Изложба “Смрт фашизму!” историчара – кустоса Владиславе Игњатов постављена је у Салону Народног музеја Зрењанин 2. октобра, на дан ослобођења града у Другом светском рату. Изложба се реализује захваљујући средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, поводом 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату.
У оквиру операције групе армија Другог украјинског фронта као дела Црвене армије која је имала за задатак ослобођење овог дела Европе град Петровград је ослобођен 2. октобра 1944. године, тако да се ове године навршава и 76 година од ослобођења града.
Ово је прилика да одамо дужну захвалност личностима које су неправедно заборављене а које су ослободиле град и командовале јединицамаЦрвене армије:
Родион Јаковљевич Малиновски, чувени командант Другог украјинског фронта, маршал Црвене армије, херој СССР. Командовао операцијама на овом сектору фронта.
Иван Тимофејевич Шљомин, командант 46.армије, Другог украјинског фронта,Црвене армије, која је ослободила Петровград (Зрењанин) 02.10.1944. године.
Максимович Jосиф Антонович, генерал-маjор (од 13.09.1944), командант 34. гардијске пешадијске дивизије, 31.корпуса,46 армије,која је после борби код села Лазарева са Немцима,директно ушла у Петровград (Зрењанин).
Владислава Игњатов је зналачки конципирала изложбу “Смрт фашизму!” Ауторски текст аутора прати фотографије,предмете и документа – који се чувају у Народном музеју Зрењанин. Први сегмент обухвата историјат ослободилачке борбе у Петровграду од 1941. до 1944. године . Та борба је започела отпором Краљевине Југославије у Мартовским демонстрацијама против потписивања тројног пакта. Потом је обрађен период уласка Немаца у град и њихов терор над становништвом и симболима дотадашње државе међу којима је било преименовање града у Бечкерек и рушење споменика Петру I Ослободиоцу.
Потом је приказан и период који је уследио након напада Немаца на СССР устанак против окупатора. Следи Народноослободилачка борба на овом простору у тешким равничарским условима која је окончана операцијом Црвене армије и ослобођењем града – 2.октобар 1944. Други сегмент изложбе чине фотографије споменика широм средњег Баната, као и у самом граду, који као неми сведоци представљају допринос култури сећања на херојску борбу за слободу српског народа у овом делу Србије.
Део ауторског текста који прати изложбу Владиславе Игњатов
„Након априлског рата, Војводина је била подељена. Бачка и Барања су припале Хортијевој Мађарској, Срем – Независној држави Хрватској (НДХ), а Банат је као засебна област ушао у састав Недићеве Србије, али је власт заправо била у рукама локалне немачке мањине – фолксдојчера.
Борба Срба, као и припадника других националности, у тада северном Банату била је саставни део свеукупне ослободилачке борбе против нацистичког режима у окупираној Југославији и великом делу Европе. Банат, као и цела Војводина с изузетком Фрушке горе, због свог географског положаја био је непогодан за партизански начин ратовања, тако да је акценат ослободилачке борбе на овом простору био на саботажама и брзим акцијма и избегавању фронталних сукоба с далеко надмоћнијим непријатељем. У Банату није било братоубилачке борбе односно грађанског рата, што је изузетна особеност ослободилачке антинацистичке борбе у овом делу Војводине и Србије.
Данашњи Средњобанатски округ, који је географски припадао северном Банату, односно његово административно седиште град Зрењанин ‒ некада Велики Бечкерек и Петровград ‒ имао је значајну улогу у ослободилачкој борби у периоду од устанка – јула 1941. па до ослобођења 2. октобра 1944. године.
Рат је однео бројне жртве из редова српске и других националности. Велики број становника овог простора је преживео тежак живот у логору, који се налазио у самом граду, а неки и у немачким логорима, оформљеним у окупираним европским земљама, широм Трећег Рајха.
Јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и Црвене армије ушле су 2. октобра 1944. године у Петровград. У завршним операцијама ослобођења града учествовали су и дотадашњи илегалци, који су се у окупираном граду четири године борили на све могуће начине. Град је остао поштеђен тешких разарања. Након ослобођења Баната, многи Банаћани су наставили борбу у војвођанским и другим јединицама НОВЈ, до коначне победе 1945“.
Петровград.орг