Прилог за Летопис болничке капеле

Када сам у априлу 2002 . године по потреби службе након пуних тридесет година  служења Господу и благочестивом народу из Новог Новог Кнежевца прешао у Петровград, пошто сам се сместио, замолио сам оца Димитрија да заједно прођемо кроз моју нову парохију и да ми покаже који део града, које улице припадају мојој парохији и које се све установе налазе у њој . Сазнао сам тада да су у парохији Факултет техничких наука, Виша машинска школа, неколико Средњих и основних школа, Окружни Суд и Окружни затвор, Болница „Др . Ђорђе Јоановић“.

Након пар месеци, пошто ме је предходно  др Владислав Ковач најавио, упутих се  код директора Болнице др . Милете Михајлова. Изузетно ме је лепо дочекао и примио. Необично дуго смо разговарали. А тема је била: Моја молба и предлог да се у кругу болнице за потребе Цркве уступи једна прикладна просторија у којој би једном недељно, одмах сам предложио да то буде суботом, за потребе пацијената служила Света Литургија после које би по одељењима посећивао оне болеснике који због својих немоћи нису у стању да присуствују богослужењу и буду у заједници са Богом, да их Исповедам и Причешћујем.

Божија воља и доброта људи

Након овог првог разговора , у наредних пар година уследило је још неколико сусрета да би ме коначно, почетком 2007. године, директор болнице позвао и предложио да се једна од просторија где је било смештено рачуноводство оспособи за богослужбени простор.

Хвала Богу , помислих у себи, само када смо добили простор а за даље, Бог ће се кроз добре људе побринути и дати нам снаге да жељени циљ и остваримо. Увек сам веровао а то се и на овом примеру доказало , да је добра и добрих људи увек било веше него ли зла. И баш захваљујући добрим људима Болничка капела коју смо посветили Св. Нектарију Егинском изникла је из пепела. 

Највећу и несебичну помоћ поред директора болнице др Милете Михајлова који је показао разумевање и изашао ми у сусрет, имао сам од др Владислава Ковача који је урадио носач и иконе за иконостас а својим трудом и залагањем уградио себе у ктитора ове светиње. Скоро сво особље је у границама својих могућности прилозима у новцу помогло да се купе потребне богослужбене утваре, Свето јеванђеље , богослужбене књиге и одежде, певница, суд за паљење свећа…

Света Литургија и акатист у капелици

И тако радећи дан по дан, стиже нам и 22 . новембар када наша црква слави успомену на Светог Нектарија Егинског. Тога дана је Његово Преосвештенство Епископ банатски Господим Никанор у новој капели служио Свету архијерејску Литургију и освештао капелу. Предходно вече је у капели служен Акатист Светом Нектарију Егинском .

Од тога дана сваке суботе се у 7. 30 часова чита Акатист Светом Нектарију а у продужетку се служи Света Литургија . Капела је отворена од 8 –14 часова сваког дана осим недеље .

Од првог дана сестра Анђелка Ступар свакодневно дежура у капели дочекује и служи посетиоце, заједно са Др . Владиславом Ковачем пева на богослужењима.

Др Недељка Бошков је 2008. године донела честицу Светих моштију Св. Нектарија Егинског и део Светих моштију мученика Ајудских којима се сваке задње суботе у месецу служи акатист.

Чуда светитеља Божијих

Већ сам био отишао у пензију када ме у пролеће 2013 . године  једна Госпођа  представиши се да је из Какња назвала и похвалила се да је са својим сином , који је како она рече боловао од леукемије, након доласка у капелу Св. Нектарија Егинског и прочитане му молитве код Његових Светих моштију потпуно оздравио.

Поуздано знам и тврдим да су две особе из Петровграда боловале, имале су карцином. Сваке суботе су долазиле на Акатист и остајале на богослужењу. Обе су, хвала Господу и Светом Нектарију Егинском оздравиле и дан данас су живе.

Нека је слава и хвала најпре Господу који даде снагу и моћ да се ова капела уради . Велико хвала и благодарност нека је и свима онима који и са „ једном лептом „ допринеше да се ово Богу угодно дело оствари .

Аутор:   

протојереј-ставрофор Бранко Попов