Представници Бугарске у Европском парламенту, чланови националистичке партије ВМРО-БНД па и сам премијер Бојко Борисов уцењују Северну Македонију поводом спорних или не историјских момената око Гоце Делчева и Илиндена, које сматрају делом бугарске историје. Од Северне Македоније се тражи да не својата ову личност ако жели приступ ЕУ.
Македонци су око личности Гоце Делчева и Илинденског устанка направили идентитетски мит који се формирао позних четрдесетих година прошлог века када је Делчев постао симбол македонске националне борбе. Комунистички вођа у НР Македонији Лазар Колишевски, одмах после рата изјавио је да је Делчев био Бугарин који нема никаквих посебних заслуга за борбу македонског народа. Делчев и Илинден су међутим ушли у уџбенике и постали истина у коју се не сумња.
Каква је стварна историјска истина? Организација коју је Гоце Делчев предводио, залагала се за сасвим другачије циљеве од идеје о слободној Македонији. Са становишта историјске науке Гоце Делчев нема заслуге које би га квалификовале да буде у позитивном светлу вреднован у Србији. Исто тако, заслуге Делчева и за македонски народ су минималне у односу на стварне јунаке македонског народа који су ослободили ту земљу од турског ропства.
ВМРО је била револуционарна у смислу национална бугарска организација која је, пре свега, водила пробугарску политику и самим тим третирала Македонију као интегрални део бугарског националног простора. Самим тим не можемо говорити да је таква политика била у функцији српско-македонског пријатељства. Путем убистава, покушаја атентата, лажних тужби пред османским судовима и физичким нападима ВМОРО је желео да уништи србско присуство и утицај у Македонији. Убијани су власници школа, просветни радници, нападани су ђаци српских школа. Организацију атентата и напада на терену вршио је Даме Груев, најближи пријатељ и сарадник Гоце Делчева. У периоду између 1897. и 1902. почињено је више стотина убистава, напада и кривичних дела против припадника србске заједнице у Македонији. Онда је на историјску сцену ступила србска четничка акција у тој области и бугарске акције су сузбијене.
Гоце Делчев је био великобугарски националиста а ВМРО је крајем деветнаестог и почетком двадесетог века била продужена рука Бугарске на простору србске Македоније и чији је рад био у директној супротности са србским националним интересима. „Унутрашња македонска револуционарна организација“ (ВМРО) основана је 1893. године у Солуну као организација чији је званични циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област унутар Османлијског царства. Комунистички историчари, желећи да промовишу тезу о „вековном постојању македонске нације“, а са друге стране ограничени идеолошким шаблонима, свесно или несвесно превиђају историјске чињенице или их уобличавају и тумаче према тадашњим потребама.
Македонски историчари тврде да је ВМРО „аутентични чувар македонске револуционарне традиције“, иако се у званичним саопштењима те организације износи став да су Македонци по националности Бугари, што је само један од многих показатеља антисрбске оријентације ВМРО. За време СФРЈ, нарочито је у круговима историчара из тадашње СР Македоније оснивање ВМРО и њена делатност тумачена као „израз слободарских тежњи вековима поробљеног македонског народа“, иако је она заправо представљала асимилаторске и великобугарске тежње.
Такво наопако тумачење стимулисао је режим СФРЈ као вид афирмисања младе „македонске нације“, а све са циљем стварања заједничког, југословенског националног осећања. За југословенске комунистичке кругове посебан је значај имала наклоност „левој идеји“ појединих вођа ВМРО. У такве је наводно спадао и Гоце Делчев, који је од стране југословенског комунистичког режима сматран македонским, па самим тим и југословенским националним херојем.
Све више излази на видело шта нам је урадила вишедеценијска црвена идеолошка окупација. Историја србског народа је након Другог светског рата систематски уништавана и прекрајана агресивним расрбљивањем свега што се могло расрбити. Наметнута је лажна идеологија југословенског „братства и јединства“ чије трпимо последице. Управо је та идеологија, коју неки неокомунисти и данас призивају, нанела немерљиве духовне последице, што је проузроковало да се један део Срба одрекне сопственог националног идентитета и западне у митоманско беспуће.
Битно је, да реалним ослободиоцима Македоније 1912. године србским војницима, на Зебрњаку, није обновљен споменик, јер страшној „великосрбијанском хегемону“ још није одрубљено довољно реалних глава у историји.
Петровград.орг