Заштитник грађана у Србији је постао заштитиник политички измишљене лингвистике у региону и тражи, под притиском комшијског лобија од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да до почетка наредне школске године повуче из употребе научно утемељен уџбеик за српски језик за осми разред основне школе у којем се на научни начин, јасно и недвосмислено доказује непостојање посебног хрватског, босанског и црногорског језика на геноцидом унакаженом телу једино научно утемељеног српског језика.
Заштитник грађана је овим реаговао по притужби, гле чуда, Националног савета хрватске националне мањине, која је на нивоу статистичке грешке у републици Србији, због дискриминације и негирања тзв. хрватског језика, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије.
У поступку контроле, заштитник грађана је утврдио да је ресорно министарство одобрило издавање уџбеника за српски језик за осми разред основне школе у којем је у дефиницији поделе јужнословенских језика, са научне тачке потпуно тачно, наведено да се Хрвати, Бошњаци и Црногорци користе српским језиком, али га називају, (научно сасвим тачно речено) хрватским, босанским и црногорским језиком. Дакле, коначно да у Србији неко изда уџбеник у којем стоји истинита трврдња коју због разних језичких хрватско-српских договора ни један научник у Југославији претходне епохе није смео да саопшти. То је оно што смета онима који би опет у Србији да уређују просвету и уче нашу децу лажима, јер тако њима одговара.
Хрвати, Бошњаци и Црногорци користе се српским језиком, али га (политички) називају, хрватским, босанским и црногорским језиком.
лингвистичка истина
Ни једном поштеном лингвисти у Србији данас није јасно зашто се заштитник меша у научна питања и политичке смицалице политичких представника једне минорне националне мањине, која ужива у Србији сва права за разлику од припадника српског народа у Хрватској, која се свакодневно крше. То је да подсетимо, земља чланица ЕУ. Како научна истина о крађи српског језика и његовом преименовању у новокомпоноване језичке измишљотине повређује права припадника националних мањина? Политичка реалност постојања неког назвања за језик, данас, негира постојање српскохг језика заснованог на штокавском дијалекту који је брутално покраден од стране новокомпонованих нација и преименован у хрватски, босански или црногорски.
Заштитниче ви штитите политиканте у земљи и региону и брутално газите научну истину у науци о језику, наштету елементарних људских права српског народа и научне истине о његовом језику. То што тражите од наших органа је по вашем тумачењу некакво извитоперено „право“ али није правда.
Правдољуб