СЛОБОДАН МИЛИН: 31. ОКТОБАР 1918. И СЛОБОДАРСКО КОЛО У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

Говор историчара Историјског архива Зрењанина Слободана Милина поводом јубилеја Стогодишњице од оснивања Српског народног одбора и отварања изложбе „Оснивање првог СНО пречанских Срба“, преноси вам интегрално Петровград.орг. Историјски архив Зрењанин је за ову прилику у сарадњи са ГНБ „Жарко Зрењанин“ и издавачком кућом „Чувари“ из Београда издао и репринт једине књиге на ову историјску тему аутора Милана Ђуканова „Први Срски народни одбор 1918.“

 

 

На овом светом месту окупила нас је Стогодишњица од Оснивања првог Српског народног одбора на простору Баната, Бачке, Барање и Срема. Данас славимо наш национални празник у слободи и у свечарској, празничној атмосфери. Међутим, пре сто година, прилике данашњег дана биле су дијаметрално другачије. Пренесимо се само за тренутак у то време када су др Славко Жупански и његови најближи сарадници донели одлуку о формирању Српског народног одбора, дакле у време када српска војска још увек није прешла Саву и Дунав и када је сва оружана сила и власт и даље била у рукама Мађара и Немаца. Облак преког суда и даље се злослутно надвијао над српским народом.

 

 

Тог 31. октобра челници Српског народног одбора су своју одважну одлуку још смелије обнародовали истог дана на вечерњем састанку у градској касини, када су изјавом о формирању засебног Народног одбора као једине гаранције мира и безбедности за Србе, ставили пред свршен чин поджупана Агоштона Јанка и његове сараднике.

 

 

Седиште Српског народног одбора у Великом Бечкереку налазило се у просторијама Српске православне црквене општине. Црквена општина није случајно одабрана за седиште Српског народног одбора. Она се сама наметнула као самоуправни народно-црквени орган око којег се окупљао и груписао српски народ. Великобечкеречки Српски народни одбор проистекао је управо из борбе за народно-црквену аутономију.

 

 

Једна од кључних одлука коју је Српски народни одбор донео на сам дан оснивања била је да се зарад вишег националног циља имају сузбити ускогруди страначки интереси и поделе да би се српске масе могле организовати у јединствени фронт. У том погледу је тада у Великом Бечкереку постигнуто јединство између радикала и демократа. Томе у прилог сликовито говори чињеница да је поред др-а Славка Жупанског, првака Народне српске радикалне странке у Великом Бечкереку, у одбору седео и прота Жарко Стакић који је био демократа и у више наврата изабрани народно-црквени делегат на листи Српске народне самосталне странке. Интереси Српства били су на првом месту.

 

 

Све до Ослобођења и Присаједињења Српски народни одбор деловаће мудро, промишљено, са израженим смислом за одабир погодних тренутака у погледу преузимања примата власти. Притом, важно је нагласити, Српски народни одбор није покренуо никакве осветничке акције, нити се посветио одмазди за страдања која је поднео српски народ у Великом Бечкереку и читавом Банату. Изостанак било какве манифестације реваншизма за погажена народна права и укинуту народно-црквену аутономију сликовито је показао да српски народ припада другом цивилизацијском кругу од оног у којем је голом силом био принуђен да живи у Аустро-Угарској.

 

 

Оснивачи Српског народног одбора били су истински зачетници толеранције међунационалног уважавања и верске сношљивости у нашој средини. То су и показали својом првом одлуком након уласка српске војске у град и по заузимању жупаније када је закључено да: „Званичан језик одређиваће месни народни одбор при чему се осигурава право, да се сваки становник може властима на свом матерњем језику обраћати.“ Асимилацији која је брижљиво негована у нетолерантној Аустро-Угарској монархији дошао је крај.

 

 

Историјска интеграција српског народа у оквирима једне државе постигнута је 1. децембра 1918. године, када је регент Александар Карађорђевић у кући Крсмановића у Београду прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

 

 

У томе је Српски народни одбор у Великом Бечкереку играо изузетно важну улогу, јер је први повео слободарско коло на простору Баната, Бачке, Барање и Срема. Мудрим и прорачунатим деловањем избегнути су међунационални сукоби у Великом Бечкереку и спречено је проливање крви. Управо у томе почива историјска улога Српског народног одбора у Великом Бечкереку.

 

 

Данас, када је протекло читаво столеће од како уживамо у благодетима слободе, дужни смо да баштинимо и са нарочитим пијететом гајимо културу сећања на велике подвиге наших предака предвођених др Славком Жупанским који су стали раме уз раме са Оцима Ослобођења – краљем Петром, регентом Александром, Николом Пашићем и Јашом Томићем.

Нека им је вечна слава и хвала!

 

(Фото: А.Блануша & Саша Младеновић)