Већина истраживача данас сматра да најранији помен Срба на Лаби датира из 6. века али могуће је и нешто раније датирање досељавања. То је чувени извор Вибије Секвестер, који је забележио племе Србићи (Cerveciis) који живи на другом делу реке…
Постојало је у српском народу древно сећање на неког цара Трајана или Тројана. Народ је најчешће везивао његово име за рушевине замкова и утврђења из римског доба. Академик Александар Лома упућује на везу овог српског имена са румунским топонимом за…
Као прве податке о Словенима у Банату после јужнословенских сеоба на Балканско Полуострво можемо сматрати спомене из 7. и 8. века о Северима или Северанима. За њих је још Шафарик, како сматра и Нидерле, с разлогом мислио, да су могли…
Српска Православна Црква обележава Дан Светих Равноапостолних Светитеља Ћирила и Методија односно Дан словенске писмености и културе. Влада Србије усвојила је у 16. маја Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже…
Момир Никић је дипломирао и магистрирао светску књижевност а потом и докторирао антропологију на Београдском универзитету. Он се усудио да се позабави значењем имена Србин и пореклом Срба и Словена у својим огледима из (пред)историјске антропологије, посебно у књигама „Језички…
Валентин Васиљевич Седов, „Словени у далекој прошлости“, Нови Сад, Академска књига, 2012, 495 стр. Сеоба. Велика сеоба народа. Сеоба Словена. Сеоба Срба. Да ли је сеоба Словена исто што и сеоба Срба на Балкан? Да ли је уопште било сеобе Срба…