“ПОЕТСКИ ДНЕВНИК ДУШЕ” ПЕТРА ЖЕБЕЉАНА

Промоција збирке песама Петра Жебељана “Држи ме неиздрж”  је одржана у великој сали Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин”. Промоција је упркос веома хладном и кишовитом времену почела у вечерњим часовима, а о стваралаштву Петра Жебељана говорили су песник Љубивоје Ршумовић, социолог проф. др Зоран Видојевић и књижевник Зоран Славић.

Промоцију је осмислио, отворио и њоме до краја руководио директор Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин” Милан Бјелогрлић.  Он је посебно нагласио да је ова промоција својеврсни “ин мемориам”, великом Банаћанину управо преминулом Раши Попову.

Песник и пријатељ аутора Љубивоје Ршумовић, се сетио дана кад је упознао Петра Жебељана и дао оцену његове поезије.

“Као гимназијалац Ужичке гимназије читао сам песме Пере Жебељана које је он објављивао у једном листу…тако дас ам га знао и пре него што смо се лично упознали а познајемо се читавих 65. година. Пера Жебељан је 40.година ћутао и сад је проговорио…Тражећи код овог песника спонтану филозофску мисао, о чему је говорио Видојевић, ја парафразирам следеће, да време пута сазнање и емоција која сазрева у човеку може у позном добу да да књигу каква је ова….Пера је 40. година тражио свој поетски језик и нашао га. Ја мислим да је то подвиг.”

Петар Жебељан (1939)  је завршио српску и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду. Готово цео радни век провео је у новинарским редакцијама Радио Београда.

“На жалост снег и киша који падају, спречили су можда неке да дођу. Они који су дошли су надам се уживали, очито су то прави љубителљи поезије и културних догађаја. Дошао сам овде са посебним сентиментом  јер родом сам из Перлеза, живим у Београду а у овом граду сам завршио Гимназију. Ту сам имао сјајне професоре, међу којима је био и Фјодор Коваљов. Он ми је предавао руски језик. Иначе ти Бели Руси, емигранти, који су побегли из Русије после Октобарске револуције, су знали много тога. Били су инжењери, геолози, астрономи итд. Они су знали математику, физику, хемију, филоофију, језике. На промоцији сам одлучио да евоцирам сећање на професора Коваљова, јер је он сјајно знао да интерпретира велике руске песнике и руску књижевност али и нашу књижевност. Осетио сам потребу да се вечерас сетим ове сјајне личности.”

Дошавши из Перлеза у град у сукненом оделу, Жебељан казује, како се осећао веома усамљено. Књижевност је заволео захвалљујући сјајном професору Руског језика Фјодору Коваљову. Он је једном на часу читао стихове великог песника Љермонтова, катрен без наслова и питао ђаке ко би желео да их научи за следећи час. Жебељан се јавио и питао да ли може да преведе стихове на српски. Коваљов се зачудио оваквој смелости и дозволио му. Превео сам стихове Михаила Љермонтова, сећа се Жебељан и професор није могао да верује. Како је превод био добар, послао је тај лист, да се чита кроз све разреде гимназије. Овај догађај је можда био и пресудан за Жебељаново касније интересовање и с разлогом га је вечерас поменуо, читајући свој превод, пред присутнима.

***

Торањ Цркве у Перлезу (Фото: Јован Његовић Дрндак)

 Тешко је и тужно

никог немаш да му пружиш руку

у тренутку боли кад долазе.

Жеље, чему ће ти узалудне жеље,

кад најбоље године пролазе?   

 Ког да љубиш,

кад за време ништа не постоји,

а волети лудо ни то није вечно?

Погледаш ли себе,

прошлости ни трага ту нема,

ипак ти је тело ко корито речно.

( М.Ј.Љермонтов, превод 1955. Петар Жебељан)

Сјајан приказ ове књиге је дао наш суграђанин Зоран Славић.

“Ову збирку Пере Жебељана сам доживео као поетски дневник његове душе. Као спозњау тихог нестајања али нема ту меланхолије, крајње се то прихвата стојички. У тим стиховима се види једна дубоко хришћанска вера у могућност Васкрсења. То је поезија без великих речи, без драматике, великих гестова, поезија искрености, поезија зрелог човека, који нема потребе да домишља и нагомилава метафоре, него говори пробраним, мало анахроним језиком о сопственом животу и животу Војводине и Србије у контексту живота који неминовно пролази.”

Стихове је говорила Бранка Јајић а три песме, “Све док је твога благог ока“, „Цвета трешња“ и „Ово је Србија“ по жељи песника је певала Мирјана Младеновић.

Након промоције присутни су са посветом могли да набаве до сада објављене књиге аутора, књиге прича “Једном у Перлезу” (2002) и Ницање душе (2005), антологију Српске антејске песме (2005), сећања “Мали радио у великом радију” (2007), документарно – фикциону прозу “Ждралови над Перлезом” (2011) и књиге песама “Позни гласови” (2013) и “Флоре и фауни” (2015).

За свој рад Петар Жебељан је добио Награду Змајевих дечјих игара (2001) и награду “Невен” за књигу “Једном у Перлезу” 2003. године.

Аутор : Саша Младеновић (Фото: Јелена Ђорђевић Перц и Саша Манчић)