.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Arhiv-Vojvodine-1-057.jpg)
Највише је страдала Бачка епархија, где је процењена штета износила 898.239 форинти и 40 круцифера, што је износили 68,6% од укупне штете свих наведених епархија у износу од 1.308. 137 форинти. У оквиру Бачке епархије највише је страдао Новосадски протопопијат 453.691 форинту, односно нешто више од 50,5% целокупне штете у епархији. Од тога је највећа штета износила у Новом Саду 129.295 форинти , односно нешто мање од 28,5% штете у целом Новосадском протопрезвитерату. Такоође је забележено да је највећу штету у целом Новом Саду од свих храмова претрпео храм ппосвећен Св.Георгију данашња Саборна црква и то у износу од преко 95.000 форинти, односно нешто више од 73% штете свих новосадских храмова.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Arhiv-Vojvodine-1-025.jpg)
После Новог Сада највећу штету је претрпео Србобран (Сентомаш) чија је једина црква посвећена Петру и Павлу била у потпуности уништена и изгорела. Штета у њој је била преко 162.000 форинти односно нешто више од 35,8 % укупне штете у Новосадском протопопијату. Велика штета је забележена и у Шајкашкој односно Жабаљском протопрезвитерату. Забележена штета је износила 209.044 форинте , што је било нешто више од 23,4% штете у целокупној Бачкој епархији. Све цркве у овом протопрезвитерату су изгореле, док је црква у Госпођинцима са свих страна била разорена.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/DSC_0133.jpg)
Доста велику штету су претрпеле цркве у Сегединском протопрезвитерату. Код њих је забележена штета од 205.234 форинте , односно скоро 23% укупне штете у Бачкој епархији. У овом протопрезвитерату највише су страдале цркве у Аду, Молу и Сенти, свака са процењеном штетом од 30.форинти а најмање црква у Сегедину са смо неколико стотина форинти. У оквиру бачке епархије је страдао и Сомборски протопрезвитерат али не у толикој мери. Ту немамо појединачне већ само групне податке. Укупна штета у овом протопрезвитерату је износила тридесет хиљада форинти што је нешто више од 3,3% од укупне штете у Бачкој епархији.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/04/036.jpg)
Темишварска епархија је имала мање штете у односу на Бачку. Укупна штета на црквеним објектима је износила 273.400 форинти што је било 20,9 % од укупне штете свих епархија. Највише је страдао Бечкеречки (Петровград, Зрењанин) протопопијат у износу од 108. 739 форинти , односно нешто мање од 39,8% одукупне штете у целој Темишварској епархији. Најмања штета је била у Липовачкој протопрезвитерату од свега 172 форинте, мање од 1% од укупне штете у епархији. Највећу појединачну штету су имале цркве у Перлезу, Чоки и Томашевцу све три у Великобечкеречком протопрезвитерату, које су скоро до темеља биле уништене.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/Armee_Bulletin_V.jpg)
Вршачка епархија је имала знатно мање штете у односу на Бачку и Темишварску епархију. Укупна штета над црквеним објектима ове епархије је износила 103.000 форинти што је било око 7,9% укупне штете по епархијама СПЦ. У оквиру Вршачке епархије највише је страдала црква у месту Врачев Гај, посвећена Вазнесењу Господњем, која је била до темеља порушена а процењена штета на њој је износила 50.000 форинти, односно 48,2% штете у целој епархији. У овој епархији је знатно страдао и манастир Златица, посвећен Св. Сави а процењена штета је износила 17.144 форинте односно 16,5% .
На послетку у Будимској епархији је страдала само једна црква и то у Коморану која је била до темеља изгорела а штета јепроцењена 32.750 форинти.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/05/DSC_0134-1024x576.jpg)
На основу горе приказаног можемо закључити да је српски народ у Хабзбуршкој монархији у револуционарним збивањима 1848/49. године био изложен не само великим људским жртвама, него и материјалним у које спадају сакрални објекти једног народа , који су због различите вере и утврђених размишљања о Србима као највећим савезницима царског двора били безочно уништавани. За црквене објекте није био расписан никакав државни зајам а српски народ је готово сам уз симболичну помоћ Русије, у богослужбеним књигама и утварима, обнављао своје порушене и погореле цркве, доказавши уједно своје постојање и дуго трајање на овим својим а увек туђим просторима Хабзбуршке монархије односно Јужне Угарске.
Петровград.орг