Радуј се, Рафаило Преподобни, Банатски исцелитељу!

 

Манастирска улица на Граднулици почетком XX века, и окупљен народ око своје Цркве ( Фото: Old Zrenjanin )

 

Везе некадашњег Бечкерека и манастира Хиландара су током турске владавине на овим просторима у 16. и у 17 веку биле многоструке. Из једног извора сазнајемо да је последњи бечкеречки епископ Михаило боравио на Светој Гори и да је вероватно тада посетио поред манастира Светог Павла, задужбине српске племићке породице Бранковића и Хиландар, царску лавру Немањића. Други значајан податак, казује да је манастир Хиландар имао у непосредној близини Бечкерека (Зрењанина, Петровграда), свој метох. Он се звао Бакебош (Бакебуш) и налазио се код села Араче у тадашњем бечкеречком кадилуку код Новог Бечеја. Арача је била једно од најстаријих насеља овога дела Баната које је било насељено Србима и због којих се у то доба Банат звао Рацшаг или земља Срба. Назив Банат је тек касније у 17. веку ушао у употребу. Истраживачи претпостављају да је управо посета метоху била разлог што је монах Рафаило дошао чак из Хиландара у тада немирно поприште аустријско – турских окршаја.

 

Cв. Симеон Мироточиви, св.Сава и св. Рафаjило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Cв. Симеон Мироточиви, св.Сава и св. Рафаjило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Брест и молитва

 

Боравак јеромонаха Рафаила у некадашњем селу Градној улици, данас делу Зрењанина Граднулици је обавијен велом тајне. Народ памти и преноси предање да је након велике погибије Срба у Првом устанку у Банату 1594. године када је дошло до паљења првобитне Цркве у Градној улици и до бекства првог монашког сестринства и баратства, дошао са Свете Горе један монах који се звао Рафаило. Он је живео на згаришту старог манастира у једној тршчаној колиби и лечио народ молитвама. Још за живота је сматран чудотворцем а када се упокојио над његовим гробом је посађен брест.

 

Још за живота је сматран чудотворцем а када се упокојио над његовим гробом је посађен брест. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Брест у порти Граднуличкој, Фото: јеромонах Игњатије Шестаков

 

Прича се да је тај брест испуштао водицу када се засече, која је била чудотворна. Брест је порастао годинама у огромно дрво које се од старости и осушило. Бог је преко водице која је истицала из бреста који је израстао из моштију Светитеља лечио људе од многих болести а посебно од очних. У знак захвалности људи су од метала изливали различите предмете у облику излечених делова тела и поклањали их манастиру. Њих и данас могу видети ходочасници који дођу да се помоле Светом Рафаилу.

 

Рафаило Хиландарски и Бантски Светитељ

 

Из Темишварског протокола писаног 1758. године сазнајемо како су изгледале грађевине при Цркви Ваведења Пресвете Богородице у тадашњем селу Градној улици код Бечкерека а данашњој Граднулици у Зрењанину. Источно од главне Цркве налазио се један скит изграђен од непечене цигле, грађевинског материјала којег је у околини било у изобиљу, са две келије под једноводним кровом, који су саградили хиландарски монаси. При цркви се као и данас налазила угаона капела јеромонаха Рафаила.

 

У знак захвалности људи су од метала изливали различите предмете у облику излечених делова тела и поклањали их манастиру. Њих и данас могу видети ходочасници који дођу да се помоле Светом Рафаилу. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

У знак захвалности људи су од метала изливали различите предмете у облику излечених делова тела и поклањали их манастиру. Њих и данас могу видети ходочасници који дођу да се помоле Светом Рафаилу. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

 

Остала је сачувана икона изображена у манастиру Хиландару која својим записом на полеђини говори да је монах Рафаило био пореклом Србин и да је био свештено-инок, монах пустињак који је имао благослов да држи службе. Пише и да је путовао у Банат где се и упокојио. На крају се истиче чудотворна сила моштију овог Светитеља. На лицу Иконе је изображен сам Светитељ са натписом који говори да је он већ тад за Цркву био прослављен као Светитељ. Колико је Свети Рафаило био значајан за братство Хиландара види се по томе на ком месту је боравила та икона када ју је архимандрит Нићифор Дучић видео 1882. године приликом свог боравка у Хиландару. Она је била смештена на најсветијем месту главног храма у Хиландару у олтару. Знамо да је Хиландар одиграо кључну улогу у ширењу култова српских светитеља, оснивача Светог Симеона и Светога Саве, Цара Лазара, Милоша Обилића, па и нашег Светог Рафаила Банатског.

 

Преподобни Рафаило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Преподобни Рафаило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

 

Капелица Преподобног Рафаила

 

Жељом да се у српском народу развије култ овог новопројављеног у то доба Светитеља, може се објаснити и боравак хиландарских монаха у Градној улици код Бечкерека. Они подижу келије како би се ходочасници могли сместити и тик до Цркве подижу капелицу Светитељу.

 

Капелица Светитеља. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Капелица Светитеља. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

 

Два документа из периода доласка Преподобног Рафаила у Банат из тог периода нам откривају неке везе Хиландара са Банатом. Корице једне рукописне хиландарске књиге дају спомен на неког грешног Рафаила који прориче своју смрт у Крајини Темишварској, како се у то време називао овај крај Баната према Тиси. Други документ говори о неком хиландарском монаху Рафаилу Зотовићу који је од аустријског цара Леополда тражио дозволу за прикупљање прилога по његовим земљама 1688. године.

 

Храм Ваведења Пресвете Богородице

 

Храм Ваведења Пресвете Богородице у Граднулици. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Храм Ваведења Пресвете Богородице у Граднулици. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Данашњи изглед храма Ваведења Пресвете Богородице у Граднулици одудара од првобитног изгледа. Овај изглед је препун барокних, рококо и класицистичких детаља и изашао је из одређених намера Когрегације за пропаганду вере која је деловала у Римокатоличкој цркви са циљем да Православне постепено уведе у црквену Унију са Римом. Срби који су дошли из прекодунавских земаља донели су са собом архитектонски стил Византије и својих моравских и рашких узора. Првобитна Црква у Градној улици је морала бити, (по канонима) у облику једнакокраког Грчког Крста. Ваведењска Црква је у новије време осликана у такозваном византијском стилу и очекивали би да тај еклектични спој неће изазвати симпатије код заговорника аутентичне рестаурације старина из Завода за заштиту споменика. Међутим, задивљујуће је како тај сада промењени ентеријер делује позитивно на данашње вернике и комуницира са овим временом. Верници који улазе у бракове у Зрењанину просто обожавају да искусе Свету Тајну и завет дају баш у тој богомољи јер им се између осталог естетски више свиђа од неосликане али аутентичне унутрашњоти Саборног храма у Зрењанину.

 

Овај некад богохраними град Бечкерек, који је имао у 16. веку епископе, потоњи Петровград и данас коначно Зрењанин је имао и данас има свог Светитеља Преподобног Рафаила Банатског.

Саша Младеновић

Извор и линкови:

1.http://banateka.blogspot.rs/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html

2.http://www.pravoslavie.ru/srpska/78011.htm

3.http://www.mitropolija.com/prepodobni-rafailo-hilandarski-i-banatski/

Коментари

коментара

Send this to friend