У озбиљном истраживачком раду, из кога вам доносимо закључке, под називом „Прилог проучавању порекла Михајла Пупина“ који потписују Саша Панчевачки (Клиничко-болнички центар Земун), Земун, Никола Конески (Институт за новију историју Србије), Београд; Драгољуб К. Цуцић (Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево), који је објављен у часопису за Историју, и филозофије науке и технологије- Флогистон 29/2021-UDC 929:62 Пупин М. 103-128 страница а који је на свом сајту објавило и друштво родословаца „ Порекло“, развејане су неке заблуде о пореклу нашег великог научника из Баната.
Странпутице македонских истраживача о наводном цинцарском пореклу рода Пупин
(…)Постоји и теорија о цинцарском пореклу Пупина, али је она неутемељена и контрадикторна. Код Трифуновског се може пронаћи предање локалних мештана да је у селу Вевчани, поред Охридског језера, настањен род Пупини који прославља крсну славу Свету Богородицу. У питању је, по предању, породица цинцарског порекла, која је живела у селу Нича у данашњој Албанији. По предању, након што су им Турци убили старешину дома, остала је жена Пупа са четири сина, која се, почетком 19. века доселила у Вевчане. По причи мештана, Пупина два сина, Ђорђе и Никола остали су у селу, док се син Стојан иселио у Топлицу. Име, као и судбина четвртог сина не зна се са сигурношћу. Такође, по причама мештана Вевчана, Михајло Пупин потиче управо од поменутог четвртог сина. Наводи се податак да је Годишњи сабор у Вевчану на дан Светог Преображења уједно и слава свих родова у Вевчанима, осим Пупиних, који славе Свету Богородицу. Са друге стране, Павле Митрески у својој књизи другачије интерпретира догађаје везане за насељавање поменутог рода у Вевчане, а касније и на просторе северно од Дунава. Даље, Митрески наводи да је род Пупин пореклом из албанског села Ниче у близини Москопоља, а да је за време власти Али-Паше Јањинског (рођен 1740. године) и његовог освајања Делвина (1784), Михајлов чукундеда „Василије Пупа” убио турског војника на пазару, због чега је породица морала да се исели. Као казна за убиство, Василије је убијен, а његова жена Пупа са децом је протерана у Вевчане, дакле у периоду након освајања Делвине, односно после 1784. године. У својој књизи Митрески даље покушава да објасни, реконструише досељавање поменутог рода из Вевчана на просторе северно од Дунава, уз доста контрадикторности. По тврдњи Петра Кочовића, која се налази у саставу предговора књиге Митреског, преци Михајла Пупина на просторе северно од Дунава дошли су из Вевчана, у Другој сеоби Срба са патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом, а као доказ за ту тврдњу наводи слику Паје Јовановића Сеоба Срба (на којој је насликана Прва сеоба Срба 1690. године под патријархом српским Арсенијем III Чарнојевићем, а не Друга сеоба Срба 1739/40. године), коју је Михајло Пупин наводно лично наручио, а на којој су наводно насликан његов деда, Арсеније и Михајло, који су се том приликом населили у Земун(…)
Прота Васа Живковић је забележио: „Пупин је син граничарски (…) морао другу децу подучавати и себи онако рано хлеба и хаљиница набављати и опет ваљаношћу попети се на прво место. Евала, благо нама кад имамо таквих ваљаних Србчића, хиљадили нам се”.
Закључци српских истраживача о српском и граничарском пореклу рода Пупин/Пупић
(…)Један од првих резултата нашег истраживања је проналазак друге варијанте презимена данашњег рода Пупин, а то је презиме „Пупић”. Први пут у изворима (црквене матичне књиге православне цркве у Идвору) наилазимо на варијанту презимена „Пупић” у матичним књигама венчаних 1794. године – венчање Алке, ћерке Николе Пупића, док последњи пут ову варијанту презимена проналазимо при упису Константина, oцa Михајлa Пупина, у матичној књизи крштених 1814. године. Никола представља једног од најстаријих забележених чланова рода Пупин у Идвору (забележен је у изворима наизменично као Никола Пупић и као Никола Пупин). За Николу не можемо са сигурношћу рећи да ли је био директни предак Михајла Пупина, али је по свему судећи био члан овог рода. Посматрајући године живота (рођен око 1740. године), Никола би могао бити отац Арсенија, Михајловог деде, али то не можемо у овом тренутку поткрепити изворном грађом. Арсенијев отац могао би бити и Исак или Павел Пупић/Пупин, које смо такође пронашли у изворима као становнике Идвора у другој половини 18. века.
