ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ТРАСИ ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО ЗРЕЊАНИНА

ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ТРАСИ ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО ЗРЕЊАНИНА

Прошле недеље су настављени радови на изградњи транзитног пута око Зрењанина – градске обилазнице, припремом трасе пута између Темишварског друма и локације моста на левој обали Бегеја. Истовремено,припрема се и деоница у Граднуличком атару, од излаза из Првомајске улице, места на ком ће се градити кружна раскрсница, према будућем мосту, ка десној обали Бегеја.

 

 

 

Наставак радова на обилазници је јесенас означила потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорана Михајловић. Радови тада нису интензивирани због погоршања временских услова, иако су обезбеђена неопходна средства. С првим лепим данима путари су наставили посао за који сви грађани жељно очекују да се што пре реализује.

 

 

Ове земљане радове изводе радници предузећа “Бајвесен” д.о.о. из Лазаревца, као члан групе главног извођача радова београдског предузећа “Енергопројект – нискоградња”. Инвеститор је Јавно предузеће “Путеви Србије”.

 

 

Дужина трасе која се гради, од Михајловачког до Темишварског друма, укључујући и мост преко Бегеја, износи 3,7 километара.

 

 

Пре почетка радова било неопходно имовинско-правно решити власништво на чак 91 катастарској парцели, које су побројане на градилишној табли.

 

 

Град Зрењанин, у сарадњи с “Путевима Србије”, наставио је с припремом пројектно-техничке документације и откупом земљишта и за преосталу деоницу, чиме би коначно био завршен овај вишедеценијски посао и транзитни саобраћај у потпуности изместио са градских улица.

 

Петровград.орг и Град Зрењанин (Фото: Александар Блануша)

 

Поделите:
У СУСРЕТ РУСКОМ ЦАРУ – РОМАНОВИ ЦАРСКО СЛУЖЕЊЕ – ПОНОВО У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

У СУСРЕТ РУСКОМ ЦАРУ – РОМАНОВИ ЦАРСКО СЛУЖЕЊЕ – ПОНОВО У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

У петак, 22. фебруара у Салону Народног музеја је отворена изложба фотографија под називом „У сусрет руском цару. Романови – царско служење“. Пројекат реализују Сретењски манастир из Москве, Друштво цара Николаја из Београда и студио „Руски Цар“. Ово је после путовања по српским земљама друга, целовита изложба у Зрењанину, будући да су верници Руске Цркве, међу првима у Србији, већ имали прилику, да виде један део поставке, пре две године.

 

 

Изложба је посвећена Светом мученику руском цару Николају II и његовој Светој породици. Пројекат је настао са жељом  да се братском српском народу и на овај начин прикаже свети лик и мученичка кончина Свете Царске породице.

 

 

Надлежни кустос ове изложбе у Народном музеју Зрењанин је Владислава Игњатов, историчар а на отварању су говорили историчар Слободан Милин и ђакон СПЦ Предраг Ненин. Хор Преподобни Рафаило Банатски је духовним појањем увеличао отварање изложбе.

 

 

Мученик цар Николај II и његова породица уживају велику молитвену љубав код српског народа из познатих историјских разлога. Када је 23. јула 1914. године, империјалистичка сила  Аустроугарска, пружила своју дуго припреману злочиначку руку ка малој Србији, Русија је стала у одбрану. Цар Николај II и Русија, као заштитница Србије, ушла је неспремна у рат против Аустроугарске, којој се прикључила Немачка. То је био почетак великог страдања православних земаља и мученичке смрти царске породице Романов. Поред тога, Русија је током саме Албанске голготе одлучно запретила западним савезницима да прихвате остатке српске армије и превезу их на Крф јер ће у супротном изаћи из рата.

 

 

Изложбу чине црно-беле фотографије из историјских архива и личних албума породице Романов. Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице.

 

 

Друга целина су жанр фотографије. У оквиру ове целине извајају се фотографије из личних албума породице Романов. Ове фотографије су реткост, јер су их радили лично чланови породице. Познато је да су Романови посебно волели фотографију.

 

 

Са старинских фотографија пред гледаоцем оживљавају представе Свете Великомученичке породице, њихови ликови који зраче лепотм, љубављу, благородством и мучеништвом.

