Када је Извршно веће САП Војводине одлучило да оснује Војвођанску банку 1973. г. као инвестициону удружену банку са седиштем у Новом Саду, требало је обезбедити финансијска средства за подухват јединственог финансирања привреде покрајине. „Наши новци“ су прикупљени удруживањем неколико локалних банака Војводине. Споразум о удруживању финансијских средстава ипак нису прихватили сви, већ само неки, па се из тог подухвата видело колико је коме заиста развој Војводине тада био на срцу, а коме не.
Финансијска средства за стварање Војвођанске банке су уложиле само зрењанинске, суботичке , сремско-митровачке и неке друге финансијске организације, али ни једна једина новосадска.
Војвођанска банка је постала једна од најмоћнијих инвестиционих установа на подручју целе бивше СФРЈ. Више од 50% оснивачког капитала Војвођанске банке је чинио финансијски капитал Банатске Банке из Зрењанина. Како су се бфинансијске власти САП Војводине потом одужиле Зрењанину на овој огромној финансијској жрви за развој и добробит целе Војводине? Банатска банка је након оснивања Војвођанске банке врло брзо изгубила статус основне банке. Догодило се то после трансформације ВБ из удружене банке у јединствену банку 1978. године. Тиме је Банатска банка практично сведена на филијалну организацију новосадске Војвођанске банке. Последица свега је било да су развојна улагања у Зрењанин нагло да изостају. „Далеко од очију, далеко од срца“.
Брзи Развој Новог Сада седамдесетих и осамдесетих година XX века је изграђен на темељу „новаца“ зрењанинске, суботичке и бечејске привреде, а ти градови су све више заостајали за Новим Садом. Што се тиче Зрењанина, било је политичких разлога, пошто је покрајинско руководство сматрало да се „Зрењанин превише окренуо Београду“.
Аутор: