РАНКО ЈАКОВЉЕВИЋ: НАЈЛЕПШИ ВАЛЦЕР ДЕЛО СРБИНА

РАНКО ЈАКОВЉЕВИЋ: НАЈЛЕПШИ ВАЛЦЕР ДЕЛО СРБИНА

У музици из филма „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице лако је препознати тактове чувеног валцера „Таласи Дунава“ Јована (Јосифа) Ивановића (1845 – 1902) из Темишвара. Чињеница да се у Србији данас врло мало зна о овом истакнутом (румунском) композитору српског порекла.

 

 

Банатски Србин Јован Ивановић (1845-1902) компоновао је најпопуларнији валцер на свету – „Дунавски таласи“. Ова композиција први пут је штампана 1880. године у Букурешту, а 1889. наградјена је првом наградом на Светској изложби у Паризу. Ову песму изводили су, поред остаих Френк Синатра, Ђанго Рајнхарт, Енди Виљамс, Том Џонс, Глен Милер…Подаци о нашем земљаку Ивановићу очувани су у сећањима на сусрет с њим чувеног тамбураша Васе Јовановића (1872-1943) приликом његових наступа у Глацу, Румунија.

У Франковићевој кафани „Делфи“, ансамбл је свирао десетак дана. На репертоару су имали већином класичну музику, оркестрирану за њихов тамбурашки састав и сваке вечери слушала их је најотменија публика. Један господин је био редован посетилац локала, који је са нарочитом пажњом слушао свирање српских тамбураша. Једне вечери, за време паузе, многи угледни гости почеше да прилазе том господину, честитајући му на нечему.

 

Краљ Србије Милан Обреновић који није препознао таленат Ивановића.

 

По причању Јовановића, он је пролазећи поред тог расположеног друштва, чуо да присутни изговарају презиме име Ивановић. Када је то пренео својим друговима, они закључише да је реч о познатом музичару Јовану Ивановићу, па одмах засвираше његов, већ тада свима познати валцер, „Дунавски таласи“. Сви се намах утишаше, а Ивановић се одвоји од велике групе својих поштовалаца и са највећом пажњом саслуша свирање својих сународника, композиције, која га је прославила. После одсвираног валцера, Ивановић приђе тамбурашима и рукујући се са њима, захвали им на дивном музицирању и рече им да је управо обавештен о свом постављењу за главног капелника румунског двора.

Поред осталог, сећао се добро Васа, испричао им је, да је својевремено желео да своје музичко знање пренесе и са њиме буде од користи ондашњој Србији, али је код надлежних наишао на неразумевање. Хтео је, каже, да у Београду отвори вишу музичку школу, али је краљ Милан Обреновић то одбио речима:

 

Сећање на сусрет с Ивановићем чувеног тамбураша Васе Јовановића. .

 

„За музику нема буџета, треба војску опремати! Ето, ја као Србин који воли свој народ, одлазим у страну земљу, немајући да радим тамо, где ми света дужност то налаже. И, како видите, овде постижем успехе и то се цени“, изрекао је Ивановић речи, које је Васа дуго памтио.

Јован Ивановић умро је 1902.г. у Букурешту. Његов потомак је чувени руски уметник Андреј Ивановић, рођен у Букурешту 1968.године, добитник мноштва међународних признања и награда, укључујући златну медаљу на Светском пијанистичком такмичењу у Синсинатију, Охајо. Свој тријумфални деби имао је 1996.године у Њујорку. Сматран је једним од назначајнијих интерпретатора руске класичне музике. Професор је клавира на Државном Санктепербуршком конзерваторијуму.

 

Андреј Ивановић, чукунунук који је наследио таленат славног претка.

 

Преузето са сајта: ткмагазин

 

Поделите:
СРЕТЕЊЕ – ЦРКВЕНИ И ДРЖАВНИ ПРАЗНИК СРБА

СРЕТЕЊЕ – ЦРКВЕНИ И ДРЖАВНИ ПРАЗНИК СРБА

Српска Православна Црква и држава Србија славе празник Сретење, који је и Дан државности и Дан Војске Србије. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Скупштина Србије је 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.

 

 

По учењу Цркве, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао прореченог Спаситеља човечанства. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње. Празник Сретење прославља се од 541. године.

