ДОЖИВОТНА РОБИЈА ЗА УБИЦЕ ДЕЦЕ ТРУДНИЦА И НЕМОЋНИХ ЛИЦА

ДОЖИВОТНА РОБИЈА ЗА УБИЦЕ ДЕЦЕ ТРУДНИЦА И НЕМОЋНИХ ЛИЦА

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Кривичног законика са 159 гласова „за“. Доживотна казна је предвиђена за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем, што је у складу с предлогом Фондације „Тијана Јурић“.

Усвајању измена Кривичног законика, који предвиђа доживотну робију за силоватеље и убице деце, присуствоваo отац Тијане Јурић, Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“, чију је иницијативу за измену Кривичног законика потписима подржало готово 160.000 грађана Србије.

У складу са иницијативом Фондације „Тијана Јурић“ предвиђено је, међутим, да суд не може отпустити осуђеног за кривична дела одређена том иницијативом. То се односи на оне који су у Србији осуђени због убиства деце, трудница и немоћних лица.

Честитамо на личној одговорности свим посланицима који су усвојили и измене Закона о кривичном поступку, јер ова проблематика не би требало да има било какву политичку конотацију.

Петровград.орг

Поделите:
ДР МОМИР НИКИЋ – ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПРОНИКАО У ТАЈНУ ИМЕНА СРБИН

ДР МОМИР НИКИЋ – ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПРОНИКАО У ТАЈНУ ИМЕНА СРБИН

Момир Никић је дипломирао и магистрирао светску књижевност а потом и докторирао антропологију на Београдском универзитету. Он се усудио да се позабави значењем имена Србин и пореклом Срба и Словена у својим огледима из (пред)историјске антропологије, посебно у књигама „Језички корени Срба“, „Порекло Срба, Словена, Скита“, „Амазонке и Срби“ и на томе му Петровград.орг одаје овим текстом посебно признање. Момир Никић је у својим истраживањима, које вам топло препоручујемо, дошао до врло занимљивих закључака а за њих у својим делима изнео озбиљне аргументе.

др Момир Никић

а) име срби и словени настало је из истог корена за који се, према садашњем стању лингвистичке науке, може претпоставити да је у протоиндоевропском био SwL/SwR или у другој варијанти Slw/SRw. Из њега су изведенице на sur/sir/ser/sar/sor…које најчешће имплицирају култну опредељеност; морални, ратнички, духовни квалитет (сјајност, одважност, светост…); социјално престижни положај (царски, владарски, командни…); колорну особину (жуто, црвено, риђе…светло, сјајно);

Порекло Срба, Словена, Скита

б) од два облика истог корена раширенији је био sr-, sur-, sir-, ser-… што можемо пратити у забележеној ономастици  и митологији Индоевропских народа у Анадолији, на Блиском истоку, око Црног Мора и Каспија. Отуда је могуће да је срби доиста било „домаће“ име за све Словене (како је мислио још Шафарик).

в) срби и словени су најпре представљали култне апелативе, називе за поклонике култа Светлости и Сунца.Из ових апелатива касније су изведени етноними Срби (Сурби, Сорби, Серби…), односно Словени.

срби и Срби

г) корен sur- и његово основно значењеочувани су у скитском називу Сауромати ( касније Суромати/Сирмати/Сармати) као и у именима других народа који су од њих потекли или им били сродни;

д) сауромати су срби а Сауромати пра- Срби. Стварну сродност Сауромата у Срба сем првобитног географског простора (Волга – Дон) и етничких корена ( „Скити и Амазонке“), идентичност култа (Светлости и Сунца) и обреда.

