Српска Православна Црква слави Светог Теодора Вршачког, владику банатског и предводника банатских устаника против турске окупације 1594. године. Теодор Несторовић, касније Свети Теодор Вршачки, исте године када су спаљене мошти светог Саве на Врачару, подиже један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак Срба против Турака пре 1804. године. Мученички је пострадао за Христа, након што га је у Вршцу заробио темишварски паша.
У знак сећања на устанике и њиховог вођу, испред храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину (Петровграду, Бечкереку) подигнут је Часни Крст, барјак са ликом Светог Саве – реплика барјака којег су носили банатски устаници – и спомен-табла с натписом, који је сачинио свештеник СПЦ Бошко Р. Маринков:
“На овом грумену Свете равнице банатске лета Господњег и србског 1594. би рукама правдољубивим подигнут барјак светосавски у инат пашама, султанима, везирима, беговима и ђаволу и још данас се виори над главама потомака Светог Теодора по духу и свих оних који су себе утврдили у Небеску Србију и у кости нас непобедивих, који смо из светих дланова барјак прузели и живимо слободе ради. А Господ нас препознаје и очекује слободне пред овим крсним знамењем“.
Зид, на који је постављена плоча с овим натписом, симболише последњи остатак тврђаве која се у 16. веку налазила на месту данашњег храма Светог Архангела Михаила и у којој су скончали многи од банатских јунака након слома устанка, подигнутог али чини се помало заборављеног.
Преломан догађај је био устанак банатских Срба против турске власти те исте 1594. године. Током устанка и за време борби лик српског светитеља се виорио на заставама. Банатски устанак се одиграо током пролећа и лета 1594. године, у раној фази Дугог турског рата између Хабзбуршке монархије и Османлијског царства, и премда је донекле остао у меморији српског народа никада се према њему нисмо односили као према устанцима које смо назвали Првим и Другим. Велика грешка.
Због моћи застава са ликом Св. Саве је велики везир Коџа Синан-паша наредио да се из Дамаска донесе зелени барјак пророка Мухамеда како би се супротставила српској застави, али и да се мошти Светог Немањића донесу у Београд из манастира Милешеве како би биле јавно спаљене.
Постоји још једна занимљива ствар у вези са овим устанком, а то је чињењица да се њиме открива огромно српско присуство на територији данашњег Баната, Срема и Бачке али и Барање, Славоније. То је занимљиво зато што нас деценијама уче да су Срби на просторе северно од Саве и Дунава дошли тек с Великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века.
Петровград.орг