Хор „Жене Мироносице“ из Зрењанина и група поклоника из Равног Баната упутила се, на дан преподобних Илариона, у Поморишје и древни манастир Бездин, код Арада. Браћа и сестре из Румунског дела Баната и јеромонах Иларион су дочекали поклонике широко раширених руку и високо уздигнутих срца. На улазу у наос дочекују нас и фреске Стефана Тенецког, Михаила Бокоровића, Јакова Орфелина, који чекају да засијају у правом светлу под руком вештог рестауратора уз помоћ две братске државе. Јеромонах Иларион је поздравио поклонике надахнутом беседом:
Свако чекање се исплати и добро се исплатило. Никада није касно и никада није узалуд. Доказ је и ова данашња наша молитва, скромна. Надамо се да су Господ, Пресвета Богородица Бездинска, Свети Кирило Бездински и сви Светитељи, услишили наше молитве, скромне. Надамо се да ће Господ погледати на нас. Да се првенствено захвалим вашем лепом хору. Ми имамо ретку прилику у манастиру да чујемо хор, обично за Славе и када нам неко из Србије дође. Имамо у Семиклошу један заиста леп хор од жена састављен. Хвала вам на предивном појању. Брату на читању и на појању и свима вама што сте данас дошли у ову древну светињу, нашега Баната овде у Поморишју.
Свети манастир Бездин, како књиге кажу, потиче из 1539. године. Ктитори манастира су били чувени Јакшићи, породица из Надлака. Они су били велики ктитори ове свете обитељи, овога манастира. Такође, они су били и ктитори манастира Бодрога, који је недалеко одавде, на једно 15 километара, који је пре стотину и десет година био српски манастир а сада је румунски. Сада су тамо румунски монаси. Ту је и манастир Арад Гај у самом граду Араду, који је исто био српски. То ће те видети ако некада одете тамо, по гробовима око њега и по натписима на фрескама. Наш манастир је некада припадао Карловачкој Митрополији. Били сте вероватно по Фрушкој Гори, по манастирима, и видите и сад од ока, да је тип манастира, архитектонски сличан. Значи и овај је припадао Карловачкој Митрополији. У оно време у доба његовог процвата био је после Крушедола као првог манастира, манастир Бездин други манастир по богатству и свему другом.
Међутим, како време пролази нас је овде све мање и мање али ето остали смо да чувамо Православље. Мада, Румунија је сва Православна земља и то се осети на сваком кораку. Ко год нам дође каже: ја не осећам да је то нека страна земља! Дух Православља је овде присутан и наша браћа православни Румуни су веома побожни. Они долазе и у ову Светињу и помажу, како материјално, тако и духовно. Својим доласком, својом бригом о овом манастиру, поготово жене, које нам често долазе, брину о цвећу, брину о Цркви, брину о свим потребама манастирским.
Видите, да је све дотрајало и ми смо мислили да ће ове године почети обнова, барем спољашња, али надамо се да ће на пролеће почети. Прво споља, па онда, по етапама ће бити обнова манастира. Дуго, дуго година ништа није обновљено. Видите, колико је богата ова Црква фрескама а доста је то временом оштећено и надамо се да ће то у наредним годинама бити обновљено. Црква манастирска и сам манастир су под заштитом румунске државе, тако да ће заједнички и наша држава Румунија и наша држава Србија, наша епархија, верници који долазе и помажу кад почне обнова, да учествују у њој.
Свети Кирило даје и данас велику утеху, лично сам сведок. Браћа Румуни долазе овде и налазе утеху молећи се Светом Кирилу.
јеромонах Иларион
Велике светиње у манастиру су Богородица Бездинска или Бездинско-Винчанска, која је некада давно дошла из манасира Винче код Београда и овде нашла своје уточиште. Бринула о нашим православним верницима овде и помагала им у невољи. Ово је копија иконе Бездинске, коју су радиле сестре из манастира Месића покрај Вршца. Оригинал се налази у владичанском двору у Вршцу. Друга наша велика светиња, као што видите, су мошти Светог Кирила Бездинског.
Наш свети Кирило је рођен у Баошићима у Боки Которској 1791. године а замонашио се у манастиру Савине. Отишао је на школовање у Далмацију у манастир Крка и обрео се на владичанском двору у Шибенику, код владике Бенедикта Краљевића. Тамо је био владикин секретар, дуго година. Међутим, у то време римокатолици су вршили велику присилу на унију, значи желели су да православне поунијате. Да православни само својим спољашњим изгледом буду православни а да признају папу. Свети Кирило се оштро противио томе. У Шибенику је дошло до неке побуне, до неког убиства, неких унијата, вероучитеља и они су оптужили њега, да је и Свети Кирило учествовао у том убиству и тој завери. Осуђен је на 25 година тешке робије. Робијао је у Шибенику и временски највише у тамници у Градишки, данашњој у Републици Српској, Босни и Херцеговини.
На крају га пребацују у најисточнији манастир а то је наш манастир Бездин. Ту је био заточен на тавану пуне четири године, није силазио доле. Имао је два мала отвора, као прозорчића за светлост и братија колико их је овде било, му је доносила, храну. После четири године, својих последњих седам година живота Свети Кирило је провео на слободи. Могао је да се креће, да излази ван манастира. Био је веома образован и школован човек. Братија га је прихватила овде и много им је помогао и духовно и материјално. Свети Кирило је желео свим срцем да се врати у Далмацију, односно у Црну Гору, међутим нису му дале тадашње црквене и световне власти. Овде се упокојио и његов гроб је био тамо иза цркве код једног чемпреса и није био обележен. По Божијем промислу, откривене су пре тринаест година мошти. Трагали су монаси и свештеници за њим, који су овде били и пронашли су мошти. Целе мошти, видите колико је он био крупан човек а обично су мошти у малим кивотима. Свети Кирило даје и данас велику утеху, лично сам сведок. Браћа Румуни долазе овде и налазе утеху молећи се Светом Кирилу.
Он је био исповедник а и ми смо данас и ви сте данас исповедници Православља. Дошли сте овде да заједно исповедамо православну веру и да се не одричемо наше вере. Видели сте на жалост како се одиграла та трагедија у Новом саду. Господ нас позива и каже да увек будемо спремни када нас позове. Ми никада не можемо да будемо спремни али увек да смо у том спремању. Шта то значи, спремање душе своје? Читали смо и данас Јеванђеља, где нас Господ поучава да љубимо једни друге. Сувише смо отуђени једни од других. У прошла времена нисмо тако били отуђени. Много смо више били заједно. Много смо пазили једни на друге. У данашња времена ове „високе технологије“, просто речено, она тера човека да остане без душе. Ако је човек без душе онда ништа нема смисла. Џабе материјално, џабе новац ако човек духовно не живи никада неће бити ни срећан ни испуњен у овом нашем пролазном свету. Господ нас поучава да увек помажемо ближњима, никада не гледајући да нам се то врати. Господ је тај који нам враћа, који нам даје плату, када одемо по Божијем позиву пред Лице Божије.
Молим вас да будемо у овим тешким временима, која ће бити још тежа исповедници. Јер и Свети Илариони су страдали као Свети Мученици, па и Свети Кирило и он је страдао, својим животом није хтео да се одрекне Православља и до дана данашњег, даје утеху свима који се моле, пред Његовим кивотом, који целивају његове Свете мошти, пред иконом Богородице Бездинске. Где год идете имамо наше свете храмове где можете да се помолите и да сви будемо бољи једни према другима, да имамо милости, да имамо срце, да увек стављамо ближњега испред себе, да не будемо саможиви, да увек помогнемо другоме. Видимо у данашњем свету шта се дешава и колико пар људи, молитвеника држи цео свет. Неки људи се играју Бога, међутим Бог је један и Бог се не да ружити. Видели сте како људи страдају у разним временским непогодама. Ко год је безбожан и не моли се Богу тако ће проћи и никаква технологија не може људима помоћи, само Бог!
Драго ми је у име свих а овде је било и неколико нас Срба и Румуна, одавде, који на Литургије долазе. Драго ми је да су сви чули ваше дивно појање данас Богу и молитву и да смо заједно, данас, надамо се, успели од Бога да измолимо мало милости за наш напаћени народ и да се сви вратимо и обратимо правој истинској вери, никада не осуђујући ближње, никада, само себе. Будемо ли само себе осуђивали бићемо бољи. То је тешко чинити али плодови су велики. Нека вас Бог благослови!
Црква манастирска и сам манастир су под заштитом румунске државе, тако да ће заједнички и наша држава Румунија и наша држава Србија, наша епархија, верници који долазе и помажу кад почне обнова да учествују у њој.
јеромонах Иларион
Након Свете Литургије и целивања моштију Светог Кирила, ходочасници су се окрепили у манастирској трпезарији, где су Мироносице приредиле присутнима мини концерт. У манстир Бездин је релативно лако доћи јер није далеко од српско-румунске границе али када се једном суретнете са јеромонахом Иларионом и браћом и сестрама из Поморишја тешко се растајете. Бездин и манастир Ваведења Пресвете Богородице заувек постаје део вас. Зато Срби, пореклом или не из милитарског Поморишја добродошли у светињу!
Фото: Риле & Петровград.орг