Дарко Тркуља нам доноси ауторски текст под називом: Конзервација и рестаурација иконе Светог Георгија Победоносца. Аутор је завршио Високу школу Српске Православне Цркве за уметности и конзервацију, одсек Консервација и рестаурација икона на дрвеној подлози. Овим текстом Петровград.орг жели да вам представи велико духовно благо овог народа које не сме да буде заборављено. Иконе су важан део идентитета хришћанског културог круга којем припада наш народ.

Храм Светог оца Николаја у Томашевцу

Храм у Томашевцу сазидан је у периоду од 1813. до 1814. године, а свечано је освећен 1816. и посвећен Преносу моштију Светог Оца Николаја. Иконостас је насликао Коста Пантелић 1843. године. Храм је изгорео 1848., а обновљен је 1859. године. Нови иконостас у дуборезу радио је мајстор Девић из Паланке, док су иконе на иконостасу сликали Јован Поповић из Панчева 1864. и академски сликар Гуч из Беча 1870-1873. године. Шест рипида са дванаест слика радио је непознати сликар XVIII века, док је један број целивајућих икона рад Константина Пантелића из 1843. године Не зна се када је тачно основана парохија у Томашевцу, јер су матичне књиге изгореле 1848., а нове матичне књиге воде се од 1852. године.

Опис иконе:

У првом плану је представљен Свети Георгије на белом коњу одевен у војничку одећу, како седи на пурпурном седлу са украшеним златним ресама. Преко рамена му је пурпурни огртач, испод кога је плаво-зелена хаљина. Приказан је како пробада аждају[1]. У позадини се види језеро, а са десне стране се види дворац и принцеза[2]. У даљини се виде брда. У доњем левом углу је видљива лобања. Принцеза је одевена у розој хаљини, преко које је бели огртач. Позадина је светло плава са деловима жуте (небо)[3].

Затечено стање:

По целој површини иконе видљиви су танки слојеви површинских нечистоћа и потамнелог лака. Такође су видљиве кракелуре. На више места има недостајућих делова подлоге и бојених слојева. Оштећења у виду рупа видљива су у горњем делу иконе (изнад главе коња), на месту трупа коња, као и изнад леве копите. Оштећења у виду расекотина су видљива у доњем левом углу између аждајиног репа и лобање.

Подлога: Подлога је туткално-кредна.

Бојени слојеви: Бојени слојеви су равномерно уједначени.

Заштитни слојеви-лак: Дамар лак.

Полеђина: По целој површини полеђине иконе видљиви су трагови површинских нечистоћа (прашине и паучине). На полеђини украсног рама видљиви су улазно-излазни отвори од ксилофагних инсеката, као и бели трагови непознатог порекла (креч?). Носећи (блинд) рам је са кајлама и једном пречагом. На појединим местима има улазно-излазних отвора. У горњем делу украсног рама су две металне округле закачке.

Украсни рам: По целој површини рама има трагова површинских нечистоћа (прашине и паучине). Има такође и недостајућих делова.

Рестаурација:

Икона је била доста оштећена, као што је горе наведено, и што се види на фотографији број 1, на доста места је било оштећења у виду расекотина, раздеротина и рупа. Била су веома велика. Оштећења су настала услед дејства микроклиматских услова. Поред ових оштећења биле су видљиве и површинске нечистоће. На икони је недостајало преко 40% бојених слојева, а велике површине оштећења су захватале део огртача и труп коња, што је захтевало спровођење компликованог поступка реконструкције недостајућих делова. Предузети су конзерваторско-рестаураторски захвати у циљу консолидације и стабилизације ауторског платна. Један од предузетих захвата је приказан на слици 2. Икона је враћена у првобитно стање и излакирана.

Изглед након конзерваторско-рестаураторских радова је приказан на фотографији број 3. На украсном раму је било доста недостајућих делова на биљној орнаментици, што је захтевало да се надоместе исти.

[1] Символизује многобоштво

[2] Принцеза, ћерка цара града Вирита у Сирофиникији, покрај мора, недалеко од града Лиде.

[3] Погледати: Житија светих за април, отац Јустин Поповић.

Аутор: Дарко Тркуља (Фото: Јован Његовић Дрндак & аутор)