 

 

Велики Црквени празник

 

 

На Сретење 1804. године одржан је Збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак. Први српски устанак представља почетак српске борбе за ослобођење, односно представља рађање српске модерне државе у XIX веку. Упоредо са борбом за ослобођење и рушење турског феудалног система, постављени су темељи нових друштвено-економских односа, културе и уређења будуће српске државе. Овај устанак заузима посебно место у историји српског народа и државе, те се на дан његовог почетка, 15. фебруара, обележава Дан државности Републике Србије.

 

 

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет Сретењски устав.

 

 

Сретењски устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи. На Сретење 1909. године у Скопљу одржана је прва скупштина Срба у Османском царству.

 

 

Одликовања заслужним појединцима и институцијама

 

 

Поводом Дана државности Републике Србије, њен председник и врховни командант Војске Србије Александар Вучић уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама на церемонији у згради Генералног секретаријата на Андрићевом венцу. Председница Народне скупштине Маја Гојковић, у својству изасланика председника Републике, предводила је церемонију полагања венаца код Споменика Незнаном јунаку на Авали у пратњи делегације Министарства одбране и Војске Србије.

 

 

Централна државна церемонија прославе Сретења – Дана државности Србије одржан је у Орашцу, где је председница Владе Ана Брнабић и председница Републике Српске Жељка Цвијановић положити венац код споменика вожду Карађорђу.

 

 

Петровград,орг

Поделите:
КО ЈЕ БИО СВЕТИ ТРИФУН И КАКО СУ СЕ ЊЕГОВЕ МОШТИ НАШЛЕ У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА

КО ЈЕ БИО СВЕТИ ТРИФУН И КАКО СУ СЕ ЊЕГОВЕ МОШТИ НАШЛЕ У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА

У првој половини 3. вијека родио се син часним родитељима, побожним и скромним, у Кампсади, варошици надомак велике и славне Никеје. Била је то римска покрајина Фригија, у оквирима Мале Азије. Назваше га Трифун (на грчком Трифон).

 

 

Дјечак је врло рано показивао знаке врлинског карактера, био је питом, благ и врло склон учењу. Тражио је само оно фино и мирисно духом што човјека уздиже и одваја од пропадљивости. Као дијете почео је читати и учити тумачење Светог Писма; за њега је ту био смисао. Како записује предање био је вољен, милован и пажен. Умиљато дијете и свакоме драго…

 

Наговјештај светачког живота

 

Неко дијете у селу ујела је змија отровница. Дјечак је већ губио свијест јер је отров брзо кроз крв паралисао тијело. Ту се неким промислом задесио и младић Трифун (није могао имати више од 14 година) и прогурао се кроз мноштво народа који је већ кукао и оплакивао дјечака што је онемоћавао. Трифун приђе мајци која је са јауцима држала дјечака док му је главица падала са њених руку које је подизаше. Прекрсти се Трифун, клекну на земљу испред народа и призва молитвом Светог Духа! „…Душе Истине, ризницо добара и Животодавче, дођи и усели се у ово невино дијете!“, прозбори Трифун са живом вјером да га Отац Васељене слуша.

 

 

Дијете отвори очи и заплаке се, а сузе као ораси склизнуше низ лице! Мајка се нијемо прекрсти. За њом и народ кроз мук пронесе знак крста; сви падоше на кољена. Би чудо! Од тада се Трифун огласи као Богу доступан – дијете чије молитве налазе уточиште у сили.

 

Исцjелитељ бесомучних

 

Но царевина је велика, а њени крајеви пуни невоља. Но гле, у срцу царства, а на самом царевом двору, разбоље се кћер цара Гордијана, коју је отац из велике љубави назвао својим именом – Гордијана. Одједном оболи душом. Природно лијепа и врло образована била је узрасла за удају. Већ су јој на двору бирали прикладног младожењу.

Но дјевојка се одједном разбоље и обузе је нека сила тјескобна и гњевна, истовремена и тужна и јаросна, разуларена и очајна. Дјевојка је била већ умом помјерила; викала је, као пас лајала, бацала се у воду и ватру. Цар и царица завапише! „Има ли љекара и мудраца који ово лијече! И круну за лијек дајем!“ Сви љекари са двора и из царства су долазили на двор, но нико није могао умирити дјевојку што се у звијер претворила. Везали су је конопима. Но једном, у часу тјелесног посустајања, несрећна Гордијана кроз зуба прошкргута: „Само ме Трифун може побиједити!“

 

 

Пренијеше дворјани ту чудну поруку цару, а несрећни отац разгласи по царству да се тражи Трифун који лијечи! Дође глас и до Никеје и брзо се прочу по околини да цар тражи Трифуна. Народ Кампсаде одмах рече: „То је наш Трифун!“ Тако губернатор Фригије позва Трифуна и нареди му да пође у Рим, на двор. Трифун је прихватио наредбу и кренуо на пут.