Први пут проналазимо у изворима једног члана ове породице 1753. године (Кузман Пупић), као граничара-пешадинца Банатске земаљске милиције у Идвору. У литератури постоје подаци да је Идвор насељен Србима, граничарима из Поморишко-потиске војне крајине 1752. године, али постоје и индиције да је постојао још један малобројнији и старији слој становништва. На основу нашег истраживања не можемо са сигурношћу рећи одакле су и када Пупићи/Пупини дошли у Идвор, али са сигурношћу можемо тврдити да је род Пупић/Пупин присутан у Идвору барем од 1753. године. Постоје различити подаци и тумачења о досељавању рода Пупин у Идвор. Наиме, подаци који се износе у појединој литератури (Јован Трифуноски) да породица Пупин долази у Вевчане тек у 19. веку, а потом из Вевчана у Идвор, не могу бити тачни. Будући да смо у изворима пре Арсенија, Михајловог деде, у Идвору пронашли Кузмана (1753), Николу (1776), Павела (1781) и Исака (1781), не могу бити тачни ни подаци који се износе у литератури (Павле Митрески) да је Арсеније, Михајлов деда, први дошао у Идвор као први члан и зачетник идворског рода Пупин. Када причамо о Арсенију (1769-1837), Михајловом деди, њега први пут проналазимо у војним пописима 12. банатско-немачке регименте децембра 1791. године, као граничара пешадинца из Идвора, док се у црквеним матичним књигама православне цркве у Идвору први пут бележи приликом крштења свог сина Живана, са првом супругом Макреном рођеном Стан. 1793. године.
Постоји у литератури и теорија о цинцарском пореклу рода Пупин, преко „Пупе”, жене цинцарског порекла, а наводне преткиње Михајла Пупина. Напомињемо да, осим што не постоје конкретни докази поткрепљени изворном грађом о повезаности „Пупе” са идворским родом Пупин, такође и овакав начин тумачења порекла једног рода је погрешно постављен. Наиме, порекло једног рода посматра се кроз патернално порекло зачетника презимена (порекло по мушком прапретку), а не кроз порекло једне од женских чланова породице.
Утврђено је да породица Пупин из Идвора припада хаплогрупи I2-P37>M423>L621>CTS10228>Y3120. Грана L621 је највећа грана хаплогрупе I2, а из ње проистичу гране CTS10228 и још низводнија Y3120, која се везује за етногезу Словена (Срба) а не Цинцара.
Како би одгонетнули порекло рода Пупин по мушкој линији, осим старијих метода истраживања порекла, применили смо и нове методе истраживања порекла. У питању су генетска испитивања патерналног порекла кроз ДНК анализу Y хромозома (генетско тестирање порекла, искључиво по мушкој линији). Тестирањем Y хромозома Михајла Пупина из Идвора (крсна слава Мала Госпојина), имењака и презимењака чувеног научника Михајла Пупина, утврђено је да породица Пупин из Идвора припада хаплогрупи I2-P37>M423>L621>CTS10228>Y3120. Грана L621 је највећа грана хаплогрупе I2, а из ње проистичу гране CTS10228 и још низводнија Y3120, која се везује углавном за етногезу Словена и њихову каснију експанзију односно сеобе са подручја источне Европе ка подручју југоисточне Европе. Како бисмо боље сагледали патернално порекло, утврдили старију подграну којој припада род Пупин, али и добили генетска поклапања са неким од многобројних тестираних родова, потребна су даља генетска тестирања. Наш рад преставља прилог порекла идворског рода Пупин, иза којег ипак остаје простор за даље истраживање. Још увек су отворена питања одакле су и када дошли преци рода Пупић/Пупин у Идвор, ко су били директни преци Арсенија, деде Михајла Пупина, као и многа друга питања.
Приредио за вас Петровград.орг