 

 

Прва изложба фотографија је отворена августа 2016. године. За ово време изложба је обишла више од 100 места широм Србије и Српских земаља али и широм Православне Васељене.

 

 

Град Зрењанин је пре више од годину дана донео одлуку, да у спомен на велику љубав, коју је Свети мученик Николај II Романов показао према српском народу подигне спомен обележје овој великој личности из хришћанске и светске историје.

Петровград.орг

Поделите:
ПЕТРОВГРАД.ОРГ ВАС ВОДИ НА 41. САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ

ПЕТРОВГРАД.ОРГ ВАС ВОДИ НА 41. САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ

Сајам туризма је једна од најуспешнијих манифестација у земљи и региону. Само туризам са толико шарма спаја бизнис и задовољство, само путовања имају неодољиву привлачност за све људе на планети. Град Зрењанин и туристичка понуда средњобанатског региона  представљени су на 41. Међународном сајму туризма у Београду.

 

 

Београдски сајам крајем фебруара сваке године на неколико дана постаје свет у малом. Ради се о привредној манифестацији која окупља на десетине хиљада посетилаца.

 

 

Свет се тиска међу штандовима.  Послови се склапају и туристички аранжмани. Све туристичке агенције су ту, савези и организације, хотели, туристички центри, ваздухопловне компаније…

 

 

Туристичка организација града Зрењанина бави се успешно обједињавањем туристичке понуде на подручју града Зрењанина, промоцијом и унапређењем туристичке понуде, организацијом манифестација, управљањем излетишта и купалишта  – „Пескара“, „Тиса“ и „Ада Шумице“.

 

 

На посећеном штанду Град Зрењанин се ове године промовисао заједно са општинама Житиште и Сечањ. О туристичким и свим другим потенцијалима средњег Баната су присутне госте и медије информисале Бранка и Јелена Јајић.

 

 

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић нагласио је да Зрењанин нема море и планине, али да Зрењанинци знају да организују значајне туристичке манифестације. Једна од њих је традиционална манифестација „Дани пива“, коју посети и до пола милиона гостију.

 

 

Град Зрењанин има веома амбициозне планове за развој туризма и позива све људе да посете наш лепи историјски троимени град, Бечкерек, Петровград. Наступ града на Бегеју на сајму су организовали Град Зрењанин и Туристичка организација града.

 

 

На штанду су се представили и Бања Русанда, Хотел Војводина, Специјални резерват Царска бара, Каштел Ечка, пчелар Миладин Милосављевић и други излагачи. Штанд је обједињен са излагачима из општине Сечањ и Житиште, чији наступ су организовале туристичке организације ових општина.

 

 

У уметничком делу програма испред главног паноа присутнима су се представили ученици Средње музичке школе „Јосиф Маринковић“ којима руководи професор Бранко Барнић. Био је то наступ ретко виђеног и у светским размерама квартета гитара састава „Кватро Корде“ за који ће се тек чути.

 

 

Петровград.орг

Поделите:
У ПОСЕТИ РК ПРОЛЕТЕР – ЦРВЕНО БЕЛИ СПРЕМНИ ЗА НОВЕ ПОБЕДЕ

У ПОСЕТИ РК ПРОЛЕТЕР – ЦРВЕНО БЕЛИ СПРЕМНИ ЗА НОВЕ ПОБЕДЕ

Тренер РК Пролетер Небојша Јокић је пред почетак другог дела сезоне велики оптимиста. Пролетер је завршио претходну сезону као први на табели Прве Б лиге Север – Центар, а заједно са њим на челу „црвено – бели“ су остварили златни низ, 7 утакмица – 7 победа. Спортска јавност и клуб очекују успешан наставак сезоне.

 

Петровград.орг вас води на тренинг РК Пролетер, чувеног спортског клуба са ових простора, који поново креће путем успеха. Утисак је да играчи имају победнички менталитет и да су спремни за нове победе. Спортска јавност у граду на Бегеју почиње да верује у ову екипу и људе који воде клуб. Циљ је клуба јасан – повратак у Супер лигу.

 

 

На повратак у елиту овог спорта обавезује славна историја. Сви се сећају историје када је Пролетер играо и финале Купа шампиона. У клубу су сви веома реални што се тиче наших финансијских могућности јер екипе из елите Купа шампиона имају милијарде на располагању и није се са њима поредити.

 

 

Табела јасно показује ко су конкуренти Пролетера за прво место у Првој Б лиги Србије. У овај део шампионата клуб улази са 3 бода више од Врбаса и 5 од Колубаре. У овом делу чека их тежи распоред. Клуб иде у госте Пожаревцу и Мачви, а то су веома добре екипе које су побеђивале Пролетер на домаћем терену.

 

 

Јокић и његов стручни тим су категорични у жељи да са овом победничком екипом Пролетера наставе поход ка титули.

 

 

Звезда екипе је свакако Момир Рнић који је дошао из Бундес лиге, има понашање професионалца а број постигнутих голова све говори. Спортска јавност много очекује од Игора Чагаља, Алексе Гаћиновића, браће Димитрић и осталих момака.

 

 

Прва утакмица наставка сезоне ће се играти 23. фебруара. Желимо сву спортску срећу и успех рукометашима Пролетера, својеврсног спортског бренда нашег града.

 

Петровград.орг

Поделите:
ПЕТРОВГРАД – ГРАЂАНСКЕ ВРЕДНОСТИ – ЗРЕЊАНИН – ДИКТАТУРА ПРОЛЕТАРИЈАТА

ПЕТРОВГРАД – ГРАЂАНСКЕ ВРЕДНОСТИ – ЗРЕЊАНИН – ДИКТАТУРА ПРОЛЕТАРИЈАТА

У историји имена градова, улица, тргова, споменика су обележја темељних, идентитетских, националних вредности. Историја заиста познаје термин многострукост у вредновању људи идеја и догађаја и увек је питање чега из те многострукости желимо да се сећамо, које вредности желимо да негујемо и којe вредности следимо. Два многозначна појма из наше националне и локалне историје су Зрењнин и Петровград.

 

Стереотипи комунистичке историографије и даље присутни у јавности упркос званичном ставу у уџбеницима.

 

После седам деценија колико град на Бегеју носи име Зрењанин, ово име је ушло у део идентитета оних који су у њему рођени али истовремено са падом владајуће комунистичке идеологије преиспитан је његов историјски значај. Покренуте су грађанске иницијативе у вези повратка симбола из грађанске прошлости коју поново живимо а која носи име Петровград. За заговорнике останка имена Зрењанин име Петровград се види као промена али за заговорнике имена Петровград то је повратак оном идентитету који је био и који је ближи ономе што наше друштво данас баштини. Баштина имена Зрењанин је комунистичка дикатура пролетаријата и та се симболика не може прикрити накнадном антифашистичком и аутошовинистичком интерпретацијом.

 

Дикатура пролетаријата и социјализам – симбол Зрењанин.

 

Зрењанин симболизује вредност антифашизма али Зрењанин симболизује и антивредност идеолошки искључивог комунизма, који је своје политичке противнике без милости елиминисао. Жарко Зрењанин, истина није дочекао крај рата, погинуо је у борби не само против фашизма него и за друго друштвено уређење. Дакле симбол Зрењанина је крајње амбивалентан јер се ради о борби против темељних вредности грађанског друштва парламентаризма и демократије, која се поново вратила на ове просторе. Као што је био предводник антифашистичког устанка у Банату он је био искориштен као „икона“ идеологије која је изградила поратни политички дискурс у СФРЈ и АП Војводини. Он је у правом смислу симбол антифашизма али и симбол победе комунизма у овом делу света. У потоњој историјској интерпретацији данашњих историчара “војвођанера” Зрењанин постаје симбол сепаратистичке политике покрајинског руководства у време распада Југославије. Он сам није био заговорник аутономаштва и војвођанерства како се оно види данас али се његово слагање са анационалним и национално погубним тезама КПЈ-у о опасности од великосрпске хегемоније у Југославији, може оценити као вредносно негативно у светлу стварања србофобије и формирања нових нација на тлу српског етноса.

 

Комунистичко право и преименовање града Петровграда, без одлуке Скупштине АП Војводине и објављивање одлуке Министарства унутрашњих послова у Службеном гласнику.

