У Архиву Србије је обележен Дан архива у Србији, отворена изложба „Светлост архива“ поводом 120 година од оснивања Архива Србије и додељена награда „Златна архива“ из Фондације Александра Арнаутовића и годишња награда Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић. Делегација Историјског архива Зрењанин је присуствовала свечаности и поклонила министру и истакнутим функционерима Архива Србије ново фототипско издање монографије „Петровград“.
Испред Архива је била постављена изложба „Подсећања“ посвећена животу и раду Михаила Гавриловића, Михаила Петровића Аласа, Живојина М. Перића и Павла Поповића.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је, отварајући изложбу и честитавши годишњицу Архиву Србије, рекао да живимо у доба вртоглаве производње обавештења, медијских и научних полуистина и фалсификата.
„Налазимо се у кући великог памћења и по свом трајању и по грађи коју чува, обрађује и даје на коришћење. Ово је кућа памћења народа који се подизао из вековне борбе и тежње за слободом. Пре 120 година донет је Закон о државној архиви, а пре 90 година ова установа се уселила у прекрасно здање великог архитекте Краснова“, истакао је Вукосављевић.
Директор Архива Србије др Мирослав Перишић је своје обраћање почео констатацијом да су економске кризе мање опасне од духовних, које остављају теже последице по национални идентитет и културу и нагласио да је основни цивилизацијски императив сачувати наслеђено.
„Није Србија економски цветала ни 1898. године када је основан државни архив, ни 1900. када се почело са прикупљањем докумената, нити 1928. године када је изграђена наменска зграда за државни архив. Пресудно је било то што се државни архив налазио у кругу приоритета ондашњих политичких и интелектуалних елита. Било је то у складу са државотворном свешћу тадашњих генерација да је изучавање прошлости, сакупљање и институционално стручно чување њених писаних трагова значајно за национални идентитет“, рекао је Перишић. Перишић је истакао да је оснивање државног архива било, што ће наредне деценије показати, преломница за српску културу, национално памћење и развој историје као науке и утицало је на развој свести о значају документа.
Награда „Златна архива“ Фондације Александра Арнаутовића уручена је академику Василију Ђ. Крестићу и Историјском архиву Крушевац, а годишња награда Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић др Срђану Мићићу за књигу „Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918-1939“.
„Читав мој радни век који траје више од пола столећа везан је за архиве и архивска истраживања. Пуних 37 година налазим се на челу Архива САНУ, према томе, колико сам по професији историчар, истраживач, толико сам и архивиста. Архив који водим у великој је невољи са смештајем, са неодговарајућим условима у којима се грађа налази. Већини вас је познато, да тај архив не спада по обиму у наше велике архиве али да је, по вредности грађе коју чува изузетно значајан…Као један од чланова комисије, која је радила на изради предлога закона о архивима, морам да изразим бојазан од испољене жеље, да се што пре ослободимо папира и све чувамо само у електронском облику. Био бих крајње нерационалан, када бих био против електронскохг чувања докумената, али залажем се за то да не брзамо у одрицању од папирних и микрофилмованих докумената.“
Изложба „Светлост архива“ коју потписују Ана Кос Вујовић, Оливера Антонић, Никола Аџић, обухвата архивску грађу која сведочи о раду установе, као и избор значајних докумената која се чувају у Архиву Србије – Повељу краља Стефана Уроша Трећег Дечанског из 1330, Прописи за кожарски еснаф патријарха Арсенија Чарнојевића из 1697. године, Сретењски устав из 1835. године, Турски план Београда из 19. века, Турски устав из 1838. године, рукопис Мемоара проте Матеје Ненадовића, телеграм објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 1914. Године.
У раздобљима релативизације и обезвређења свега што смо сматрали и даље сматрамо вредним и темељним, документа која чува Архив Србије јаче су оруђе одбране историјске истине него икад, закључак је са овог скупа.
Петровград.орг