ПАРЧЕ РУСКО-СРПСКЕ ДУШЕ АНАТОЛИЈА ИВАКИНА

У изложбеној сали новог крила ТФ “Михајло Пупин“, отворена је изложба Анатолија Ивакина под називом “Живописна земља”. На отварању изложбе су говорили деканка ТФ ”Михајло Пупин” Драгица Радосав, професор руског језика Миодраг Лакић, историчар Милан Мицић и аутор.

Србија сагледана очима и душом руског сликара Анатолија Петровића Ивакина отворена је у препуној сали новог крила ТФ “Мiхајло Пупин” у Зрењанину.

Ивакин је рођен 1950. године у граду Коркино, у Чељабинској области. Дипломирао је архитектуру 1974. године на Архитектонском факултету на Свердловску. Од 1990. године прелази у Москву због радних обавеза у компанији “Браћа Карић”. Ту се бавио пројектовањем и изградњом великих објеката у Тоболску, Сургуту, Екатаринабиргу.

“Овде сам вечерас заједно са мојим сликама.  Једноставно, волим Србију. Могу да кажем да сам овде присутан већ 30. година. Тад сам остварио своје прве контакте са људима у Београду. Вечерас се захваљујем Драгици И Милану Они су ме упознали на изложби у Руском дому и позвали да дођем у Зрењанин. Мене је једино срамота што овде нема ни једног мотива из града Зрењанина или околине, али биће, насликаћу у будућности “, рекао је Анатолиј Ивакин.

Поред ТФ “Михајло Пупин” организатор овог догађаја је био професор руског језика и члан друштва Руско-српског пријатељства Миодраг Лакић, имао је само речи хвале за уметничко виђење Србије Ивакина.

“Неко ко је дошао у нашу земљу из далеке Русије а опет тако блиске, словенске, осликао је можда најлепше пределе наше земље, којима се кретао. Ми који живимо у њој можда не видимо колико је лепа землља у којој живимо. Мени је задовољство да, не само што на нашем факултету имамо изложбу уметника Иванкина, него овде видим међу нама и професоре из Русије a окупили су се и људи из Новог Сада, Београда. Ово је први овакав велики културни догађај који се одржава у овом простору. Поставке ће се мењати у будућности а врата факултета су отворена свим уметницима.”, рекла је деканка ДрагицаРадосав.

Историчар Милан Мицић је у свом препознатљивом маниру доброг говорника, беседио о руској и српској души.

“Мени је част да отворим једну изложбу у којој један Рус наш пријатељ посматра нашу отаџбину. То је јако мило, јер се осећа љубав, осећање,поштовање. Српско-руске везе кроз историју су трајне. Неко би рекао да је то због Православља, неко да је то због Словенства, и јесте тако. Рекао бих, да ту једно парче српске и једно парче руске душе, дишу на сличан или исти начин…”, рекаo је Мицић.

Уметник се свима захвалио на доласку и рекао како веома воли целу нашу земљу и свакодневно у њој проналази своју инспирацију. Боја која га у нашој земљи посебно фасцинира је зелена, боја наших ливада и шума.

Атмосферу је улепшала, па се и запевало на опште одушевљење свих  посетилца Мирјана Младеновић са песмама “Ово је Србија” и “Подмосковске вечери”. Бранка Јајић је рецитовала руски класик великог Пушкина “Писмо Оњегину”. Глумац НП “Тоша Јовановић” Јовица Јашин је рецитовао “Апотеозу” великог српског и банатског песника Милоша Црњанског.

Аутор: Саша Младеновић