Сваког 29. октобра, обележава се Светски дан борбе против можданог удара. Овим текстом желимо још једном да скренемо пажњу на распрострањеност ове болести, нагласимо значај превенције и раног откривања као и о могућности правовременог лечења.
Акутни мождани удар је фокални или глобални поремећај мождане функције који нагло настаје, траје дуже од 60 мин, а последица је поремећеја мождане циркулације или стања у којима проток крви није довољан да задовољи потребе мозга за кисеоником и хранљивим материјама. Постоје два типа можданог удара, исхемијски, када долази до запушење крвног суда, а који се јавља у 75 до 80% случајева и хеморалгијски, када долази до пуцања крвног суда, који је заступљен у 20 до 25% случајева.
Према подацима Светске здравствене организације, акутни мождани удар, код нас познатији као шлог, је трећи узрок смрти у развијеним земљама, одмах иза кардиоваскуларних и малигних болести. Гледајући на популацију целог света, акутни мождани удар (АМУ) заузима друго место по учесталости. Проценат смртности износи 25-30%. То је болест са највећим степеном инвалидитета, само половина оболелих се враћа некој врсти запослења, а 20-30% болесника није способно за самостално функционисање и самозбрињавање, те је зависно од туђе неге и помоћи.
Постоје фактори ризика који су урођени, то су пол (мушкарци чешће оболевају), старост (ризик од ове болести се дуплира у свакој новој декади после 55. године), наследни фактор, раса (припадници црне расе имају двоструко већи ризик обољевабња). Они фактори на које донекле можемо утицати су хипертензија, шећерна болест, пушење, алкохолизам, повишене масноће у крви, физичка неактивност, гојазност, стрес.
Начелник Одељења неурологије Опште болнице Зрењанин, Др Драган Дерикрава, истиче да је битно обратити пажњу на ране знака настанка можданог удара, а то су одузетост лица, руке, ноге или целе половине тела, поремећај говора и разумевања, нагло замагљење или губитак вида на једном оку или у половини видног поља, вртоглавица, губитак равнотеже и кординације, главобоља повремено праћена мучнином и повраћањем.
У циљу раног откривања, како ризико фактора, тако и насталог АМУ, потребноп је обавити одређене дијагностичке процедуре, како би се што раније приступило превенцији и лечењу оболелог: ЦТ мозга или магнетна резонанца, Доплер крвних судова врата, преглед кардиолога, лабораторијска анализа.
Др Дерикрава је скренуо пажњу да упркос честом мишљењу да за настали акутни мождани удар (шлог) нема лека, чињеница је да такво мишљење није тачно. Данас се ова болест лечи у специјализованим интензивним јединицама за мождани удар, где се пацијентима пружа комплетна дијагностика, лечење и нега оболелог пацијента по највишим светским стандардима за лечење можданог удара. Таква Јединица постоји у нашој болници од 2010. године.
Јако је битно истаћи потребу што ранијег доласка пацијента у болницу, већ по јављању првих симптома болести (најидеалније у прва 3,5 сата од настанка тегоба), када постоје могућности правовремене дијагностике и примене терапије у циљу поновне реканализације запушеног крвног суда (тромболитичка терапија).
Анализе рађене у свету показују да је смртност пацијената лечених у јединицама за мождани удар за 18% мања, а смањен је и степен инвалидитета у односу на лечене у општим болницама.
Будући да је мождани удар тешка болест, све се више чини на унапређењу лечења и рехабилитацији оболелог, јављају се нове методе које ће у перспективи допринети још бољим резултатима лечења и опоравка.
Овим смо још једном хтели да укажемо на изразит значај превенције настанка АИМУ, са посебним акцентом на факторе ризика на које можемо да утичемо.
Аутор: Маја Сладојевић – Односи са јавношћу ОБ „Ђорђе Јоановић“