ЈАВНА РАСПРАВА И ЗНАЧАЈ ОСЛОБОЂЕЊА СРЕМА, БАЧКЕ, БАРАЊЕ И БАНАТА 1918.

Jавна расправа о Нацрту покраjинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању Дана АП Воjводине и других дана од покраjинског значаjа одржана jе данас у препуноj Барокноj сали зрењанинске Градске куће. Нацртом ове одлуке предложено jе да се као Дан АП Воjводине свечано обележава 25. новембар, дан на коjи jе 1918. године Велика народна скупштина, одржана у Новом Саду, прогласила присjедињење пречанских области Краљевини Србиjи.

Поздрављаjући присутне у име домаћина, градоначелник Чедомир Jањић jе нагласио значаj и улогу ове средине и њених народних представника у доношењу далекосежних историjских одлука 1918. године, а у светлу обележавања стогодишњице ослобођења.

“Са историjске дистанце дуге читав век, са зрелом критичком свешћу, стоjи недвосмислен закључак да триjумфалном походу српске воjске, коjа jе попут митске птице Феникс устала из мртвих, тешко има равног у светскоj историjи. Са балкона ове зграде председник Првог српског народног одбора др Славко Жупански, на дан ослобођења 17. новембра 1918. године, поздравио jе ослободиоце, а његове речи говоре о значаjу жудно жељеног ослобођења и уjедињења. Управо су народни изасланици из Средњег Баната, њих стотину, на Великоj народноj скупштини у Новом Саду истакли жеље Одбора из Великог Бечкерека да се Воjводина и сви њени делови прво припоjе Србиjи и тек тада да се одлучи о судбини заjедничке државе Jужних Словена. Њихова жеља у потпуности jе испоштована, а том одлуком од 25. новембра, оснивање првог Српског народног одбора добило jе пуни смисао и суштину”, казао jе градоначелник.

Др Драго Његован, директор Музеjа Воjводине, указао jе на географску ширину поjма Воjводине и историjску дубину коjу таj поjам подразумева. Поменуо jе броjне периоде, године и значаjне историjске наводе коjи иду у прилог тежњама српског народа са ових простора да се присаjедине Матици, што jе коначно, након више векова, могло да буде остварено 25. новембра 1918. године.

“Могу да укажем и на први српски устанак 1594. године, то jе био банатски српски устанак, предвођен Теодором Несторовићем , вршачким владиком, након ког су спаљене мошти Светог Саве на Врачару. Банат jе у историjи Срба посебно, и у воjном и у културном погледу, био више него истакнут. Данас, када говоримо о 25. новембру, дану присаjедињења, треба се подсетити и да jе први Српски народни одбор створен у Великом Бечкереку. Када хоћемо да сагледамо разлоге зашто 25. новембар треба да буде празник и датум коjи треба свечано обележавати, треба се сетити континуитета идеjе о Српскоj Воjводини”, казао jе Његован и при том посебно нагласио 1849. годину и именовање ове области као Воjводства Србиjе и Тамишког Баната од стране Хабсбурга. „Заjедно са српском и савезничком воjском у ослободилачким jединицама били су и Срби са овог подручjа, коjи су учествовали и у пробоjу Солунског фронта и борбама за коначно ослобођење земље у Првом светском рату, и са српском воjском стигли до Суботице. Сами су себи, дакле, извоjевали слободу. Када jе српска воjска те године прешла Саву и Дунав и када jе дошла до демаркационе линиjе коjу су савезници одредили, тада jе било могуће организовати Велику народну скупштину. Да ниjе српска воjска тада заузела ово подручjе, питање jе да ли би било могуће одржавање Велике народне скупштине и доношење одлуке о непосредном присаjедињењу области Воjводине Краљевини Србиjи”, закључио jе Његован и додао да jе из свих тих разлога потребан дан ког ћемо се сваке године, а посебно када су jубиларне, подсећати тих великих историjских дана и људи коjи су у тим временима показивали своjу величину.

Заменик покраjинског секретара за културу, jавно информисање и односе с верским заjедницама др Небоjша Кузмановић је у свом излагању указао, на податак, да jе на Великоj народноj скупштини у Новом Саду од 757 делегата чак 378 било са териториjе Баната.

“То jе чињеница коjа говори и о српском бићу Баната као региjе, као историjске покраjине, о њеном значаjу за стварање Воjводине, о људима коjи су овде стварали у науци, култури, политици, и у воjним питањима, и допринели да тада периферна српска област постане центар српства. Одлука о присаjедињењу Барање, Бачке, Баната и Срема Краљевини Србиjи била jе завршни чин упорне, истраjне и тешке борбе за опстанак народа и постизање његовог политичког и државног jединства”, нагласио jе, између осталог, др Кузмановић.