 

Име Петровград симболизује национално – српску, монархистичку али ништа мање и грађанску и парламентарно – демократску идеју у овом делу Србије. Истовремено ово име симболише и антифашистичку борбу јер је иницијатива за његово доношење учињена 1934. године, непосредно пред убиство краља Александра Карађорђевића, прве жртве фашизма у ондашњој Европи. Владара Југославије су покушавали да убију и комунисти али је то фашистима пошло за руком. Градско веће Великог Бечкерека, упркос жестоком отпору пронацистичких ревизиониста, је упутило валидан и законит захтев да град понесе назив свог ослободиоца – Петровград. Почетком 1935. Краљевска банска управа Дунавске бановине и званично преименовала Велики Бечкерек у Петровград. Тадашње грађанство је овим чином трајно уписало ово име у темеље вредности овога града. Могао је он до тада у неслободи стотинама година носити неко сасвим друго име и може то и данас али тај тренутак назвања по ослободиоцу, просвећеном владару убеђеном демократи који се залагао за парламентарну монархију, остаје у историји као камен међаш, неуппоредива вредност.

 

Пример правне праксе у Краљевини Југославији где виши орган Дунавске Бановине доноси Уредбу о називу Петровград.

 

Треба имати у виду заиста тежак положај државе Краљевине Југославије у тренутку доношења ове епохалне одлуке о назвању града Петровградом. У Европи су се демократије повлачиле пред облицима репресија и диктатура, црвених и црних. Можемо говорити да је и владавина краља Александра Ујединитеља била аутократска али морамо имати у виду општи историјски контекст аутократске Европе тога времена. Владар је прибегао и репресији према екстремним политичким и терористичким покретима, питање је да ли је имао избор. Тоша Рајић који је предложио Градском већу да се промени име, био посланик у парламентарној монархији свога доба а не некој идеалној демократској држави али је имао свести о потреби одбране државе и нације на простору Баната у тренутку када се млада држава сиочавала са унутрашњим и спољнополитичким проблемима. Краљевина Југославија није била идеална држава каквом се често представља Социјалистичка Југославија, у њој је било репресије, корупције, имала је заторе за политичке неистомишљенике али је то ипак била наша, заједничка држава која се борила са социјалним и политичким проблемима и одолевала им. Комунисти су тежили да направе нову и бољу Југославију али утопијски експеримент није успео. Национализам је оптужен у делу јавности за распад државе али су разлози за распад лежали много дубље.

 

Фабрика шећера АД Петровград, Виктора Елека,

 

Теза да име Петровград у садашњем друштву неминовно изазвати повећање етничке дистанце између већинског српског народа и мањина се намерно протура у нашој јавности од стране аутошовиниста из квазинаучних кругова. Зрењанин је неоспорно био по националности Србин али он је био интернационалиста и комуниста. Ставови Жарка Зрењанина о освети мађарској националној мањини у Бачкој у вези са познатим догађајима око рације 1942. који нису били ни мало толерантни се у историографији неког прошлог идеолошки искључивог времена свесно прећуткују, од стране заговорника останка имена Зрењанин. Они би заиста могли да повећају етничку дистанцу између нација у нашој мирној и толерантној средини. Краљ Петар нема хипотеку осветољубивог расположења према националним мањинама, његове епохе. Отуд чуде оптужбе да би име Петровград требало да повећа етничку дистанцу међу етносима на овом простору.

 

Дунавска Бановина у Краљевини Југославији и Петровград.

 

Заиста, ако би смо у закључку били реални, онда би смо рекли и то да име Петровград није само српско – већ и грађанско, хришћанско, светско и говори о хришћанском културолошком кругу, док је име Зрењанин заправо није име већ надимак изведен од хрватског повијесног топонима Зрињ на Банији. Предак који га је добио је свакако био Србин са Баније кога су локални Срби Банаћани тако назвали. Бројни грађани несрпске националности који живе у Зрењанину су добили право да град називају својим традиционалним називима, зашто би их вређао назив Петровград? Ако је то случај требало би да размисле о свом национализму и србофобији. Већински народ и држава Србија су дали сва мањинска и људска права али ваљда и већинска нација има права да вреднује личности из националне историје, као и све нације у окружењу. Или нема право јер растакање ове нације можда није завршено јер великосрпска хегемонија је срећно скован појам који живи?

 

Петровград.орг

Поделите: