Пивара је прва значајна мануфактура у граду на Бегеју, историјски темељ индустрије у овом делу Баната. Пивара Лазара Дунђерског налазила се према опису из 1938. године између Бегеја, Војводе Мишића ул., Житног трга и Војводе Бојовића улице, на четвороугластом комплексу од скоро 5 јутара земље. Oснована је у Великом Бечкереку 1845. године као мања пољопривредна, а 1878 као индустријска пивара.
Године 1891. преузео ју је за 75.000 форинти од Беле Рожа тадашњи највећи српски, војвођански поседник и индустријалац Лазар Дунђерски. У Лазареву ћерку Ленку Дунђерски био је заљубљен познати српски песник Лаза Костић. Чим је ступио у посед ове пиваре, он је демонтирао своју пивару у Ечки, а ову уредио модерно и 1911., проширио.
Од 1917. године прелази ово предузеће у власништво његовог млађег сина др Гедеона Дунђерског , који га је 1922 и 1925 године даље проширио, тако да ова пивара са свим зградама и уређајем, представља 1938. год. вредност, од око 18 – 20 милиона динара.
Године 1938. умро је др Гедеон Дунђерски, власник петровградске Пиваре. Према тестаменту, пивару су наследила његова деца, сваки по 1/3, и то: Лазар Дунђерски, др Душан Дунђерски и грофица Софија Јелена Дежефи, супруга Тивадара, рођена Дунђерски. Оставинска расправа је одржана у Петровграду, 1939.године и наследници су уписани у ЗК уложак 5395, Земљишне књиге Среског суда у Петровграду и тиме постали власници Пиваре све до њене национализације.
Приликом утврђивања оставштине, после смрти ранијег власника Пиваре, др Гедеона Дунђерског, процењена је вредност уређаја и целог комплекса који је обухватала Пивара. Том приликом је утврђено да Пивара са свим уређајима, зградама и земљиштем вреди 20 милиона динара.
Пивара је тада имала две парне машине, дизел мотор, два електрична генератора, три уређаја за хлађење, четири парна котла, двоструку куваоницу, као и остале машине за кување пива. Фабрика је имала сопствену сладару, подрум за врење и подрум за лагеровање. Пивара је поседовала сопствену фабрику леда, нову хладњачу. Запошљавала је у току сезоне око 100 радника.
Пивара је имала далеко већу производњу од потражње. Тако је 1939. године набављена у Дортмунду најмодернија аутоматска машина за за пуњење флаша, капацитета 3000 флаша на сат. До тада је пуњење било ручно.
Власници пиваре су посебну пажњу обраћали на квалитет пива и у ту сврху су позивали познате европске стручњаке. Тако је у Пивари више пута боравио познати инж. Каблер из Минхена који је заслужан за значајно побољшање квалитета жутог и црног пива Лазар Дунђерски Петровград.
Фебруара месеца 1945.године власник др Душан Дунђерски је морао да поклони своју пивару држави односно Компартији Југославије. Партији која га је „ослободила“ сопствене фабрике. У транзицији која је наступила током распада Југославије пивара је доспела у руке оних који су њен капитал растурили на делове и распродали, тако да град више нема своју пивару.
Извори:
1.Александар Станојловић и група аутора, Монографија „Петровград“, Штампарија „Сава Толицки Мартинов“, Петровград 1938.
2.Милан Ђуканов, Двестопедесет година зрењанинске пиваре, Посебно издање ГНБ „Жарко Зрењанин“.1995.