Дана 19. јануара 2019. године одржано је 11. традиционално, Богојављенско пливање за Часни Крст на градском језеру у Зрењанину (Петровграду). Од 69 пријављених, пливао је 61 учесник. Од тога две даме, једна вишегодишња учесница и победница из 2017. године Тијана Сич. Имали смо, међу пливачима, симболично и једног руског држављанина из Санкт Петерсбурга (Петрограда).
Дана 13. 12. 2018. дванаест учесника је поднело предлог Организационом одбору пливања за Часни крст у Зрењанину, да пливање од ове, 2019. године нема такмичарски карактер. Да не буде „трка“ за Часни Крст, већ оно што би требало да буде у духу празника тога дана, годишње Крштење – пливање за благослов. Исус Христос је тог дана ушао у реку Јордан да се Крсти, а не да се такмичи са неким.
Пошто Организациони одбор није усвојио наш предлог и пошто нисмо позвани на разговор у вези истог а било је више од месец дана времена, ми смо направили договор да тога дана пливамо из другог реда. Дакле, нећемо се утркивати и на тај начин, на делу, ћемо показати оно у шта верујемо и за шта се залажемо.
Тог дана договорили смо се да прво на јутарњу Свету Литургију у Цркву Св. Архангела Михаила ( Руска Црква). Присутни су били: Иван Радосављевић, Борис Кнежевић, Марио Барлаков, Радован Лолић, Марко Рајачић и Славен Станић и моја маленкост. Осим нас и још једног момка који је пливао, никога другог од пливача за Часни Крст није било на Светој Литургији, што је за жаљење. Управо, циљ Свете Литургије и боравка на њој пливача је, да се напуне Духом и узму благослов од Бога, као духовну припрему за улазак у хладну воду. Иако смо желели да останемо до краја исте и узмемо освештану Богојављенску воду, нисмо имали времена како не би закаснили да се пријавимо за пливање у Културни центар. Ова два догађаја као да нису повезана а требало би да буду.
Након што смо стигли у Културни центар, пријавили се и узели бадемантиле, отишли смо у свлачионицу како би се пресвукли и припремали за пливање. Свако је имао свој “ритуал” телесне припреме – неко је радио склекове, неко вежбе истезања како би угрејали крвоток. Било је ту и куваног вина, чаја, пецива, итд… Ми смо се сликали са србском заставом са скупљена три прста како би показали за шта се залажемо.
Приликом изласка на талпу, договор је био да станемо у други, иако смо скоро сви прозвани по списку међу онима који требају да стану у први ред. Тим гестом желели смо да пустимо оне који су желели да се „тркају“ за Часни Крст, да пливају први а ми да, након што они дођу до Крста, ускочимо и Часно отпливамо до краја. Онако како доликује Богојављењу, како Православна вера налаже. Без обзира што је наш предлог одбијен, желимо да нагласимо, да је пливање било добро организовано, на високом нивоу. Једино што замерамо је музика. Пре и након пливања, поготово након пливања је ишла непримерена техно музика за тај дан, за тај празник. То је једина замерка коју упућујемо организаторима уз жељу да у будуће емитују са разгласа србске патриотске и црквене, изворне песме.
Након конференције за медије и коктела, у разговору са организатором из Културног центра, Средом Пајићем, добили смо незваничне информације, да ће наш предлог да пливање не буде такмичарског карактера, бити усвојен од наредне године. Али не само то, већ да ће од наредне године након јутарње Свете Литургије, на којој би требали да буду присутни сви пливачи, кренути Литија кроз град до градског језера, где ће пливачи одложити своје бадемантиле и пливати. Надамо се да ће те идеје од наредне године бити заиста и спроведене у дело.
Након што смо се чули са браћом у Клеку и чули да их је мало пријављено, а наш мото је “ брат за брата“ одлучили смо да идемо у Клек на пливање за Часни крст. Пливање се одржало на преводници уставе Клек у 14 часова. То је канал Бегеј, текућа вода и услови су сасвим другачији него у Зрењанину. Пливали су Иван Радосављевић и моја маленкост из Зрењанина, као и један момак из Новог Милошева крај Кикинде. Тако да нас је на крају од првобитно седам пријављених, пливало више.
Услови су били тешки, јер након што допливате до Часног крста који се спушта низ зид преводнице до воде, немате где да изађете, као на градском језеру у Зрењанину, већ се морате вратити да би сте изашли. Дубина није била значајна и можете то прећи ходајући. Од локалних момака смо добили савет да то не чинимо како се не би повредили на неку од риболовачких удица, варалица или се упетљали у пецарошки најлон (силк). Тако смо сви препливали канал још 30 метара. Апелујемо на тамошње организаторе да нађу неку подеснију локацију за пливање где је мало већа дубина и где је мање брза вода јер је преводница чини изузетно брзом и опасном.
Дружење смо наставили у клубу „Платан“. Клечани су се показали као изузетно добри домаћини. Били смо лепо угошћени, певали смо патриотске и изворне црквене песме, како приличи овом дану. Поздравио нас је градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић и помоћник градоначелника Драган Ћапин.
На крају, желимо да кажемо да верујемо да ће од наредне године Богојављенско пливање за Часни крст у Зрењанину и Србији коначно постати духовног а не такмичарског карактера. Верујемо да ће можда многи професионални пливачи одустати од учешћа, јер неће имати такмичарски мотив. Када пливање буде духовног карактера, када буде схваћено као један вид поновног Крштења сваке године, тада ће се видети ко је „вера а ко невера“. Можда ће бити мање учесника али ће бити они који са Вером приступају том чину. Одабрани од Бога. Тим чином не желимо да дискриминишемо пливаче, нити било кога другог. Напротив, сви су добродошли да се пријаве и пливају. Само без такмичења и трке.
Аутор је члан патриотске организације Србска понос (Фото: Србска понос и Град Зрењанин)