У оквиру континуиране медицинске едукације 21.09.2017. у сали хотела „Војводина“ у Зрењанину, Подружница лекара Зрењанина је организовала предавање са темом “Диференцијална анализа бола у грудима”. Предавање је на ову тему одржала Др Сања Ђурин, кардиолог, начелник Интерног одељења Опште болнице „Ђорђе Јоановић“ Зрењанин. Тема овог предавања се односила на диференцијалну дијагнозу бола у грудима. Разматране су неке болести које се манифестују болом у грудима а које могу бити различитог порекла. У 85% случајева бол у грудима је срчаног порекла, али не смемо занемарити ни оних 15% јер и међу њима могу бити болови везани за нека акутна стања. Циљ лекара је да што пре постави тачну дијагнозу и започне адекватно лечење, чуло се на овом предавању. Др Сања Ђурин је након успешног предавања за Петровград.орг одговорила на неколико наших питања.
Да ли можете да нам објасните какав може бити бол у грудима?
Бол у грудима може бити различитог карактера али се најчешће описује као притисак , стезање, гушење, трњење или било каква нелагодност у грудима, врату или горњем делу стомака, а често и вилици, глави или при одређеном положају тела, са ширењем у леву руку. С обзиром на различите субјективне осећаје пацијента , не смемо занемарити опис било какве врсте нелагодности у грудима. Бол може трајати пар секунди или пар минута до неколико дана или недеља. Може се јављати често или ретко, спорадично или предвидљиво.
Шта најчешће узрокује бол ?
Узроци бола су различити и има их много. Бол може настати без посебног провоцирајућег фактора или бити провоцирано физичким напором , стресом, уношењем хране или заузимањем одређеног положаја тела.
Ако говоримо о срчаном болу као најчећем, морамо знати да и тај бол може бити исхемијски ( болест коронарних крвних судова као што су ангина пекторис и инфаркт срца) и неисхемијски ( запаљенског порекла-миокардитис и перикардитис, болести залистака-аортна стеноза, пролапс митралног залиста, аортна дисекција…).
На који начин се лечи бол у грудима?
Као што сам рекла бројне су болести и стања која изазивају бол у грудима , па је тако и начин лечења различит, те је неопходно јавити се лекару да би утврдио тачан узрок бола и дао адекватну терапију. Некада пацијенти самоиницијативно започињу лечење, које може бити и погрешно, може маскирати клиничку слику или чак је и погоршати. Ако је у питању исхемијска болест срца прва помоћ пацијенту је давање нитроглицерина под језик а у болничким условима се дају и интравенски аналгетици и коронарни дилататори. Ако је бол коштано- мишићног порекла лекови избора су антиреуматици и миорелаксанси. Ако је бол пореклом из желудца или једњака због појачаног лучења киселине, а који се некада могу презентовати искључиво боловима у доњем делу грудног коша, онда су нам лекови избора блокатори протонске пумпе као на пример Контролоц, Панразол…
Каква је статистика овог проблема у Зрењанину?
Не могу говорити о статистици на територији Зрењанина јер не располажем тим подацима, узимајући у обзир велики број болести који могу бити узрок бола у грудима.. Могу само да истакнем, да је бол исхемијског порекла тј.ангина пекторис и инфаркт миокарда су веома учестали на територији Средње Банатског округа и да смо по броју оболелих по глави становника од ових болести на жалост у самом врху када се посмтра територија целе Републике Србије. Томе доприности поред генетике и стил живота, начин исхране и присутво штетних навика.
Да ли је могућа превентива?
Наравно да је могућа, и на томе радимо на свим нивоима здрвствене заштите како примарне тако и секундарне. Свакодневно у раду са пацијентима , па ево и на овај начин преко медија апелујемо на грађане да примене све мере здравог живота. А то су: да се здраво хране, да побољшају физичку активност, да науче како да каналишу разне стресне ситуације, да избегавају штетне навике ( пушење, алкохол, брзу храну, слаткише, енергетска пића, наркотике). То је дуг и мукотрпан посао, али на крају ипак даје позитивне резултате.
Најбоље је ако радимо на примарној превенцији болести тј. ако променимо стил живота и живимо здраво пре настанка болести. На жалост многи постану свесни потребе за променом стила живота тек након дијагностиковања болести. Тада радимо на секундарној превенцији, тј. боримо се да се болест поново не јави и да побољшамо квалитет живота и радну способност.
Разговор водила: дефектолог Мирјана Младеновић