Сауромати и(ли) Срби

ђ) Словени су били први суседи Скитима. Они су скупина народа који су највећим делом представљали или се слили : Сауромати/Срби; Будини/Гелони;Ставани/Славени; Масагети/Алани; источни Соубенои/Словени. У њих се делом утапају и друге етничке компоненте Скита, Меота, Каспија…;

Скитске речи – сварга и срби у словенском речнику

е) Сауромати су од најдубље древности у вези са сродним племенима; западни (Између Дона и Волге) са Скитима и Меотима… а источни ( из Приурала)  са Масагетима и другим азијским народима. У највећој могућој мери словенизовани, Сауромати чине кичму српске етногенезе. Они су „мост“ између Истока и Запада, Севера и Југа, активни учесник у додирима црноморских (Кимера, Скита…)  и прикаспијских народа (Касита и др.) са онима у Анадолији и Блиском истоку. На то посебно упућују митови о Амазонкама који још тешње вежу „прародитеље Срба“ с оба подручја. Отуда и многе културне сродности, посебно језичке и митолошке, топономастичке идентичности са србима и другим народима Мале Азије и Блиског истока;

Сармати на Трајановом стубу у Риму

ж) у дугом периоду постојале су историјске, етничке, језичке и економске везе сурб/субра/срба…северно и јужно од Кавказа. Подручје око Каспија, Урала и Црног Мора су први експанзиони простор Индоевропљана одакле су они кренули према Анадолији и Блиском истоку („Прото-индоевропском простору“). Та два широка региона су природна везаи главни полигон њиховог кретања. Индоевропљани су се из тих области ширили на запад и исток све до Атлантика и Тихог океана;

Сармати и Амазонке

и) о пореклу Срба и њиховој историји може се основано говорити најмање за осам векова пре наше ере. Они су потомци Амазонки односно Сауромата;

ј) најранија историја, као и предисторија Срба мора бити изнова темељито претресена и реконструисана. Неопходно је при томе поћи од изучавања старине и културне баштине Сауромата (Амазонки), њихових веза са Скитима, народима око Меотског језер, Кавказ, Прикаспијаи Приурала, као и многоструких веза с осталим србима, пре свега Анадолије и Блиског истока.

Реконструкција предисторије Срба

к) оваква истраживања указују не само на основаност него и предности историјске антропологије као дисциплине која интегрише сазнања, методе и поступке из разних области (пре свега историографије, лингвистике, археологије… али и других природних, биолошких…наука) у одгонетању сложених питања и тајни развоја човека и његове културе.

Приредио за Вас: Петровград.орг

Поделите:
ОРДЕН РЕПУБЛИКЕ ФРАНЦУСКЕ – ЖИВАНКУ РАДОВАЧЕВУ

ОРДЕН РЕПУБЛИКЕ ФРАНЦУСКЕ – ЖИВАНКУ РАДОВАЧЕВУ

Влада Републике Француске одликовала је Живанка Радованчева, актуелног саветника зрењанинске компаније “Млекопродукт”, која је део француске групе “Savencia Fromage & Dairu”, орденом за заслуге у области пољопривреде.  Орден је истакнутом привредном, политичком и јавном раднику из Зрењанина је додељен за посебан допринос пољопривреди и српском млекарском сектору, као и развоју економских односа између Француске и Србије.

Ово признање господину Радованчеву уручио је амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони, на свечаности у француској амбасади у присуству министра привреде Србије Горана Кнежевића, министра рударства и енергетике Александра Антића, министра управе и државне самоуправе Бранка Ружића, министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић, као и челника Града Зрењанина и Средњобанатског округа – градоначелника Чедомира Јањића, заменика градоначелника Саше Сантовца и начелнице Средњобанатског управног округа Снежане Вучуревић.

 “Изузетно сам почаствован овим високим и посебним признањем државе Француске. У свом радном и животном веку који још увек траје добијао сам бројна и различита признања и одликовања, а свако од њих је сведочанство да сте у животу радили нешто што је препознато и вредновано. Међутим, ово значајно признање припада и свима онима уз чију сам сарадњу, подршку и поверење радио, живео и функционисао” истакао је Живанко Радованчев.

Радованчеву је орден додељен у својству некадашњег дугогодишњег, успешног директора ове зрењанинске компаније, када је, како се наводи у образложењу, након куповине од стране француске групе “Savencia” одиграо кључну улогу у развоју пословања у Србији.

Петровград.орг

Поделите:
НОВИ ЧЛАН СУПЕР ЛИГЕ СРБИЈЕ – РК ПРОЛЕТЕР

НОВИ ЧЛАН СУПЕР ЛИГЕ СРБИЈЕ – РК ПРОЛЕТЕР

Повратак рукометаша „Пролетера“ у Супер лигу Србије одјекнуо је у граду на Бегеју, јер се ради о клубу са славном традицијом и резултатима који се памте. Град Зрењанин  је посебно поносан и због чињенице да су ове сезоне и кошаркашице ушле у супер лигу. На почетку овога дела сезоне посетили смо овај клуб где смо добили чврста уверавања. упркос проблемима, у пласман клуба међу рукометну елиту Србије и управо се то и остварило.

Петровград.орг честита клубу успешан повратак у елитно друштво српског рукомета а славље у граду је почело још у суботу увече, у Врбасу, након победе над директним ривалом за улазак у Супер лигу, екипом “Врбас Петрол” резултатом 37:34.

Некадашњи “Пролетер Нафтагас”, два пута је освајао титулу шампиона некадашње Југославије 1990. и 1992. Године. У сезони 1990/91. у финалу Купа европских шампиона, против шпанске Барселоне, генерација предвођена капитеном Јованом Славковићем у незаборавном мечу у крцатом зрењанинском “Медисону” славила је 23:21, а у реваншу “Барса” је била боља таман колико је требало за европску титулу – 20:17.

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, са сарадницима, приредио је у Градској кући пријем за играче, стручни штаб и руководство рукометног клуба “Пролетер”, нове чланове Супер лиге Србије.

Честитајући им на освајању првог места у Супер “Б” лиги Србије, коло пре краја, градоначелник Јањић пожелео је овој “Пролетеровој” генерацији да крене стопама претходника који су забележили највеће успехе у историји клуба. Поручио им је да је жеља свих љубитеља спорта и рукомета у граду да буду стабилни суперлигаши и да се брзо врате на место у самом врху српског рукомета, које им по свему припада.

Пријему су присуствовали сви рукометаши, заједно са тренером Љубомиром Обрадовићем и председником клуба Драганом Божјаком. Пре почетка сезоне, клуб је наговестио улазак у елиту као циљ, који је коначно и остварен. Успех је значајан јер клуб ове године обележава 70 година постојања, а од последњег играња у највишем рангу прошло је 9 година.

Тренер екипе, који је уједно и селектор женске рукометне репрезентације Србије, Љубомир Обрадовић, рекао је да се са задовољством одазвао позиву управе да помогне клубу у ком је, као играч, остварио завидну каријеру.

Следећи циљ је да клуб уђе у регионалну СЕХА лигу која је повољна, јер је спонзор те лиге Гаспром, тако да клуб не би имао трошкова, а у Зрењанин у би гостовали велики клубови који ће на трибине Кристалне дворане вратити публику.

Петровград.орг

Поделите:
РАКО ТОМОВИЋ  – О ЗНАЧАЈУ МОНОГРАФИЈЕ ПЕТРОВГРАД

РАКО ТОМОВИЋ – О ЗНАЧАЈУ МОНОГРАФИЈЕ ПЕТРОВГРАД

Пред вама је већи део занимљивог излагања професора Зрењанинске гимназије историчара Рака Томовића, који је учествовао на промоцији монографије „Петровград“ трећег репринт издања, које је недавно одржано у Великој сали Народног музеја у Зрењанину, коју су приредили Град Зрењанин, Историјски архив Зрењанин, ГНБ „Жарко Зрењанин“ и Издавачка кућа Чувари.

Најстарији историчар гиманазије професор Рако Томовић

Неко ову књигу зове алманах, неко споменица али за мене је то монографија. То је једна од најозбиљнијих монографија једног града коју сам у животу прочитао. Са великим задовољством сам то учинио неколико пута и верујем да ћу је још читати. Ових дана сам је читао, ево поводом говора на промоцији.

