План да се опорави званично корито канала или како многи грађани сматрају корито реке Бегеј су почели да се остварују. Овим подухватом решиће се велики еколошки проблем средњег Баната али и даће се нови подстрек саобраћају, туризму и привреди региона. Подухват је у толико већи јер је потребно очистити деценијске наслаге нечистоћа које су настале кроз период индустријализације Румуније и Југославије после Другог светског рата.
Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић и потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић отворили су у Новом Саду конференцију, на којој је представљен пројекат „Ревитализација навигационе инфраструктуре канала Бегеј“. Овај стратешки пројекат, вредан 13,85 милиона евра, од чега је донација ЕУ 11,77 милиона евра, финансира се из ИПА Програма прекограничне сарадње Србије са Румунијом. Скупу је у име града присуствовао и помоћник градоначелника Зрењанина Душко Радишић.
Радови ће се, према најавама, одвијати од пролећа наредне године. Овај пројекат подразумева ревитализацију хидрочворова Клек и Српски Итебеј – преводница, устава и пратећих објеката. У Зрењанину је планирана изградња плутајућег дока, привеза на Бегеју и набавка пловног багера и пловне косачице за одржавање његове пловности. Такође, биће израђена пројектна документација за измуљавање канала Бегеј.
Након завршетка радова, очекује се интензивирање пловидбе на каналу Бегеј, развој туризма, унапређење инфраструктуре и повезивање прекограничног региона кроз повећање транспорта.
Овај водоток уређиван је кроз историју више пута, пре свега да би се учинио погодним за саобраћај већих пловила, а последњи велики захват учињен је 1969. у самом Зрењанину када је исправљена велика окука ове канала или реке, иза које су остала језера у центру града, чије потенцијале тек треба искористити.
Петровград.орг