Остале су само зидине од древног српског „ваистину златног и сребрног града“, како су хроничари средњег века писали о Новом Брду у време његове највеће моћи. Био је то највећи средњовековни град Србије са преко 40.000 становника. Ново Брдо, данас архелошки локалитет који се налази на 1.100 метара надморске висине. Власт тзв. Косова су посегнуле за овом српском културном баштином.
Власту Приштини уз помоћ страних спонзора има за циљ да стави до знања ко је на овом културно – историјски локалитету, идентитетски важном за Србе, заправо газда. Да ли се налазимо на локалитету „катедрале“ и заштићеној зони културне баштине тзв. Косова или државе Србије и Српске Православне Цркве?
Последњу реконстуркуцију града платила је немачка влада или Еврпска унија. Након обнове уочавамо црвено- бело- црвене камене стубове који се уздижу небу под облаке а раније их ту није било. Косовски премијер Рамуш Харадинај и немачки амбасадор у Приштини Кристијан Хелт, посетили су Ново Брдо како би обележили завршетак рестаурације ове Српске Православне Цркве.
У склопу овог српског средњовековног града и рудника Ново Брдо постаојало је 10 Православних Цркава, од којих се посебно издваја ова која се звала митрополија и то значи да је господарила свим црквама, на територији некадашње старе Липљанске епископије, јужних делова Косова и Бинча Мораве.
Како је стара Новобрдска митрополија изненада постала римокалтоличка катедраала. Оно што приштинске власти покушавају, јесте да присвоје оно што није њихово. Митрополија има тридесет метара а олтара има чак три. Врата су постављена ка западу, а олтар на истоку. Све нам то говори да се ради о великом Православном здању, у коме је столовао новобрдски митрополит. Одавде је прва штампарија и катедра пренета у Грачаницу.
У самом Новом Беду постоји ван градских зидина несумљиво римокатоличка, мања Сашка црква али су писци нове историје Косова одлучили да она није толико репрезентативна као тзв. „катедрала“. Срби су од стварања града Новог Брда у 13. веку били апсолутна већина у том граду а римокатоличко становништво које су чинили Саси (Немци, који су брзо посрбљени), Дубровчани, Которани (Срби католици), по неки катун Шиптара, апсолутна мањина. Отуда и несразмера између две грађевине, осим чињенице да Православних храмова има још девет.
На грађевини се јасно уочавају остаци минарета са западне стране. За време Османилија, када је Ново Брдо пало под њихову власт, Турци су Цркву претворили у џамију. Тако препознатљив симбол пропасти једног царства, српска Аја Софија, која је сплетом чудних политичких околности постала шиптарска идентитетска узданица, римокатоличка катедрала.
Овај храм је подигнут средином 14. века и био је дограђен у време деспота Стефана Лазаревића и после под Бранковићима 1455 године. По свему судећи касније је под османском влашћу претворен у џамију, да би објекат после био срушен у земљотресу и остао у рушевинама до данашњих времена, као и остаци града који је убрзо запустео. Као и велике немањићке задужбине (13 и 14. века) Сопоћани, Ариље, Високи Дечани, новобрдска Црква Светог Николе грађена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место. Ово су чињенице а остало је дневна политика.
Петровград.орг