Бело Блато етно-село на ободу чувене туристичке дестинације, северног дела Србије, Царске баре у Банату, надомак Зрењанина, минулог викенда, било је по шести пут престоница добре кобасице и добре ракије. Од раних јутарњих часова сви путеви су водили у Бело Блато створивши гужву на прилазу овом насељу.
Чланови Удружења кувара аматера, неговатеља старих обичаја и заштитника животне средине из Белог Блата су у сарадњи са Саветом Месне заједницом, Туристичком организацијом града Зрењанина и локалном самоуправом, свим заинтересованим грађанима и гостима приредили и ове године богат целодневни програм.
Група ентузијаста је пре шест година, у склопу политике неговања старих обичаја и заштите животне средине, одлучила да покаже како се и у Банату организују добри свињокољи. Њихова идеја данас је бренд овог дела Баната а фестивал кобасица и домаће ракије посећује сваке године све више људи.
Шесто окупљање показало је да је манифестација учврстила позицију места и зрењанинске регије на туристичкој мапи Србије упркос јакој конкуренцији других средина. Љубитељи доброг залогаја од раних јутарњих сати могли су да пробају печене кобасице, чварке, џигерице, сланину, кисели купус, домаћи хлеб… Фестивал је ове године обогаћен културно-уметничким садржајима, а „тамбурашке банде“ биле су задужене за расположење посетилаца.
Манифестацију је свечано отворио градоначелник Града Зрењанина Чедомир Јањић, а присутне је поздравио и захвалио се на великом одзиву Мирослав Маркуш председник Савета Месне заједнице Бело Блато. Иштван Пожар, организатор кобасицијаде, Локално удружење аматера кулинара, неговалаца старих обичаја и заштитника животне средине из Белог Блата био је званично домаћин скупа.
Манифестација већ увелико постала традиција и нешто по чему се Бело Блато препознаје. Циљ манифестације је промовисање руралног туризма и гастрономског потенцијала које село и околина нуди. А понуда је и ове године била веома добра а цене приступачне.
Међу такмичарима је било екипа из иностранства па је и ове године такмичење попримило међународни карактер. Домаћи мајстори-месари су били бољи по мишљењу непристрасног жирија. Свима је циљ био исти: направити најбоље кобасице.
Атмосфера је била домаћинска, а на сваком кораку су се могли пробати и купити разни зимски специјалитети од меса: кобасице, чварци, сланине, шунке, свињски и овчији паприкаш, домаћи колачи и наравно домаће вино и ракија.
Екипе суи мале задатак да од добијених пет килограма меса, жирију предају 30 центиметара печене и исто толико свеже кобасице. Шампиони су се окитили пехарима и дипломама, али општи је утисак да су овде сви присутни били победници.
Није важно ко је започео ову манифестацију, кад ће престићи већ устаљену, сличну манифестацију у Турији и ко побеђује на њој већ је важно да бренд живи и да ће нас угостити са истим жаром и следеће године.
Петровград.орг