Тада се путовало на коњској запреги и путовање је трајало и по мјесец дана. Једнога дана чувари везане дјевојке чуше како Гордијана са страхом говори: „Иде Трифун, биће за три дана овдје!“. Убрзо дјевојка заспа, а потом се и пробуди потпуно оздрављена и несвјесна зашто су је везали.

И заиста, трећи дан на двор ступи стража која је пратила Трифуна. Цар га је сачекао на улазу, у чуди невјерујући да је тај младић лијек за његове муке. Гордијана је била већ здрава, јер је демон напустио њено тијело, у страху узмичући пред Трифуновом вјером. Но цар би и даље сумњичав и замоли младића, ако већ јесте заиста тако моћан да зле силе прогони, да му и покажи тог демона што му кћер намучи. „Својом силом покажи га!“, замоли цар.

 

 

Трифун затражи седам дана од цара. Шест дана је постио, а седми дође на двор и пред Гордијаном и дворјанима нареди демону у име Господње да се покаже. Тада се указа бијесни црни пас, сав гњевом и мукама растрзан, запјењених вилица.

Цар се престраши, а народ се разбјежа. Трифун знаком крста уклони демонску силу и нечист прогна. Након тог чина велики дио дворјана се крстио и прихватио Христа за пут. Цар Гордијан Трифуна је испратио и поклонио му велике дарове и богату награду. Трифун се врати у своју Кампсаду и све подијели сиротим и потребитим.

 

Мученик за веру

 

Цара Гордијана наслиједио је цар Деције, велики мрзитељ и прогонитељ хришћана. Трифун као знан да је пола двора покрстио био је први на мети. Лигионари га заробише, ставише на муке. Батинали су га, палили огњем, сјекли тијело, тражећи да се одрекне Христа. Но младић вјером неузмицаше. Тада га посјекоше; одрубивши му мачем главу. Било је то у зиму 250. године.

 

 

По усјековању, Трифун се кроз сан јавио народу Кампсаде и зажелио да у родном мјесту буде сахрањен. Тако народ и учини, измолили су његово свето тијело и сахранила га у родном мјесту. На гроб су стално болесни долазили и молили се за оздрављење. Тако је остало све док римски цареви не прихватише Хришћанство за вјеру царевине.

 

Пренос моштију и српски Котор

 

Трифунове мошти онда пренесоше у Константинопољ и саградивши Цркву у његову славу. Ту ће оне остати све до почетка 9. вијека када их у непознатим околностиома откупише млетачки морепловци и понесоше у Венецију. У то вријеме сви градови Средоземља су преносили свете мошти из Цариграда и посвећивали им свој град на славу и заштиту.

 

 

Но брод са моштима Светог Трифуна задесила је морска олуја и приморала га да скрене у Бококоторски залив. То је Которанима био знак да је Светац одабрао њихов град за своје почивалиште. То је био 13. јануара 809. године. Касније ће которски племић Андрија Сараценис саградити катедралу Светог Трифуна у Котору, која је освећеан 1166 године.

У њој и данас почивају мошти свеца, а глава Светог Трифуна је окована у злато и сребро. Народ је назива Силна глава…

 

Преузето са: http://slobodnahercegovina.com/putevima-svetog-trifuna

Поделите:
ПРВА СЕДНИЦА САВЕТА СРЕДЊОБАНАТСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА

ПРВА СЕДНИЦА САВЕТА СРЕДЊОБАНАТСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА

Начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић одржала је данас прву седницу Савета управног округа у текућој години. Разматран је један број мера из надлежности овог државног органа а који се тичу јавног позива за запошљавање, мера против свињске куге и ажурирања адресног републичког регистра.

 

 

Првој седници округа у овој години су присуствовали градоначелник Зрењанина, председници општина Житиште, Сечањ, Нови Бечеј и Нова Црња и директорка Националне службе за запошљавање, Филијала у Зрењанину. Директорка НСЗ – Филијале у Зрењанину Татјана Мијатовић информисала је присутне чланове Савета о јавним позивима за запошљавање које ће Национална служба за запошљавање расписати до краја фебруара месеца.

 

 

Кључна тема седнице Савета била је актуелна ситуација у вези опасности од ширења Афричке куге свиња. Разматране су мере које су предузете и које ће се још предузимати на пољу откривања, спречавања и сузбијања ове заразне и неизлечиве болести свиња на територији локалних самоуправа у Округу.