Детаљ са промоције монографије Петровград

Она је штампана далеке 1938. године, већ рађен репринт и ево сада поново је у једном актуелном издању пред нама. Штампана је на стогодишњицу од завршетка Великог рата. Ова је књига дала толико значајних и драгоцених података о нашем граду, свима нама који је читамо, да је то фасцинантно. Ми који данас живимо у овом граду треба да је имамо у својој библиотеци, да видимо колико је овде детаљно описан живот обичног човека са ових простора, од оних најстаријих времена. Да је поклонимо онима који долазе у наш град и упознају се са њим. Креће се од геологије и биологије, од истраживања тла, биљног света, археологије, колико се то тада знало о овом подручју, затим остатака римске власти. Наравно кажем, шта се овде нашло, пошто су већ тада вршена археолошка истраживања као претеча онога што се и сада врши. До тога шта је овај град и овај географски крај био а био је седиште Торонталске жупаније у Средњем веку, био трговиште. Дакле, овде на овим страницама видимо један континуитет, где се тако лепо и јасно излаже један преглед узрастања. Понављам то је све уредио господин Станојевић тада 1938. и то је све и сада актуелно и прегледно дато.

Шта нам о граду сведочи монографија Петровград ?

Прошле недеље, када сам те делове читао у једном тренутку сам се запитао, када би ми сада требали да 2019. године напишемо шта се у нашем граду налази од производних капацитета, да ли би нашли више привредних субјеката? Шта се производи у нашем граду данас а шта је овде описано да се производило те 1938. године, у делу привредне историје? Чини ми се, моја је субјективна процена, да је овде описано много више појединачних робних артикала.  Овде има више описаних фабрика и производних капацитета који су у овом граду постојали пре деведесет година него данас. То је једна опомена из историје за нас данас.

Фабрика Шећера у Петровграду

Затим, веома лепo је у овој књизи објашњено како је текла историја имена овога града. Да ли је име Бечкерек први пут поменуто у 12 или 14 веку? Да ли су Срби затекли то име или нису? Шта значи то „бече“ а шта то „кереке“? Мислим да лингвисти, ни онда ни сада, нису сигурни шта то име значи. Овде је то врло јасно описано, да постоји више варијанти тога имена. Мислим да је и данас јасно, да се са потпуном поузданошћу не може рећи, када је и како ово име настало. У 14. веку имамо тек прве писане изворе о граду. Извори су врло значајни у нашој историјској науци и они се свакодневно похрањују у нашем архиву, по нашим црквама православним, римокатоличким и протестантским, Ту су и подаци из Будимпеште, врло значајни о овом нашем простору, затим турски архиви. То је веома значајан период који одговара на питање, шта се овде дешавало пошто је Турска владала овим подручјем 100 и више година?

Пољопривредна механизација у Петровграду

 Ту је и посебно значајан део савремене историје, од периода ослобођења 1918. године. Описане су до танчина значајне личности и њихова улога из прве руке. Видимо записе великана, др Славко Жупански, др Емил Гаврила итд. Дакле, то су људи који су пресудно допринели да се нешто кључно промени и одигра у овоме граду. Посебно је лепо описано, кратко али значајно о добровољцима из овога града. О њима се и данас врло мало зна а толико су значајни. О добровољцимљ из Великог Бечкерека и околине који су се борили за слободу на Добруџи, где су многи страдали. Овде је и детаљан списак оних који су пали и оних који су преживели…

Државни празник у Петровграду

…Да се вратим још мало на Велики рат и његово финале. Управо је ово део који спаја књигу историчара Милана Ђуканова и ову књигу. Дакле ради се о периоду пред ослобођење и улазак Српске војске. Група интелектуалаца на челу са др Славком Жупанским ствара прво Српски народно веће у нашем граду а то је управо оно што ће бити узор за стварање осталих већа по градовима Војводине, које је поставило темељ за формирање Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучила о прикључењу ових крајева матици Србији. Ту су ти темељи, односно људи на челу са др Жупанским овде детаљно представљени у монографији.

