40. РОЂЕНДАН КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ЗРЕЊАНИН

40. РОЂЕНДАН КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ЗРЕЊАНИН

Отварањем изложбе „За незаборав“ и пројекцијом филма „Четрдесет година Дома младости – Културног центра Зрењанин“, уз присуство великог броја гостију, пријатеља и чланова, у Изложбеном салону Културног центра Зрењанин свечано је обележен велики јубилеј – 40 година од оснивања ове установе.

 

 

Захваљујући подршци компаније „ПерСу“, на почетку програма отворен је нови део Изложбеног салона, а присутнима се у име домаћина обратио директор Културног центра Зрењанин, Горан Маринковић.

 

 

Многобројне госте је у име локалне самоуправе поздравио и градоначелник Зрењанина, Чедомир Јањић, након чега су додељене захвалнице заслужним грађанима, установама, компанијама и медијима.

 

 

Пре четири деценије на истом потезу порушена је стара зграда Културног центра и 27. маја 1978. године предсеник Савеза социјалистичке омладине Азем Власи отворио је нову  зграду тадашњег Дома младости, данас Културног центра Зрењанин.

 

 

Од тада до данас многи наши суграђани су одрастали уз ову установу, проводили своје време забављајући се у некадашњим дискотекама, на концертима или на представама.

 

 

Многи наши и страни уметници имали су на овој сцени прве јавне наступе. Прилика је била да установу посете значајни јавни радници, који су некада радили у овој установи културе.

 

 

На крају свечаног програма, а на велику радост присутне публике наступио је и Градски дечији хор Културног центра Зрењанин, под диригентском палицом Сенке Милисављевић.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ ФОТОГРАФИЈЕ У ВЕЛИКОМ БЕЧКЕРЕКУ И ПЕТРОВГРАДУ

ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ ФОТОГРАФИЈЕ У ВЕЛИКОМ БЕЧКЕРЕКУ И ПЕТРОВГРАДУ

Проналазак фотографског процеса који је 19. августа 1839. године представљен светској јавности, требало је, како је Франсоа Араго истакао тада у Академији лепих уметности и Академији наука у Паризу, да буде у служби науке и уметности.

 

 

Иако се овај датум сматра рођенданом фотографије, за њен проналазак су, осим Луј Жак Манде Дагера и Нисифор Нијепса, заслужни и многи други, а сасвим разумљиво прве фотографије настају пре њеног рођендана, „Поглед кроз прозор у Ле Грасу“ снимљен је 1826. и сматра се најстаријом снимљеном фотографијом, аутор је био Нисифор Нијепс.

Ипак, на фотографији није било људи, па је Луј Жак Манде Дагер успео да сними „Булевар ду Томпле“ негде између 1838. и 1839, а како се на фотографији види човек, он је постао први фотограф на чијој фотографији видимо људе. Имена пионира, истраживача у пољу фотографије у научном или уметничком смислу градиће структуру фотографије као потребу и наду савременог друштва, Вилијем Хенри Фокс Талбот, Вилијам Хенри Џексон, Гаспар – Феликс Турнашон Надар, Тимоти О’ Саливен, Едвард Мејбриџ, Алфред Стиглиц, Доротеа Ланг, Едвард Стајхен – само је мали део имена у Пантеону фотографске науке и уметности.

 

 

Фотографски процес, фотографија и фотографи, врло брзо по њеном представљању, стићи ће и на наше просторе. Већ 1840. године Димитрије Новаковић, Србин из Загреба, фотографише Београд, а изузетан је значај Анастаса Јовановића, који за потребе свески „Споменици српски“ фотографише најзначајније личности српског друштва.

Почеци фотографије у Бечкереку развијају се кроз рад путујућих фотографа Адолфа Дајча и Николе Штокмана. Никола Штокман понеће титулу дворског фотографа краља Милана Обреновића, коју ће са поносом показивати и у Бечу, па се стога на полеђини његових фотографија могу наћи аустроугарски али и српски грб. Јозеф Виплер, ситан трговац, научиће тајне фотографског заната од Штокмана и Дајча и сам ће постати фотограф. Током 1855. године у Бечкереку борави један од првих српских фотографа Григорије (Ђура) Кнежевић и могуће један од првих власника атељеа, који се налазио у данашњој улици Вука Караџића. Макс Ауербах (Ауербацх Микса) такође ће боравити у Бечкереку 1858. године, а у Јеврејском сокаку радиће као сликар и фотограф Јохан Гоигнер.

 

 

Први фотографски атеље у Бечкереку оснива 1853. године Иштван Олдал, бечкеречки светлописац. Његов допринос фотографској култури Баната и Бечкерека је немерљив. Само у периоду од 1902. до 1921. снимљено је у атељеу Олдалових 54.507 фотографија. Неке од њих чувају се у и бечкој фотоколекцији Хохере Граписхе Лехре-е. Ипак, како тврди Золтан Калапиш, ученици суседне самостанске гимназије за време окупације су користили стаклене плоче за ручне радове пошто би опрали и састругали емулзију. Губитак документа и фотографског записа је огроман, али поучан, вредност фотографије је у трајању и њеном чувању. Може се рећи и то да су портретна и салонска фотографија само део фотографске заоставштине Олдалових, а прве репортаже, разгледнице и хроника града кроз медиј фотографије забележене су управо објективом камере Иштвана Олдала и његовог сина.

 

 

Око 1876. у Бечкереку борави Игњац, Карл и Адолф Функ. На полеђини њихових фотографија писаће, осим Велики Бечкерек, и Сарајево, те се да закључити да се радило о породичној фирми са филијалом и у Сарајеву. На једној од њих стоји Ј. Г. Функ, да ли је припадала једном од тројице наведених, или неком другом, остаје за даље истраживање. Карло Функ ће 1888. године продати атаље Лајошу Оросију који врло брзо постаје признат и познат фотограф. Између осталог, Ороси ће забележити и боравак Франца Фердинанда у Ечки 1898. и 1900. године. На полеђини Оросијевих фотографија често је име Јожефа Кошака који је, по доступним подацима, подучавао Лајоша фотографском умећу. Јожеф Кошак је такође био званични фотограф аустругарске војске.

 

 

Изузетан допринос фотографији у Бечкереку, односно Петровграду, оставили су наши јеврејски фотографи. Један од њих је Стеван Кремзер који је имао атеље од 1936, а од 1940. све до своје смрти држи атеље са Тивадаром Вањеком, будућим оснивачем Уметничке галерије и Ликовне колоније Ечка. Тивадар Вањек ће фотографски занат учити, између осталог, од Микше Голдмана који је свој атеље имао на адреси Цара Душана 13, адреси на којој ће се, деценијама после, наћи име истоименог клуба ЦД 13, који је био један од најбољих фотографских клубова у бившој Југославији, а који је реоснован пре пар година и данас делује у нашем граду.

 

 

Име Самуела Алкалаја такође ће оставити трага у фотографској хроници града 1891. године, иако ће се Самуел фотографским занатом бавити и у Београду и Шапцу. Почетком Првог светског рата придружио се као редов-фотограф болничке чете Дунавске дивизије. Оставио је фотографије и из Балканских ратова и носилац је Албанске споменице. Трагично је изгубио живот у прогону Јевреја од нацистичког окупатора у Другом светском рату.

 

 

Лео Зихерман имао је свој фотографски атеље на Вилсоновом тргу број 3. у Петровграду, Милан Бокоњић на адреси Краља Петра трг број 2. и један је од фотографа који су радили фотографије за монографију града 1938. Године. У истој монографији Александра М. Станојловића, „Петровград (Велики Бечкерек)“, објавиће своје фотографије и Ђура Рокнић који је тада имао атеље у Принца Ђорђа улици број 5. Сигмунд и Маријан Фишлер, иако без атеља, приложиће такође фотографије за монографију града.

 

 

Фотографски занат ће Ђура Рокнић учити са свега тринаест година. Његове фотографије ће остати као сведочанство времена и турбуленција на овим просторима. Са правом можемо рећи да је Ђура један од првих фоторепортера на овим просторима. У прилог томе говоре нам сачуване фотографије уласка српске војске у Велики Бечкерек, фотографије са војне параде и дефиле Црвеног крста. Посебно сведочаство је његова фотографија ратне сирочади, на ручку у просторијама Црвеног Крста. Извештаји страних мисија после Првог светског рата говоре да готово да није било места у подручју Србије које није имало ратну сирочад. Ђура Рокнић истраживаће и друге жанрове фотографије, а сачувано је и неколико актова из тог времена.

 

 

Фотографско наслеђе Меинхардта, фотографског атељеа Крижанић и Катарине Хорват, можемо рећи прве фотографкиње у Бечкерку и Петровграду, тек треба да се истраже, као и друга имена незабележена у овом тексту.

 

Аутор : Алиса Јунузовић

Поделите:
ХОР ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ ПЕВАО ТАМО ДАЛЕКО ИСПРЕД ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

ХОР ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ ПЕВАО ТАМО ДАЛЕКО ИСПРЕД ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

Поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, здружени хорови, у пратњи оркестра РТС-а, под диригентским вођством маестра Бојана Суђића, извели су, на Платоу Храма Светог Саве, патриотску песму ,,Тамо далеко”. Међу великом бројем хорова из Србије, част да представља наш град, на овом величанственом скупу, имао је хор „Жене Мироносице“.

 

 

Манифестација, посвећена Дану словенске писмености и културе одржана је са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и под покровитељством председника Републике Србије Александра Вучића.

 

 

Снимак, величанственог наступа здружених хорова Србије, биће емитован на Црвеном тргу у Москви, на централној прослави Дана словенске писмености 24. маја, као посебан прилог и свакако ће одушевити браћу и сестре у Русији.

 

 

Хорови су наступили у част Свете равноапостолне браће Ћирила и Методија, твораца словенске азбуке и граматике. Догађај је објединио око осамсто учесника из петнаест региона Србије и био први културни пројекат таквих размера, организован у Србији и на Балкану.

 

 

Манифестацију су организовали Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду и Музичка продукција РТС-а уз подршку Министарства културе Руске Федерације и Министарства културе и информисања Републике Србије.

 

 

У периоду од 14 до 24 маја, у посети Србији и Републици Српској налази се братска делегација из Русије коју чине протођакон др Владимир Василик, историчар Анатолиј Степанов и књижевник Павел Тихомиров. Заједно са домаћином, председником „Руског сабрања у Србији“ и генералним секретаром „Свесрпског словенског покрета“ Ранком Гојковићем, руски гости ће учествовати у низу манифестација у Србији и Републици Српској као и на централној манифестацији у Москви.

 

 

У периоду 14 – 20 маја одржане су четири „Академије о Цару Николају“. Прва је одржана 15 маја у Сомбору уз промоцију књиге Павела Тихомирова „О крсту владике Николаја“. Друга Академија о Цару Николају уз промоцију књиге одржана је у Петровцу на Млави, у ресторану „Царев конак“ у близини манастира Ждрело. У манастиру Рукумија, после свете Литургије 19. маја, на дан рођења светог Цара Николаја, одржана је трећа, а четврта је одржана 20. маја у манастиру Сланци.

 

 

Руска делегација 21 маја путује за Бања Луку где ће се 22. и 23. маја одржати Седма међународна конференција о Јасеновцу под покровитељством Председника Републике Српске Милорада Додика.

 

 

Руска делегација се враћа у Москву 24 маја појачана својим српским домаћином. На чувеном Московском универзитету Ломоносов ће се 25 и 26 маја, у оквиру „Словенских дана писмености и културе“ у ректорској сали МПГУ и „Библиотеци историје руске филозофије и културе – Дом А.Ф. Лосева“, ће се одржати Међународни научни семинар под називом «Сербско-русское содружество: 20-ые — 40-ы годы ХХ века и современность».

 

 

 Са Платоа Храма Св. Саве Мирјана Младеновић

 

 

Више о програму прославе на: (www.sabornik.rs )

Поделите:
ИЗЛОЖБА СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА БЕЧКЕРЕКА И ПЕТРОВГРАДА НА ТРГУ СЛОБОДЕ

ИЗЛОЖБА СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА БЕЧКЕРЕКА И ПЕТРОВГРАДА НА ТРГУ СЛОБОДЕ

Изложбу мајсторских фотографија старих фотографа Великог Бечкерека и Петровграда отворили су градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић и секретар Фото савеза Србије Мирослав Предојевић. Изложбу реализује Фотографски документациони центар, Град Зрењанин и савремене галерије Ечка. Аутор изложбе је познати фоторепортер Јован Његовић Дрндак а за дизајн се побринула Данка Јечменица.

 

 

Изложба је постављена на Тргу Слободе код споменика Краљу Петру Првом Ослободиоцу на 15 панела великог формата. Ради о светлописима насталим у периоду од 1853 -1940 године. Изложене фотографије налазе се у приватним колекцијама Ивана Панчића, Данијела Вршке и Миодрага Грубачког, а заступљене су и фотографије из фототеке Народног музеја у Зрењанину.

 

 

Публика, на отварању и свако ко прође тргом у наредне две недеље ће имати прилику да се упозна са радом фотографа Ороси Лајоша, Виплера, Николе Штокмана, Иштвана Олдала, Ђуре Рокнића, и других, као и са различитим фотографским жанровима, портретима, пејзажима, актом и фоторепортажом.

 

 

Све изложене фотографије на тргу су у приватном власништву наших познатих суграђана Данијела Вршке, Ивана Панчића и Јована Његовић Дрндака.

 

 

Ова изложба је подстицај и поклон града, а истовремено поклон граду од стране колекционара и љубитеља фотографије којима дугујемо велику захвалност за несебичан доприност у очувању фотографског наслеђа.

 

 

На отварању изложбе и фотографској колонији која се паралелно одржава у нашем граду били су присутни савремени мајстори српске фотографије Имре Сабо, Милан Марковић, Ел Гвојос, Жељко Синобад, Игор Мандић, Дарко Дозет, Мирослав Предојевић и Геза Ленерт.

 

 

У једном посебном тексту донећемо вам ауторски текст, мало истраживање фотографа Алисе Јунузовић о историји фотографије у Великом Бечкереку и Петровграду. А ову вредну изложбу свакако треба видети, застаните кад будете шетали тргом, јер фотографија говори више од хиљаду речи.

 

 

Петровград.орг

Поделите:
ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА – ЈЕДИНСТВЕНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА – ЈЕДИНСТВЕНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Кључна манифестација коју организује Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, „Песничка штафета“ ове године одржана је 44. пут. Поред Змајевих дечијих игара она спаде у најстарије манифестације у Србији. Овогодишња, Песничка штафета посвећена је пријатељу зрењанинске библиотеке, књижевнику Игору Коларову (1973 2017) који је био два пута гостујући песник на овој манифестацији.

 

 

Од прве „Песничке штафете“ која је одржана 1975. године, најбољи песници за децу у континуитету су били гости-водитељи манифестације, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Весна Алексић, Мошо Одаловић, Раша Попов, Душко Трифуновић, Драган Лукић, Перо Зубац, Игор Коларов, Дејан Алексић, Бранко Стевановић, Јасминка Петровић.

 

 

Поводом завршетка 44. „Песничке штафете“ у Градској народној библиотеци, приређена је тематска изложба „Песничка штафета“ – једниствено културно наслеђе“, која, у форми временске линије, приказује развој манифестације од њеног настанка, 1975. године,  до данас. Изложбу су надахнутим говорима отворили директор библиотеке, Милан Бјелогрлић и писац Урош Петровић.

 

 

Богатој збирци од 40 књига за децу које је библиотека поводом манифестације објавила у едицији „Књижевност за децу и омладину“ придружила се, као 41. другачија у односу на све досадашње, књига „Велики лепи балон“ која садржи текстове Игора Коларова, као и песме и приче пет стваралаца који су били гостујући водитељи манифестације.

 

 

Игору у част, пет стваралаца за децу и младе ове године водило је „Песничку штафету“: Дејан Алексић, Јасминка Петровић, Бранко Стевановић, Душан Поп Ђурђев и Урош Петровић.

 

 

Библиотекари и гостујући песници су у периоду од 16. до 27. априла обишли су Средњи Банат и општину Тител и промовисали читалаштво и књижњвност.