Он се осврнуо и на иницијативе о повратку историјског имена нашег града. Говорећи о политичким списима и погледима Жарка Зрењанина на државну политику ондашње Краљевине Југославије, Кузмановић је приметио да та политика није ни мало у складу са данашњом политиком државе Србије на овим просторима. У својим списима Жарко Зрењанин неосновано и лажно оптужује српску војску да није ослободила све народе на овим просторима већ само српски народ. Тадашњу легитимну демократски изабрану власт оптужује за великосрпску хегемонију, залажући се за диктатуру једне партије. Залаже се и за посебну аутономну јединицу, ентитет унутар, тада тешком муком створене јединствене државне творевине, упозорава у свом малом истраживању Кузмановић.

Уводничар ове расправе је био историчар зрењанинског Историjског архива Слободан Милин.

„Данас, када обележавамо 100 година од  Ослобођења и присаједињења Војводине својој природној матици, Краљевини Србији дужни смо да снажно нагласимо и подвучемо, а још више фактографски поткрепимо, ослободилачки значај овог догађаја, који са историографске, али и историософске, тачке гледишта не представља искључиво субјективну пројекцију победничке нације, већ много више од тога, непристрасан и реалистичан аналитички приступ. Неопходно је стога објаснити зашто се  догађаји из новембра 1918. године у Војводини називају – Ослобођењем. Очување српског националног идентитета у римокатоличкој Хабзбуршкој монархији  изискивало је од наших предака непрестане,истрајне борбе, несебична пожртвовања,  а веома  често и мученичка страдања.“

У расправи коjа jе уследила након уводних обраћања учествовало је неколико уважених личности из наше средине. Први се обратио истакнути привредник Будимир Jовановић, председник Удружења „Наш град Петровград“.

„Мислим да непостоји ни једна чињеница која би могла да се супротстави овој идеји и сматрамо да је ово најзначајнији датум у историји Срба северно од Саве и Дунава и мислимо да би овај датум морао да што пре постане празником. Ми смо се огрешили о наше славне Банаћане и наше претке који су жртвовали много тога да би ми данас живели у заједничкој држави Србији. Сматрамо да осим овог датума, који ће се славити у будућности, треба да се исправи још једна велика историјска неправда која се десила 1945 године, када је једна партија донела одлуку о промени назива нашег града. Сматрамо да овај град у склопу овог значајног јубилеја 100 година од ослобођења треба поново да понесе име Краља Петра Првог Ослободиоца“.

Директор Градске народне библиотеке Милан Бjелогрлић је између осталог рекао:

“Не само због дуга према прошлости, него због наше обавезе, да се суочимо са изазовима будућности. Да се суочимо али нећемо моћи у колико не будемо знали, за ове чињенице о којима данас говоримо. Ми смо и раније имали прилике, да позовемо и слушамо историчара Његована у оно време, када смо се овде састајали, као у илегали, када нисмо имали подршку власти. Мени данас, највећи искорак, чини то ,што овде међу нама имамо човека из владе Војводине. Дође ми да неповерујем сопственим очима, ни ушима, да неко из владе Војводине, говори као Кузмановић о тој поруци, да морамо бити заједно, да морамо знати шта радимо и куда идемо, коначно и о политичко-националним странпутицама Жарка Зррењанина.“

Директор Зрењанинске гимназиjе, историчар Милан Радаковић је овом приликом, пред великим бројем ученика из Гимназије, који су присуствовали својеврсном историјском часу, закључио:

„Никада не смемо заборавити наше банаћане, Михајла Пупина, који је окупљао добровољце у Америци. Не смемо заборавити нашег банаћанина, великог Доситеја Обрадовића, који је увек говорио, да љуби свој народ… Погледајмо и незаборавимо, те датуме – 1594., 1690., 1848. 1918.годину. Вратимо дуг тим храбрим људима. Наша је сада шанса да се сетимо својих јуначких предака. Ми морамо то и ми имамо право на то.“

Душан Шиjан, начелник Одељења за ИКТ Градске управе Зрењанин је у истом духу, подсетио на своје добровољачко порекло и страдалне али и славне дане који су уследили након Великог рата, као најзначајнији датум у новијој српској историји.

Наредна jавна расправа о Нацрту покраjинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању Дана АП Воjводине и других дана од покраjинског значаjа биће одржана 17. априла у Новом Саду.

Петроврград.орг