 

 

Констатовано је да због близине заражене територије, Темишварске регије, општине у нашем округу су у ризику од преношења болести а тиме и могућности наношења економске штете с обзиром на велики број свиња које се узгајају на фармама и сеоским газдинствима у Округу. Ових дана се на терену прикупљају нови подаци а наредне недеље републичка ветеринарска инспекцију планира састанак са лицима која су у својим општинама задужена за праћење Афричке куге свиња и предузимање наложених мера.

 

 

На крају седнице Савета разматрана је тема везана за имплементацију Пројекта Владе Републике Србије “Ажурирање адресног регистра“. Циљ ове акције је да све улице наа територији Србије имају име а свака кућа број. Окончање акције се у општинама Округа очекује у току  године након спровођења свих прописаних законских процедура.

 

 

Петровград,орг

Поделите:
УСПЕШНА ПРОМОЦИЈА БРЕНДА – 6. ФЕСТИВАЛ КОБАСИЦЕ И ДОМАЋЕ РАКИЈЕ У БЕЛОМ БЛАТУ

УСПЕШНА ПРОМОЦИЈА БРЕНДА – 6. ФЕСТИВАЛ КОБАСИЦЕ И ДОМАЋЕ РАКИЈЕ У БЕЛОМ БЛАТУ

Бело Блато етно-село на ободу чувене туристичке дестинације, северног дела Србије, Царске баре у Банату, надомак Зрењанина, минулог викенда, било је по шести пут престоница добре кобасице и добре ракије. Од раних јутарњих часова сви путеви су водили у Бело Блато створивши гужву на прилазу овом насељу.

 

 

Чланови Удружења кувара аматера, неговатеља старих обичаја и заштитника животне средине из Белог Блата су у сарадњи са Саветом Месне заједницом, Туристичком организацијом града Зрењанина и локалном самоуправом, свим заинтересованим грађанима и гостима приредили и ове године богат целодневни програм.

 

 

Група ентузијаста је пре шест година, у склопу политике неговања старих обичаја и заштите животне средине, одлучила да покаже како се и у Банату организују добри свињокољи. Њихова идеја данас је бренд овог дела Баната а фестивал кобасица и домаће ракије посећује сваке године све више људи.

 

 

Шесто окупљање показало је да је манифестација учврстила позицију места и зрењанинске регије на туристичкој мапи Србије упркос јакој конкуренцији других средина. Љубитељи доброг залогаја од раних јутарњих сати могли су да пробају печене кобасице, чварке, џигерице, сланину, кисели купус, домаћи хлеб… Фестивал је ове године обогаћен културно-уметничким садржајима, а „тамбурашке банде“ биле су задужене за расположење посетилаца.

 

 

Манифестацију је свечано отворио градоначелник Града Зрењанина Чедомир Јањић, а присутне је поздравио и захвалио се на великом одзиву Мирослав Маркуш председник Савета Месне заједнице Бело Блато.  Иштван Пожар, организатор кобасицијаде, Локално удружење аматера кулинара, неговалаца старих обичаја и заштитника животне средине из Белог Блата био је званично домаћин скупа.

 

 

Манифестација већ увелико постала традиција и нешто по чему се Бело Блато препознаје. Циљ манифестације је промовисање руралног туризма и гастрономског потенцијала које село и околина нуди. А понуда је и ове године била веома добра а цене приступачне.

 

 

Међу такмичарима је било екипа из иностранства па је и ове године такмичење попримило међународни карактер. Домаћи мајстори-месари су били бољи по мишљењу непристрасног жирија. Свима је циљ био исти: направити најбоље кобасице.

 

 

Атмосфера је била домаћинска, а на сваком кораку су се могли пробати и купити разни зимски специјалитети од меса: кобасице, чварци, сланине, шунке, свињски и овчији паприкаш, домаћи колачи и наравно домаће вино и ракија.

 

 

Екипе суи мале задатак да од добијених пет килограма меса, жирију предају 30 центиметара печене и исто толико свеже кобасице. Шампиони су се окитили пехарима и дипломама, али општи је утисак да су овде сви присутни били победници.

 

 

Није важно ко је започео ову манифестацију, кад ће престићи већ устаљену, сличну манифестацију у Турији и ко побеђује на њој већ је важно да бренд живи и да ће нас угостити са истим жаром и следеће године.

 

Петровград.орг

Поделите: