Изложба „Добровољци средњег Баната у Првом светском рату“ је свечано отворена, 17. новембра, у Малом салону Народног музеја Зрењанин. Ауторка изложбе је Владислава Игњатов, кустос историчар зрењанинског Народног музеја. Изложбу „Добровољци средњег Баната у Првом светском рату“ можете погледати до 15. децембра у Малом салону Народног музеја Зрењанин.
Изложба је приређена поводом обележавања годишњице ослобођења Великог Бечкерека, потоњег Петровграда у Првом светском рату 1918. године. Изложба представља допринос култури сећања и памћења на славне и тешке догађаје из Великог рата, али превасходно сећање на добровољце, људе који су се у српској војсци нашли по сопственом избору из патриотских, родољубивих и националних побуда.
О добровољцима средњег Баната у Првом светском рату, говорио је, свакако најбољи познавалац ове историјске тематике др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе и рецензент каталога за ову изложбу.
“Мотив Срба из Аустроугарске за добровољство у српској војсци била је српска национална идеја, док је код Хрвата и Словенаца у заробљеништву у Русији и у печалби у САД постојало изразито прохабсбуршко расположење, па из њихових редова нису могли бити активирани добровољци за српску војску.Само појединци из хрватских и словеначких интелектуалних слојева приступали су као добровољци у српску војску вођени југословенском идејом… Добровољци српске војске у рату 1914 –1918. године углавном су Срби аустроугарски држављани из Босне, Херцеговине, Баната, Бачке, Срема, Барање, Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације, Црногорског Приморја, који су својим чином из угла аустроугарских власти постајали „велеиздајници“, тј. у случају заробљавања били су убијани, а њихове породице биле су интерниране у аустроугарске логоре и имовина им је конфискована. Масовно добровољство Срба из ондашње Аустроугарске у српској војсци у Великом рату било је врхунац идеје националног уједињења српског народа.”
Председник Удружења ратних добровољаца 1912 -1918 њихових потомака и поштовалаца” Борислав Новаковић је испред потомака рекао о јуначким прецима:
„Веровали су у слободу и у време када човек неће бити нечовек човеку. Хвала им за остварене снове, јер и ми данас учимо од њих.“
Поставка обухвата 29 паноа и говори о добровољцима средњег Баната, како онима који су до Првог светског рата живели на овим просторима, тако и добровољцима из Босне, Херцеговине, Лике, са Кордуна, из Баније и Црне Горе а њихови потомци су данас, такође Банаћани.
Ова изложбу би требало да посети сваки ученик од осмог разреда основне школе па на даље јер она сведочи да су Срби из средњег Баната дали знатан допринос победи српске војске у Првом светском рату, националном ослобођењу, као и уједињењу српског народа и стварању југословенске државе 1918. године. Још није касно, да неки савесни наставник историје, неке од многобројних школских установа у граду или насељеним местима, доведе ученике и учини наставу из историје интерактивном.
Приредио: Саша Младеновић (Фото: Бранка Јајић и НМЗ)