Аутобуски саобраћај у Петровграду

Затим, ту је описано врло лепо како је изгледао улазак Српске војске и ослобођење нашег града 1918. Како је то описано? Ми данас са поносом истичемо, што се види и у овој књизи, да је примопредаја власти овде извршена мирно. Што је врло битно, није било проливања крви. Како је Аустроугарска капитулирала? Победоносна Српска војска са Солунског фронта за 45 дана стиже до Београда, прелази Саву и иде даље и ослобађа делове касније државе СХС. Овде су се затекли делови бивше власти, које нису са одушевљењем прихватили ново стање. Долазе неки војници а њихови су капитулирали на свим фронтовима. Видите 11. новембар се данас са великим опрезом именује као Дан примирја у Великом рату у Европи али о каквом се примирју ради? Немачка је заправо тога дана капитулирала. Немци никада не би положили оружје, да нису натерани војнички да то ураде. Али ето ревизионистички се и даље говори Дан примирја.

Једна од циглана у Петровграду

Како је то код нас изгледало? Неки српски војници су прешли у Панчево и спремили се да ослободе Велики Бечкерек. Ту се у граду налази поджупан, војска, полиција, банка са новцем, железница са композицијама. Замислите сада, да нека војска дође и узме банку, ко да је спречи?  Врло напета ситуација. Тада се долази на идеју да локални Срби формирају гарду. Замислите колико је тад Жупански био промућуран човек. Формира се Српска добровољачка гарда која је на овом подручју требала да штити интересе грађана. Ако се распала држава и наступио хаос, требало је спречити пљачке, одмазде, недај Боже злочине. Истина, није било крвопролића али невољно је предата власт, било је и малих сукоба на улицама. Затим да се узме 800 железничких вагона и преко 150 локомотива које су биле спремне за Сегедин. Да је то тада пребачено остало би тамо, То је спречено. Ко је то спречио? Српска народна гарда која се овде формирала идејом Жупанског. Опет не вољно, је све то дато. Замислите, требало је од власти распале државе узети 400 пушака, коме дати то оружје? Примопредаја власти је на крају ипак, са поносом истичемо, била мирна.

Власници и радници фабрике тепиха у Петровграду

Посебно бих истакао део који говори о промени имена Велики Бечкерек у Петровград, Дакле, 1934. године непосредно пред убиство краља Александра у Марсељу, тог трагичног догађаја, Тог 24. септембра на предлог политичког првака Тоше Рајића, да се промени име овога града, да се град назове по Његовом величанству краљу Петру Првом Карађорђевићу и то бива акламацијом прихваћено у тадашњој скупштини. Након убиства краља Александра 1935. године почетком фебруара намесништво доноси одлуку и град је постао Петровград. Тако се звао наш град до покушаја нациста да га преименују у свој назив, што слободољубиви грађани комунисти и монархисти нису прихватили.

Улица Краља Александра Ујединитеља у Петровграду

Овде су описане детаљно све етничке групе у граду и њихови обичаји, ношња, школе, домови, интернати, сиротишта. Дакле бринуло се и о сиромашној деци и сирочади чији су родитељи страдали у Великом рату. Описан је породични, културни живот, научни радници, списак доктора наука, људи са факултетима, медицински радници, о раду Црвеног крста, о штампи, о занатима, привреди, која је радила. Неке зграде на изванредним фотографијама тадашњих атељеа могу се и данас препознати. Посебно се обрађује пољопривреда, јавне службе, постоји и табела како је буџет трошен и тд. Наравно, занимљивост за крај, вода, која је била и онда проблем. Вода је вађена из бунара који су били до 15 метара дубине и онда су људи приметили да је горка. Онда су захватали на Бегеју, ко  је био ближе каналу, како се то често чује. Локалне власти су пошто је обала била муљевита направиле једну платформицу од дрвета, да би дубље захватали воду. Било је и оних који су у бурадима носили воду по граду и продавали је. Локална власт је тада приступила планском ископавању артерских бунара у граду Петровграду, Краљевине Југославије и ископала 54 јавна бунара дубине 120 метара. Тачно има набројено по улицама где се који налази и то можете да прочитате. Најбољи бунар је био у дворишту Градске куће…

Један од артерских бунара на Житном тргу

…У писању ове монографије је учествовао толики број интелектуалаца и тако је све детаљно описано, да се ова књига може препоручити као пример, како се пишу монографије овога типа. Ово је заиста фасцинантно и некоме данас.

Петровград.орг

Поделите: