Изражавамо најдубље огорчење због недостојног поступања дела академске јавности који је протеклих дана стао у одбрану права Динка Грухоњића, запосленог на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, да неоусташким изјавама вређа читав српски народ, али и све пристојне, моралне људе, независно од националности, и срамотећи саму идеју Универзитета. На незадовољство студената, који су због Грухоњићевих дугогодишњих тешких увреда блокирали Филозофски факултет, управа ове установе одговорила је тако што је у потпуности стала на страну Грухоњића. Уместо да са тим младим људима разговара и пронађе начин да реши кризу она је, у борби против сопствених студената, затражила помоћ полиције и страних амбасада. У томе ју је подржала и управа Филозофског факултета у Београду. Писмо солидарности са Грухоњићем потписао је низ професора Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Београду. Међу њима су и они који су у јавности и сами познати по неоусташким изјавама и по томе што због деликта мишљења професоре и студенте кажњавају протеривањем са универзитета, судским прогонима и медијским дифамацијама.
На тај начин, још једном се потврдило да је српски универзитет у стању дубоке моралне кризе. Показало се да он не постоји због студената и добробити властите заједнице, чију фактичку основу махом чини српски народ, него због очувања „права“ једне привилеговане касте, у чије повластице спада могућност да се некажњено вређа српски народ, и да се на основу тога прави друштвена и „академска“ каријера. Динко Грухоњић није познат по било каквим академским постигнућима. Његови антисрпски, отворено расистички ставови немају ничег заједничког са академским дискурсом и поступањем. Он, поред осталог, пише о томе да живи у „дубоко дегенерисаном друштву”, међу „малим примитивним народом”, с „људима чудних физиономија и неартикулисаног језика” којима ће у будућности „ноге бити све краће, а погледи све тупљи”, а чија деца желе „само да доврше покољ који су им очеви започели”. Свако може да на интернету прочита на какав начин Грухоњић пише о Србима. Српски народ, који је због борбе са усташким злом и нацифашизмом претрпео геноцид, он оптужује за фашизам и пореди са усташама. Може ли се замислити професор неког израелског универзитета који отворено заступа нацистичке ставове и који за то добија подршку делова јеврејске академске заједнице?
Сматрамо да Грухоњићева расистичка харанга против српског народа, баш као пропаганда хрватских и муслиманских усташа уочи 1941, служи за то да оправда геноцид коме су Срби данас подвргнути од стране НАТО држава и потомака злочинаца из Другог светског рата. Такво поступање подржавају и они који данас бране Динка Грухоњића од студената. Потребно је да српска јавност зна да они не представљају ни Универзитет у Београду, нити Универзитет у Новом Саду.
Проф. др Слободан Антонић
Проф. др Синиша Атлагић
Драгомир Ацовић, архитекта
Доц. др Зоран Бабовић
Данило Баста
Проф. др Синиша Боровић, генерал
Проф. др Павле Ботић
Проф. др Милан Брдар
Предраг Васиљевић, новинар
Срђан Воларевић, књижевник
Проф. др Слободан Вујошевић
Проф. др Слободан Вујић
Проф. др Игор Вуковић
Др Момчило Вуксановић, Предсједник Српског националног савјета Црне Горе
Маринко Вучинић, публициста
Проф. др Василије Гвозденовић
Миљан Глишић, редитељ
Проф. др Ирина Деретић
Споменка Деретић, новинар
Др Владимир Димитријевић, научни сарадник
Др Драгана Дракулић-Пријма, виши научни саветник
Проф. др Јован Душанић
Проф. др Александар Ђикић
Проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор
Др Миша Ђурковић, научни саветник
Игор Ивановић, публициста
Проф. др Иван Ивић
Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
Проф. др Јован Јањић
Проф. др Бојан Јовановић
Др Марио Калик, научни сарадник
Проф. др Зоран Кинђић
Др Снежана Кирин, научни саветник
Проф. др Милош Ковић
Проф. др Леон Којен
Др Владимир Коларић
Проф. др Часлав Копривица
Проф. др Душан Крцуновић
Емир Кустурица, редитељ
Проф. др Александар Липковски
Миладин Лукић, архитекта
Проф. др Саво Марковић
Мирослав Цера Михаиловић, песник
Проф. др Слободан Орловић
Александар Павић, народни посланик
Проф. др Јован Попов
Др Александар Раковић, научни саветник
Проф. др Митра Рељић
Проф. др Бранислав Ристивојевић
Проф. др Ратко Ристић, проректор Универзитета у Београду
Проф. др Слободан Самарџић
Проф. др Александар Седмак
Проф. др Добривоје Станојевић
Проф. др Миломир Степић
Проф. др Рада Стијовић
Проф. др Срђа Трифковић
Др Драган Хамовић, научни саветник
Проф.др Зоран Чворовић
Доц. др Милан Чабаркапа
Проф. др Ђорђе Чантрак
Доц. др Душко Челић
Проф. др Љиљана Чолић
Проф. др Урош Шуваковић