Потпуно неоправдано помињање Српске Православне Цркве у Резолуцији Европског парламента о спољном уплитању у све демократске процесе у Европској унији, укључујући дезинформисање, засновано искључиво на дубоким историјским предрасудама и тенденциозно креираним стереотипима није изненађујуће, али, свакако, јесте дубоко разочаравајуће за нас.
Стављање Српске Православне Цркве у улогу узрочника „напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице“, потпуно је супротно чињеницама и залагању Цркве у свакодневном животу и стога такав став одлучно одбијамо.
Црква се без престанка моли за мир, гради мир и подстиче свој верни народ да зацељује ране прошлости, унапређује поверење и гради мостове сарадње са суседима, без обзира на то како се моле и ком народу припадају.
Квалификовање Српске Православне Цркве у односној Резолуцији, супротно овим необоривим и опште познатим чињеницама, даje нетачну слику и резултате који нису у складу са циљевима због којих је основана и постоји Европска унија, судећи бар по њеним прокламованим начелима и званичним документима, а то су мир, правда и слобода за све.
Дужни смо да појаснимо и заиста зачуђујуће стављање у негативан контекст питања заштите традиционалних породичних вредности, за које се Српска Црква залаже на исти начин како то заиста чини и Руска Православна Црква, као и све остале помесне Православне Цркве без изузетка, али, ни најмање различито, и Католичка Црква, као и неке Цркве Реформације. О томе сведочи, на пример, заједничка изјава папе Фрање и патријарха Кирила дата на Куби, као и низ изјава које је папа Фрања, као и његови претходници, дао заједно са патријархом Вартоломејем, којима и католици и православни заједно реафирмишу породицу као природно средиште живота човека и друштва. Слична начела о браку налазимо и у исламу, као, наравно, и у јудаизму.
За Српску Православну Цркву ово су елементарне и уједно универзалне антрополошке вредности на којима опстаје или пада не нека нација, држава или унија него људска цивилизација, тако да се не могу мењати у зависности од мишљења било ког политичког форума или друштвене групе. Црква, како у свом бићу тако и у својој друштвеној делатности, није по себи ни конзервативна ни либерална. Она не чува ни стари систем вредности зато што је стар нити убрзано хрли да прихвати нови приступ човеку и окружењу у којем он живи, и то зато што је нов. Насупрот томе, својим јеванђелским и христоцентричним системом вредности Црква је, независно од времена и простора, увек савремена. То значи, да она у сваком времену припада вечности и свом времену, увек сведочећи неповредивост достојанства човека као иконе Божије, и труди се да учествује у свему ономе што је добро, истинско, честито и непролазно, заснивајући то на непролазности речи њене Главе и Утемељитеља, Христа Спаситеља.
Подједнако је тешко разумети зашто се у поменутој Резолуцији као споран помиње однос између државе и Цркве. Свако ко се имало интересује за ово питање зна да се Српска Православна Црква залаже, што је у доброј мери уређено конкретним законима у државама где врши своју мисију, за начело кооперативне одвојености Цркве и државе. Овакво делање Српске Православне Цркве засновано је на демократским принципима и процедурама и то ради добра свих – државе, Цркве и свих грађана – без обзира на то да ли су верници или нису. Да ли треба подсећати да је управо такво уређење заступљено и у државама Европске уније у чијем парламенту је донесена Резолуција?
Напослетку, нити постоји нити може да постоји уплитање, било са Истока било са Запада, у фундаментална питања мира и саживота, која се налазе у средишту интересовања, рада и ангажовања Српске Православне Цркве. Црква ће наставити да се једином Миротворцу, Христу Распетом и Васкрслом, моли за мир међу људима који живе на овом простору и за мир свега света.
On the Resolution of the European Parliament
The completely unjustified mentioning of the Serbian Orthodox Church in the Resolution of the European Parliament on foreign interference in all democratic processes in the European Union, including disinformation, based solely on deep historical prejudices and tendentiously created stereotypes is not surprising, but is, indeed, deeply disappointing for us.
Putting the Serbian Orthodox Church into the role of the cause of “tensions between ethnic groups in the Western Balkans in order to inflame conflicts and divide communities” is completely contrary to the facts and the commitment of the Church in everyday life, and we therefore firmly reject such a position.
The Church incessantly prays for peace, builds peace and encourages her faithful people to heal the wounds of the past, to improve trust and build bridges of cooperation with the neighbors, regardless of how they pray or to which nation they belong to.
The qualification of the Serbian Orthodox Church in the relevant Resolution, contrary to these irrefutable and widely-known facts, gives an incorrect picture and results that are not in line with the goals for which the European Union was founded and exists – judging at least by its proclaimed principles and official documents – and those goals are justice and freedom for all.
We are also obliged to clarify the truly surprising putting in a negative context of the issue of protecting the traditional family values, which the Serbian Church stands for in the same way as the Russian Orthodox Church does, as well as all other local Orthodox Churches without exception, but not in the least different, the Catholic Church, as well as some of the Reformation Churches. This is evidenced, for example, by the joint statement of Pope Francis and Patriarch Kirill issued on Cuba, as well as statements made by Pope Francis and his predecessors together with Patriarch Bartholomew, through which both Catholics and Orthodox jointly reaffirm the family as a natural center of the life of man and of the society. We find similar principles about marriage in Islam, as, of course, in Judaism.
For the Serbian Orthodox Church, these are elementary and at the same time universal anthropological values on which not a nation, state or union but human civilization survives or falls, so they cannot change depending on the opinion of any political forum or social group. The church, both in her being and in her social activity, is neither conservative nor liberal per se. She does not preserve neither the old system of values because of its oldness, nor does she rush to accept a new approach to man and the environment in which he lives, only because it is a new one. On the contrary, with her evangelical and Christocentric system of values, the Church, regardless of time and space, is always contemporary. That means that at all times she belongs to eternity and to the time she lives in, always testifying to the inviolability of dignity of man as the icon of God, and strives to participate in all that is good, true, honorable and imperishable, having as a basis the permanence of the words of her Head and Founder, Christ the Savior.
It is equally difficult to understand why the mentioned Resolution mentions the relationship between the state and the Church as controversial. Anyone who is to the least interested in this issue knows that the Serbian Orthodox Church advocates for – which is well regulated by specific laws in the countries where she conducts her mission – the principle of cooperative separation of Church and state. This activity of the Serbian Orthodox Church is based on democratic principles and procedures, for the good of all – the state, the Church and all citizens – regardless of whether they are believers or not. Should we remind that exactly the same order is also present in the countries of the European Union in whose Parliament the Resolution was passed?
Finally, neither there is nor there can be any interference, either from the East or from the West, in the fundamental issues of peace and coexistence, which are at the center of the interest, work and engagement of the Serbian Orthodox Church. The Church will continue to pray to the only Peacemaker, Christ Crucified and Risen, for peace among the people who live in this area and for the peace of the whole world.
Преузето са сајта СПЦ