 

 

Дванаесторо награђене деце, песника добило је таблет рачунаре, поклон Компаније Телеком Србија, које је уручио у име компаније Славиша Влачић, потом књиге издавачких кућа „Креативни центар“ и „Прополис букс“, а Компанија „Гомекс“ и ове године припремила је слатке пакете које је уручио Недељко Голушин, маркетинг менаџер компаније.

 

 

Након отварања изложбе, у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ свечаним програмом завршена је овогодишња манифестација. Представљени су одабрани програми основаца из Основних школа „Вук Караџић“, „Јован Цвијић“ и „Ђура Јакшић“ из Зрењанина. У име организатора манифестације, деци, просветним радницима и гостујућим ствараоцима захвалио се директор библиотеке, Милан Бјелогрлић.

 

 

Подршку овогодишњој манифестацији пружили су и: ЕУ инфо центар, Делегација Европске уније у Републици Србији, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и друштвено одговорни привредници.

 

Петровград.орг & Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“

Поделите:
ДРАГАН СТАНИЋ: О ДВА ПЛУЋНА КРИЛА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И НАЧЕРТАНИЈУ

ДРАГАН СТАНИЋ: О ДВА ПЛУЋНА КРИЛА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И НАЧЕРТАНИЈУ

У зрењанинском Народном позоришту “Тоша Jовановић”, одржана је недавно свечана академиjа под називом “У загрљаjу два завичаjа”, у организациjи Удружења Срба Херцеговаца, њихових потомака и приjатеља Херцеговине. На академији је било предвиђено обраћање председника Матице Српске, из Новог Сада,  Драгана Станића.

 

 

На крају свечане академије обратио се директно, одбацивши формалност, председник Матице Српске Драган Станић, који је поздрављајући Србе из Херцеговине рекао да га за овај скуп квалификује чињеница да су његови преци у XVIII вијеку стигли из Старе Херцеговине прво у Драгачево, где су били познати као Ере, Срби пореклом из Херцеговине.

 

 

Председник Матице Српске Драган Станић је посебно упозорио на погубност једне културне политике одрицања од ијекавице у делу српске културне и политичке елите, која је на срећу прекинута. „И Ијекавица и екавица представљају два плућна крила српског језика“ – нагласио је он. Неможемо се одрећи једног изговора и препустити га некима који су преузели и преименовали у званичној употреби наше наречје и желе преко те политике да нам преотму још један део нашег народа и наше језичке територије, рекао је Станић, у уводном делу излагања.

 

 

Председник Матице Српске Драган Станић се у својој беседи, посебно осврнуо на веома важно политичко -историјско  питање, везано за велики догађај који се навршава ове године,  стогодишњицу завршетка од Великог рата.

 

 

„Од 1918. године када се чинило да је рат завршен тријумфом српскога народа, почели смо само да правимо забуну у сопственој глави. Још у XIX вијеку од Начертанија врло јасно се исказао став о томе да ми треба да радимо на интеграцији српскога народа, али истовремено да радимо и на томе да се ослобађају сви јужни Словени. Начертаније Гарашанина није ни изблиза проучено онако како би то требало у српској науци. Стављено је у овом нашем времену у један сасвим погрешан контекст. Примат је у Начертанију заправо био на томе да морамо интегрисати српски простор. Та идеја је трајала до Нишке декларације, а онда, како се мени чини, од Крфске декларације 1917. године настаје обрт. Од тог тренутка полако смо губили компас и почело је растројство српског народа, да би себи поново дошли у тренуцима кад смо били ослабљени“ – рекао је Станић.

 

 

Председник наше најстарије просветно-културне установе у Срба је изразио наду да ћемо убудуће, поучени трагичним примером Југославије, радити преданије на интеграцији унутар корпуса српског народа како би смо потиснули погубне  последице политике регионалне завичајности и поделе по регијама, односно српским земљама (Лика, Далмација, Кордун, Банија, Крајина, Херцеговина, Босна итд.), а тек потом улазити у све наднационалне интеграције, попут Европске уније и сличних пројеката.

 

 

Петровград.орг & Слободна Херцеговина (Фото: Александар Блануша)

Поделите: