ФОТО ПОРТРЕТ МЕЛЕНАЧКЕ ФАМИЛИЈЕ ШАЈТИНАЦ СТО ГОДИНА КАСНИЈЕ

ФОТО ПОРТРЕТ МЕЛЕНАЧКЕ ФАМИЛИЈЕ ШАЈТИНАЦ СТО ГОДИНА КАСНИЈЕ

Иван Бошњак „Боб“ је зрењанинац меленачког порекла који је сачувао од заборава (и пропасти) многе материјале који седоче о начину живота наших старих у Банату. Једна фотографија посебно заслужује да буде представљена. Слика говори хиљаду речи, а фотографија је, кажу,  икона XX века. Пред нама је фотографија породице Шајтнац . Шта данас говори страра каширана фотографија из 1917. године? (више…)

ИДЕНТИТЕТ, КУЛТУРА, ДРЖАВА

ИДЕНТИТЕТ, КУЛТУРА, ДРЖАВА

Национални идентитет Срба уопште, па и Срба у Банату, одређен је и културом и државом. Срби су Срби због државе Србије коју су створили. Створили су је у окршају са озбиљним државним творевинама Аварским, Ромејским, Бугарским царством и Угарском краљевином, изгубили су је у окршају са Отоманским царством али су је обновили у новом веку. Срби су Срби и због државе у којој живе данас. Али паралелно Срби су од најранијих спомена њиховог имена живели у више држава, те се може рећи да су то што јесу и због српске културе коју су формирали током вековног битисања и коју данас осећају као своју. Раније у средњем веку нису сви који су улазили у састав Србије били Срби, као што и данас има и несрба у Србији, са друге стране нису ни тада сви Срби улазили у састав државе Србије те је увек било Срба и ван Србије.

 

 

Постоји  у науци безброј теорија о томе како се ствара идентитет једне нације. Све теорије  се своде на: државну и културну теорију.

По државној теорији, национални идентитет граде људи као припадници неке државне заједнице. Типичан пример државног идентитета развиле су САД. Американци су грађани који су држављани САД без обзира на свој културни или етнички идентитет. Држава даје Американцу осећај националног идентитета. Историјски, амерички модел је директно  преузет од револуционарне Француске. По том државном моделу, сви држављани Француске су Французи, а они који то нису напросто су странци. Модел државног националног идентитета доследно се спроводи у САД и другим бившим енглеским колонијама а сад земљама комонвелта Канади, Аустралији, Новом Зеланду. Државни модел националног идентитета покушали су да примене у Угарској револуционари XIX века. Они су по узору на Француску и САД створили теорију дa су сви становници политичке Угарске национални Угари без обзира на етничку припадност. То је позната теорија о „угарском политичком народу”. Немађарски народи Угaрске а њих је у Угарској XIX века било више од половине становништва, нису се осећали „Угарима”. Срби у Банату и Војводовини Србије, посебно милитари у војним крајинама, понајмање. Идеју о „политичком угарству” преузели су Хрвати XIX века и створили теорију о „хрватском политичком народу”. Она је директно преузета од угарских револуционара, а индиректно од француско-америчких. По тој теорији, сви становници Хрватске су „политички Хрвати“. Нехрватски народи Хрватске нису се идентификовали са„ хрватством”. Идеја „интегралног југословества“ је била још једна идеја коју су од Првог Светског рата на овамо неговале српске елите, по узору на Француску и САД у покушају да створе јединствену државу. Хрвати, су се пре свега супротставили том моделу. У комунистичком периоду се на југословенску идеју наставила идеја „братства и јединства“ која за основу има класно јединство а не национално али је у социјалистичком ревизионизму изгледала као национална. Конститутивни народи и измишљене нације су учиниле крај тој идеји.

 

 

Испоставило се да је превагу као и код осталих Европских нација на крају однела идеја културног јединства. И сама Француска као стара европска култура има проблем са својим идентитетом који је номинално државни. По културном моделу, национални идентитет граде људи као припадници неке културе. Тај модел су конципирали немачки историчари и применљив је на већи део Европе. Попут већине других европских народа, Срби следе културни модел националног идентитета тако да српски национални идентитет на зависи само од држављанства али држава остаје његова снажна матица. У измењеним околностима након урушавања Југославије, у данашњој Србији, када би важио државни модел националног идентитета, сви становници Србије би се осећали као Србијанци. Живећи дуго у другим државним творевинама ни сви Срби који су остали ван Србије не осећају се Србијанцима а не осећају се ни сви Срби у Србији. Срби у Војводини и Банату себе не сматрају Србијанцима. Заправо, тај термин нерадо на себе примењују и Срби у централној Србији. Тај термин су посебно потенцирали аустријски идеолози у време борбе против српске идеје како би подцртали разлику између својих поданика и Срба у Србији. Иначе, сам назив Србијанци је филолошки тачан и проистиче из назива државе Србије. Код Срба дакле постоји или нека врста подвајања идентитета или неговање оба, упоредо. Један део народа Срба у БиХ је успоставио своју републику којој је дао име у покушају да превлада ову подвојеност. Постоји ван Србије Српска, република и нација а постоји и Србија. Постоји државни идентитет „србијанство“ и постоји етнички идентитет конститутивног народа „српство“. Не постоји заједнички оквир између две државотворне целине али постоји културно јединство. Српски национални идентитет подједнако обликује држава, са једне стране и ако се сви њени грађани не сматрају Србима и немају сви Срби србијанску свест и са друге стране, постоји заједничка одређена култура која се простире и ван граница државе Србије али и ван граница Српске у БиХ.

 

 

Који су темељи српског националног идентитета? У круговима лингвиста и филолога кружи идеја да је српски језик темељ српског идентитета. Српски језик су узели и преименовали у свој Хрвати, Бошњаци и Црногорци. Они који се овако национално изјашњавају не осећају се Србима и самим тим сви који говоре пореклом дефинитивно српским језиком не само да нису Срби већ су највећи противници српства. Тиме је језик слаб аргумент као темељ националног јединства. У круговима књижевника и уметника превладава мишљење да српска усмена књижевност, чини срж српског идентитета. Међе српске књижевности нису потпуно јасне а неке типичне српске књижевне форме, попут епског десетерца имају и Хрвати и Бошњаци, Бугари а у њиховој интерпретацији то су њихове националне песме.

 

 

Најпоузданији темељ српства било је, јесте и биће Православље. Та теза има своје историјску и актуелну потврду. Било је Срба и католика и муслимана али историјски је потврђено да се сви Православни отпадници пре или касније однароде. За то није криво Православље већ комбинација агресивног прозелитизма моћних конкурентских културних образаца и преовладавања духа индивидуализма и рационализма међу Србима. Ако је Православље најбољи темељ српства а јесте, онда је неговање православне културе и духовности најважнији чинилац опстанка српства. Српство историјски је доказано може да постоји и без српске државе али је њено постојање ипак моћни гарант његове виталности. Срби су живели и без своје државе, а и сада многи живе изван ње, али сваког Србина уједињује у српству његова православна вера а у нај новијем добу, преовладавањем безверја, православно порекло. Савремена криза српског националног идентитета директна је последица отпадања од вере Православне. Вирус је дошао тихо као духовна болест са запада и нагризао национални организам у комбинацији са бучним легијама и ратовима. За тај негативан тренд најодговорнија је сигурно српска елита која је прва прогутала удицу. Расрбљавање је директна последица неспособности српске духовне и културне елите да Православље учини плодним државном и културним темељом. Симфонија остаје зацртани циљ у будућности. Искуства веће нације каква је Руска и обнова Руске идеје и националног идентитета после идентичног социјалистичког експеримента биће у будућности веома значајно за српску и остале балканске нације исте културне традиције.

 

 

Дакле, национални идентитет Срба, па и ових банатских одређен и Православном културом и обновљеном српском државношћу. Срби су Срби и због државе, матице у којој живе јер  је она поново у њиховим рукама и због српске културе коју осећају као своју и која није само у њиховим већ и у Божијим рукама. Срби не живе у јединственој земаљској Србији али сви сигурно живе у оној Небеској, када у есхатону, верују Православни, она постане Небоземна, оствариће се сањани идеал. У међувремену,  неговање српске културе, како у Србији тако и изван ње, од прворазредног је националног и државног значаја. Многи су чиниоци који сачињавају српску културу, али најважнији су: српски језик, ћирилично писмо и Православна вера. Православна вера као нај важнији чиниоц.

 

Аутор: Петровград.орг према тексту Владислава Ђорђевића ( Фото: Јован Његовић Дрндак и Спутник)

 

Извор:http://www.catenamundi.rs/vidici/dva-modela-nacionalnog-identiteta/

ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА И ПРОЈЕКТИ ГРАДА

ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА И ПРОЈЕКТИ ГРАДА

Председник Покраjинске владе Игор Мировић, покраjински секретар за здравство Зоран Гоjковић и покраjински секретар за спорт и омладину Владимир Батез, посетили су Зрењанин и састали се са градоначелником Чедомиром Jањићем и његовим сарадницима. Након састанка, обишли су Општу болницу „др Ђорђе Jоановић“ где су разговарали са директором болнице Jованом Секулићем и његовим сарадницима. У склопу посете, на Градском стадиону представљен jе проjекат изграње атлетске стазе.

 

 

Председник Игор Мировић рекао jе да ће Покраjинска Влада и Градска управа Зрењанина у овоj и следећоj години прирпемити низ заjедничких проjеката коjи ће повећати квалитет живота у нашем граду.  Како jе навео, данас jе договорена потпуна реконструкциjа стадиона, што подразумева и  изградњу модерне атлетске стазе и расвете. Говорећи о посети болници, истакао jе да jе управи те установе дат налог да интензивира све проjекте коjи се тичу одржавања и реконструкциjе поjединих блокова.

 

 

„Не можемо да дозволимо да jедна технички добро уређена болница нема систем за климатизациjу, што морамо хитно да мењамо, или да прокишњава кров. Дали смо налог да се припремаjу проjекти за све те ствари коjе можемо урадити са мало средстава, а коjе пуно значе овоj здравственоj установи“ – рекао jе Мировић. 

 

 

Мировић је констатовао да ће град добити подршку Покраjине за уређење комуналне инфраструктуре, посебно градских језера а да jе добро то што Град Зрењанин има проjектну спремност, односно што су локална самоуправа, градоначелник и његови сарадници спремни да за кратко време припреме проjекте.

 

 

Градоначелник Чедомир Jањић изразио jе задовољство што jе имао прилику да буде домаћин председнику Мировићу и његовим сарадницима, напоменувши да у последњих годину дана нема покраjинског секретара коjи бар jедном ниjе био у нашем граду.

 

 

„… Договорили смо неколико добрих проjеката и сигуран сам да ће оваj стадион бити сасвим другачиjи и да ћемо успети да организуjемо велика атлетска такмичења, а то jе оно што велика већина Зрењанинаца очекуjе. Са председником Мировићем договорили смо и реконструкциjу jезера, а познато jе у каквом су стању и да им jе неопходна реконструкциjа.“ – рекао jе, између осталог, градоначелник Jањић.

 

Аутор: Саша Младеновић(Фото: Александар Блануша)

ТРЕЋА ОЛИМПИЈАДА ТЕХНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА МЛАДИХ

ТРЕЋА ОЛИМПИЈАДА ТЕХНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА МЛАДИХ

У Културном центру Зрењанина jе свечано отворена трећа Олимпиjада техничког стваралаштва младих jугоисточне Европе. У организациjи Асоциjациjе технике, информатике и образовања jугоисточне Европе, и уз учешће основаца и средњошколаца из неколико земаља из окружења, манифестациjа има за циљ да ученици представе своjе техничке, информатичке и научне радове и експерименте, уз размену искуства у тим областима и организовање стручних, тематских скупова.

 

 

Учешће на овом скупу узели су млади проналазачи Румуниjе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македониjе и наше земље, коjима се на церемониjи отварања обратио председник Асоциjациjе технике, информатике и образовања југоисточне Европе проф. др Слободан Попов.

 

 

Др Слободан Попов jе истакао да jе техничко стваралаштво младих веома важна област, те да jе данас веза између технике и информатике нераскидива, и у том смислу се и планираjу наредне активности Асоциjациjе.

 

 

Учеснике манифестациjе и све госте нашег града поздравила jе помоћница градоначелника Жељка Милошевић коjа jе, заjедно с помоћником градоначелника Симом Салапуром, присуствовала отварању. Истакавши значаj организовања оваквих скупова и популаризациjе науке, технике и информатике међу младима, она jе подсетила на напоре коjе Зрењанин чини како би постао jедан од водећих градова у Србиjи у области ИТ сектора.

 

 

“ …На Техничком факултету, добили смо дозволу за отварање jош jедног одељења ИТ смера, а преко система дуалног образовања омогућавамо ђацима и студентима да стичу праксу у информатичким компаниjама коjе се отвараjу у нашем граду. С праксом развоjа Зрењанина као ИТ центра наставићемо и у наредном периоду”, поручила jе Жељка Милошевић учесницима треће Олимпиjаде техничког стваралаштва младих jугоисточне Европе.

 

 

Млади проналазачи су приказали своје иновације и сјајно се забављали уз дружење и размену искустава. Посетиоци манифестације су могли да се забаве и погледају нове идеје у области науке, технике и информатике.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

ПРИЗНАЊА УЧЕНИЦИМА ГЕНЕРАЦИЈЕ

ПРИЗНАЊА УЧЕНИЦИМА ГЕНЕРАЦИЈЕ

Организациjа “Светосавље” и Град Зрењанин, у сарадњи с Народним позориштем “Тоша Jовановић”, организовали су и ове године, на Видовдан, свечану академиjу у позоришту и том приликом одали признање ученицима генерациjе, онима коjи су у своjим основним и средњим школама проглашени за наjбоље међу наjбољима у протеклоj школскоj години. 

 

 

Градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић jе у свом обраћању истакао значај овог скупа:

 

 

“Од Косовског боjа 1389. године, до атентата у Сараjеву Гаврила Принципа и Првог светског рата, Видовдан jе прилика за сећање на сва наша вековна стремљења, али и за поглед у будућност, за реализациjу броjних планова коjи стоjе и пред нашим градом и пред Републиком Србиjом… Желимо вам да завршите школе и факултете коjе ћете уписати, да се школуjете било где у свету, али да се вратите у своj град, своjу средину, и овде се остварите као професионалци у свом послу, заснуjете породице и доприносите развоjу и свог града и државе Србиjе”, поручио jе градоначелник ученицима генерациjе.

 

 

У име “Светосавља” обратио се председник организациjе Будимир Jовановић, коjи jе посебно поздравио све ученике генерациjе и поручио им да, као наjбољи међу наjбољима, заслужуjу огромну пажњу и помоћ и друштва и државе и институциjа и организациjа.

 

 

Скуп је увеличао наступ хора „Жене Мироносице“ које су извеле химну Србије „Боже Правде“.

 

 

Видовданску беседу прочитао jе професор историjе Слободан Милин, а у програму су учествовале ученице Анастасиjа Ранисављевић и Jелена Живановић. У име награђених захвалила се Николина Купрешанин, ученица генерациjе Зрењанинске гимназиjе. Ову свечаност “Светосавље” организуjе десети пут, а Видовданску академиjу, заjедно са локалном самоуправом, осми пут.

 

Aутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

Send this to friend